Dok je Evropa klizila u sukob do tada neviđenih razmera, žene u medicini su se suočavale sa dvostrukim frontom: onim ratnim i onim društvenim, koji im je osporavao stručnost i pravo na delovanje.
Priča o Elsi Inglis i osnivanju Škotskih ženskih bolnica nije samo svedočanstvo o humanosti, već i o prkosu ženi kojoj je rečeno da se vrati pletenju, a koja je umesto toga izgradila jedan od najefikasnijih sanitetskih sistema Velikog rata i to upravo kod nas, u Srbiji.
***
Pokretač i glavna organizatorka koja je upravljala bolnicama bila je Elsi Inglis, koja je došla na ideju da pomogne britanskoj vojsci u ratu protiv sila Osovine i ponudila je to britanskom ratnom uredu. Čovek koji je bio tamo rekao je tu čuvenu rečenicu:
„Ženo, idi kući i pleti, nemoj ti da se baviš time“.
Pošto je rukovodila jednom od podružnica sifražetkinja, ispričala je da misli da bi trebalo da naprave male bolnice da na neki način budu funkcionalni deo saniteta Savezničke vojske. Potom tu ideju iznosi ženi koja je bila jedna od rukovodilaca cele sifražetske organizacije, Milisent Foset, inače rođenoj sestri prve britanske lekarke – kao što je kod nas bila Draginja Ljočić, prva u Britaniji je bila Elizabet Geret Anderson.
Gospođa Foset ju je pozvala da dođe na konvenciju u Londonu i ispriča svoju ideju. I ona nastupi tamo pod naslovom „Šta žene mogu da urade u ratu?“, posle čega dobija afirmativnu podršku za to da osnuje bolnice.
Francuski i srpski Crveni krst prihvataju pomoć, da one dođu. One odlaze u Francusku, u Rojamont, bolnicu koja radi od januara 1915. godine do 1919. godine i u kojoj je operisano 10.000–12.000 savezničkih vojnika. Donose odluku da dođu u Srbiju i kreću od Kragujevca. Usledilo je lečenje u improvizovanim bolnicama, borba sa epidemijom tifusa, i surovi uslovi Albanske golgote…
Ali pre dolaska ulogu je odigrao čuveni proizvođač čaja Tomas Lipton, priča autor knjige.
„Lipton je došao na jedan sastanak asocijacije, škotske, govorimo o Edinburgu, i to je ta poluanegdota gde Elsi Inglis kaže da su sve uspele da organizuju, male šatore, male automobile, već su nabavile neku ekipu, imali su više žena prijavljenih nego što su mogli da povedu… Sve je to bilo u redu, ali kako se prevesti? Tolika sredstva nemaju. I onda je neka žena rekla, pa da vidimo s nekim da sarađujemo. Tada je rekla: Da je Tomas Lipton moj prijatelj, ne bih imala ovaj problem. I negde iz pozadine je ustao muškarac i rekao: Računajte da Tomas Lipton jeste vaš prijatelj. I ustupio je svoju jahtu, Erin, za prevoz prve grupe škotskih ženskih bolnica. I on je došao tada u Srbiju i doneo ogromnu količinu sanitetskog materijala i pomoći za ranjenike i zarobljenike, jer smo već imali i austrougarske zarobljenike.“
***
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA 8. JANUARA NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
