„Dok zvanična istraga ne pokaže koji su uzroci nestanka struje u Španiji i Portugaliji, možemo samo da nudimo pretpostavke i spekulišemo“, kaže za Nedeljnik Željko Marković iz Saveza energetičara Srbije, opisujući događaje na Iberijskom poluostrvu kao „raspad sistema“ za Portugal, dok je Španija, gde je 60 odsto potrošača ostalo u mraku prošla, kako kaže, „nešto bolje“.
Trenutno su je u fokusu španskih medija teza da su kapaciteti iz obnovljivih izvora možda „krivci“ za kolaps, ali Marković ukazuje da ne treba gubiti iz vida da veliko učešće varijabilnih, odnosno obnovljivih izvora može, ali i ne mora da bude uzrok problema.
ŠTA SE (MOŽDA) DESILO NA IBERIJSKOM POLUOSTRVU
„U trenutku kada se desio taj veliki ispad sistema, Španija je imala proizvodnju od skoro 28 gigavata, od kojih je 21 gigavat bio iz obnovljivih izvora. Pad potrošnje iznosio je 15 gigavata“, podseća Marković,
Sve je, kako pretpostavlja na osnovu podataka španskih izvora, počelo sa dve solarne elektrane, koje su ispale sa mreže u jugozapadnom delu Španije, da bi potom u roku od pet sekundi ispalo više od 60 proizvodnih jedinica – generatora.
„To ukazuje da je verovatno došlo do reagovanja takozvane postfrekventne zaštite, koja isključuje generatore kada frekvencija padne ispod određenog praga“, objašnjava Marković.
Primećuje da je u tom trenutku 71 odsto proizvodnje bilo iz solarnih i vetro-elektrana.
„Kada imamo veliko učešće varijabilnih odnosno obnovljivih izvora energije, koji su priključeni preko elektroenergetskih pretvarača, onda sistem karakteriše brža promena frekvencije – i to bi mogao da bude razlog ispadanja – ali naglašavam da su sve to pretpostavke i spekulacije, jer će istraga pokazati šta je dovelo do događaja prethodnih dana“, naglašava Marković.
„KASKADNO ISPADANJE“ NA BALKANU
Naš sagovornik isključuje i tezu o „neobičnoj atmosferskoj pojavi“ kao uzroku nestanka struje u Španiji i Portugalu.
„Ispad jednog voda na kome bi se tako nešto desilo ne bi moglo da izazove toliki problem, pošto je princip na kome počiva rad elektroenergetskog sistema takav da, ukoliko dođe do takvog ispada, drugi vodovi preuzmu njegovu ulogu“, kaže Marković.
Smatra da je izuzetno mala verovatnoća i da je došlo do sajbernapada, budući da su takvi sistemi „dosta dobro“ zaštićeni.
ISPADANJE GENERATORA
Da li onda treba povlačiti paralele između „iberijskog“ i nestanka struje prošle godine u našem komšiluku, koji je zahvatio celu Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu (BiH), kao i delove Albanije i Hrvatske .
„Razlika je u tome što mi tada nismo imali ispade generatora već je problem bio u tome što su ispadi dalekovoda kaskadno slali preopterećenje po drugim dalekovodima, pa oni nisu mogli da izdrže i ‘padali’ su. Pri tome, vremenski period dešavanja bio je duži“, objašnjava Željko Marković.
Podseća da je u Španiji, za vrlo kratko vreme „ispao“ veliki broj generatora, što ukazuje na reagovanje postfrekventne zaštite.
Takođe, za razliku od situacije na Iberijskom poluostrvu, gde je Portugalija povezana samo sa Španijom a ona sa Francuskom, Srbija i države okruženja su međusobno dobro uvezane.
„Dakle, dobro smo povezani, imamo dovoljno interkonektivnih kapaciteta a pri tome nemamo često preopterećenja mreže, što se pokazalo i prošlog juna, kada su kaskadno poispadale Albanija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina pa i deo Hrvatske, a kod nas je odreagovala ‘zaštita’ i Srbija nije osetila nikakav problem“, ističe Marković.
