Postoji razlog zašto veliki mediji mogu da imaju krizu kredibiliteta – zato što ga imaju.
Ne živimo (još uvek) u svetu naučne fantastike, ali neki Delorean (vremeplov iz „Povratka u budućnost“) ipak i za nas postoji; i možda ne možemo da putujemo u budućnost, ali možemo da posetimo prošlost – a to su bogate arhive najvećih svetskih novina.
Novine koje nam daju uvid u istoriju kako se odvijala u realnom vremenu, kad bismo znali da je tako čitamo.
Na američkim univerzitetima se ulaganje u digitalizaciju arhiva i podsticanje mladih istoričara da čitaju stare novine kao početni istorijski izvor, objašnjavalo time da se tako dobija perspektiva neopterećena kasnijim znanjima i tumačenje događaja bez istorijskih predrasuda.
Ne može se, na primer, minhenski puč u pivnici 1923, sa znanjem šta je bilo posle i šta je u istoriji posle predstavljao Adolf Hitler, posmatrati isto kao što je bio za savremenika, kada je najveći zločinac u istoriji bio samo ludak sa viškom ambicija i manjkom slikarskog talenta.
Veliki mediji mogu da popravljaju teška vremena, mogu i da ih kreiraju, a teška vremena znaju i da rađaju velike medije. „Njujorker“ je pre sto godina osmišljen (od osnivača Harolda Rosa) kao humorističko-književni časopis namenjen njujorškoj eliti, i onima koji bi voleli da se tako osećaju.
Bila je to uspešna niša – ideja mu je nastala tokom pijanki sa piscima u njujorškim kafanama (sigurno je to sofisticiranije delovalo nego u beogradskom Bermudskom trouglu, što ne znači da je suštinski bilo drugačije) – ali onda je došao Drugi svetski rat (lepo je i detaljno to opisano u dokumentarcu na Netfliksu).
Nakon što je atomska bomba pala na Hirošimu, američka vlada je zabranila objavljivanje fotografija civilnih stradanja – mediji su se uglavnom bavili tehničkim karakteristikama bombe, a ne posledicama. I Amerikanci nisu imali predstavu šta se zapravo desilo.
A onda je novinar Džon Hersi „posumnjao da tu postoji priča koju je potrebno ispričati“. Njegova reportaža je promenila novinarstvo, to nije bila fikcija, ali je pisana sa „intimom i dramom beletristike“. Ros je odlučio da ceo broj bude posvećen tom jednom tekstu od 30.000 reči.
I prodat je u nekoliko sati.
Čitan je preko radija.
Albert Ajnštajn tražio je hiljadu primeraka da ga pošalje najvažnijim svetskim naučnicima.
***
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 25. DECEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
#728-729Nedeljnik
