Dejan Vuk Stanković piše novi Zakon o visokom obrazovanju: Strahovanja od osvete prema univerzitetima koji podržavaju studente

Krajnji rok za izvršenje zadataka iz ovog Zaključka je tri meseca od dana obrazovanja Radne grupe.

Podsetimo, formiranju grupe za izradu Nacrta novog Zakona o visokom obrazovanju prethodi gotovo šest meseci blokada fakulteta svih državnih univerziteta u zemlji, kao i studentskih protesta koji su uzdrmali celu Srbiju, a koji i dalje traju i sve su masovniji.

STRAHOVANJE DA ĆE SE OBISTINITI NAJAVA VUČIĆA

Rad na pisanju novog zakona budi strahovanja da bi sadašnji univerziteti mogli da budu „kažnjeni“ zbog podrške profesora studentima u blokadi.

Predstavnici aktuelnog režima u poslednje vreme ponavljaju da bi, zbog blokada, trebalo da se subvencionišu i afirmišu privatni univerziteti.

Nedavno je predsednik Aleksandar Vučić u aprilu najavio novi zakon „kojim bi se drugačije rasporedile pare fakultetima“.

„Privatni fakulteti su se pokazali kao mnogo postojaniji, mnogo ozbiljniji kao fakulteti i univerziteti koji žele da pruže znanje i obrazovanje ljudima“, rekao je Vučić.

„Time ćemo srušiti monopol državnih fakulteta, nikoga više nikada neće moći da ucenjuju. Ako žele da opstanu moraće da se bore na tržištu na neuporedivo ozbiljniji način, a naša deca će moći da uče“, naveo je on.

Takođe, član Predsedništva Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović izjavio je nedavno da bi država trebalo da pokrene „potpunu privatizaciju većine državnih škola, kako osnovnih tako i srednjih, i da subvencioniše i afirmiše otvaranje što većeg broja privatnih škola“.

Napisao je i da se „ova ideja odnosi i na univerzitete“.

„Mora da se stvori što veća konkurencija, da imamo što više univerziteta, da se fakulteti takmiče u kvalitetu nastavnog programa i da ne bude više sistem – radio ne radio – svira mi radio“, rekao je Đukanović.

Takođe, postoje strahovanja da bi novi zakon koji piše Dejan Vuk Stanković mogao da nastavi tamo gde je naprednjačka vlast stala u novembru prošle godine.

Vlada Srbije je tada uputila parlamentu na razmatranje predlog zakona o visokom obrazovanju i to bez javne rasprave.

Cilj je bio, kako je tada navedeno, „da se studentima iz Srbije omogući da studiraju na inostranim fakultetima u svojoj zemlji“.

Predviđeno je bilo da u Srbiji rade samo one visokoškolske ustanove sa kojima Ministarstvo prosvete sklopi sporazum, kao i da za razliku od domaćih, državnih i privatnih fakulteta u Srbiji, stranim fakultetima neće biti potrebna akreditacija.

Univerzitet u Beogradu je ovo ocenio kao „diskriminaciju domaćih univerziteta i netransparentnost“.

„Obaveštavam vas da je celokupna akademska zajednica duboko zabrinuta, izrazito uznemirena i apsolutno protiv ovakvog predloga, kako u pogledu njegove suštine, tako i u pogledu načina na koji je inicijativa netransparentno pokrenuta i sprovedena“, navodi se u pismu koje je tada uputio Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu.

Nakon toga, vlast je povukla sporni zakon, a tadašnji premijer Miloš Vučević je saopštio da je to urađeno „zbog nezapamćenih pritisaka i ucena rukovodstva Univerziteta“.

Da podsetimo, Vlada Srbije je na sednici  održanoj 25. februara usvojila Zakon o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju koji predviđa umanjenje školarine koju plaćaju samofinansirajući studenti na visokoškolskim ustanovama čiji je osnivač Republika, za 50 odsto, Taj zakon je vlast predstavila kao ispunjenje četvrtog studentskog zakona.