Prednost ovog posla je što svaku vest shvatate fatalno, ali ne i njene posledice. Dakle, to je posao, a ne život, pošto stvari u životu idu nekim svojim putem. Posebno u demokratijama, gde su ti putevi različiti. Ali i u diktaturama, gde se uvek završavaju isto.
I zato i dalje mislim da bi najvažnija stvar na studentskoj listi trebalo da bude ograničavanje mandata, koje je donelo punu demokratiju i najdemokratskijim zemljama, a kamoli našoj koja nema ni 10-15 godina demokratije od Drugog svetskog rata. Ima tu mnogo modela, posebno za hibridne demokratije, kao što je naša, sa hibridnim sistemima (predsednički i parlamentarni) kao što je naš. I koji nam je ostavio Slobodan Milošević.
Tako da bi ljudi manje trebalo da se brinu za Ameriku, osim ako su Amerikanci, jer će tamo sve to da prođe. I to vrlo brzo.
Niti je trampizam moguć bez Trampa, niti će republikanci da plate malu cenu za ovo što sad rade. Ankete pokazuju da bi već 2028. moglo da dođe do rušenja Sun Belta i pada Teksas, a da je to gotovo izvesno od 2032. (od 1980. i 20 odsto razlike ona pada na do pet odsto na pretprošlim izborima i nešto veće na prošlim, zbog glasova Latinosa koji se sada dramatično okreću od Trampa). I to je sve dalje matematika. Ili “Monte Carlo” projekcija koju imate i na ChatGPT-ju, a koja računa urbanizaciju, i sva druga pomeranja, i koja kaže da kad do toga dođe demokrate će imati najmanje tri do pet predsedničkih mandata.
Republikanci bez Teksasa nemaju put do Bele kuće. Dok se potpuno ne reformišu.
No, ta ista projekcija pokazuje da će za četiri godine Evropa biti skroz desno: u Britaniji i Španiji je to izvesno, u Francuskoj najverovatnije, u Italiji već jeste, a moguće je i u Nemačkoj.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 25. SEPTEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
