Svi imaju potrebu za vitaminom B12: on pomaže telu da proizvodi crvena krvna zrnca i održava zdravu funkciju mozga, uz mnoge druge stvari. Ali da li ga unosite dovoljno?
Evo šta treba da znate o vitaminu B12 i da li bi trebalo da razmislite o povećanju njegovog unosa, piše američki Tajm.
Blagotvoran za zdravlje mozga
„Vitamin B12 je važan za zdravlje mozga jer pomaže u zaštiti nervnih ćelija u mozgu, koje podržavaju pamćenje i sposobnosti mišljenja“, kaže Mišel Rautenštajn, dijetetičarka specijalizovana za preventivnu kardiologiju i sertifikovani edukator za dijabetes u Njujorku.
Rastvorljiv je u vodi i skladišti se u jetri, a redovan unos je ključan. Preporučeni dnevni unos za odrasle je 2,4 mikrograma vitamina B12. Dobri izvori B12 su morski plodovi poput ostriga, lososa i tune, govedina, kao i obogaćeni proizvodi poput nutritivnog kvasca, biljnih mleka, pojedinih hlebova i žitarica za doručak, kaže Rautenštajn.
Međutim, neka novija istraživanja sugerišu da je nekim ljudima potrebno i više od toga. Nedostatak vitamina B12 može uticati na funkciju mozga čak i kada se smatra da su unosi normalni, kaže dr Ari Dž. Grin, profesor neurologije na Univerzitetu Kalifornija u San Francisku.
U nedavnoj studiji, Grin i njegove kolege otkrili su da osobe sa nivoima B12 koji su tehnički normalni, ali bliže donjoj granici, imaju oslabljenu funkciju mozga.
„Mogli smo da otkrijemo neurološko oštećenje na nivoima koji se trenutno smatraju ‘normalnim’, nezavisno od faktora poput godina obrazovanja, naročito kod starijih ljudi”, kaže dr Aleksandra Bodri-Rišar, specijalizantkinja na Univerzitetu Mekgil i koautorka studije.
„Po našem mišljenju, ovo bi trebalo da pokrene novu raspravu o tome koliko B12 je potrebno za optimalnu neurološku funkciju“, dodaje ona.
Da li treba da uzimate B12 suplemente?
Vitamin B12 možete (i treba) da unosite hranom, ali nekima može biti teško da dostignu dovoljan nivo samo ishranom.
Stariji ljudi su skloniji nedostatku vitamina B12 jer je za njegovu apsorpciju potreban želudačni kiselinski sok, čija proizvodnja opada sa godinama. Rautenštajn preporučuje da ljudi počnu da proveravaju svoj status B12 već oko 50. godine života ili ranije ako su u rizičnoj grupi.
U tu grupu spadaju vegani i vegeterijanci, osobe koje koriste određene lekove koji ometaju apsorpciju B12 (kao što su metformin ili inhibitori protonske pumpe), kao i oni koji imaju gastrointestinalne poremećaje poput Kronove bolesti, celijakije ili atrofičnog gastritisa. Nedostatak se može otkriti na redovnom sistematskom pregledu.
Ako ga imate, lekar može preporučiti suplemente. Autori UCSF studije preporučuju testiranje nivoa počev od 70. godine, ali nivo se može proveriti uobičajenim krvnim testom u bilo kom uzrastu kod izabranog lekara.
Dr Ralf Grin, profesor patologije i laboratorijske medicine na Univerzitetu Kalifornija u Dejvisu — i još jedan od autora te studije — kaže da je proveravanje nivoa B12 korisno i kod ljudi sa neobjašnjivim simptomima povezanim sa njegovim nedostatkom.
Za one sa oslabljenom funkcijom želuca, dodaje, suplementi su verovatno najbolji način za apsorpciju, a količina zavisi od toga da li im je apsorpcija normalna ili ne.
Trudnicama je takođe potreban veći unos B12 radi razvoja mozga fetusa; ako ste trudni, obavezno se posavetujte sa ginekologom o optimalnom nivou za vas.
Tagovi
