Novo fudbalsko takmičenje u Okeaniji počinje ovog vikenda i okupiće timove iz Novog Zelanda, Australije, Fidžija, Papue Nove Gvineje, Solomonskih Ostrva, Tahitija i Vanuatua, piše BBC.
Tim povodom ponovo se postavlja pitanje da li bi po sličnom principu mogle da se formiraju prekogranične lige i na tlu Evrope.
Formiranje prekograničnih liga bilo je ranije predmet rasprave u zemljama širom Evrope. Govorilo se između ostalog o formiranju „Atlantske lige“, o „BeNe ligi“ koja bi okupila timove iz Belgije i Holandije, a tema regionalne lige na Balkanu razmatrana je više puta od raspada bivše SFR Jugoslavije.
Prva profesionalna liga u Okeaniji od 2006. godine
Biće to prva profesionalna liga u Okeaniji otkako je Australija 2006. prešla u Azijsku fudbalsku konfederaciju, što znači da će pobednici obezbediti plasman na FIFA-in godišnji Interkontinentalni kup – gde se sastaju šampioni svake konfederacije – kao i na prošireno Svetsko klupsko prvenstvo.
Prva runda utakmica počinje 17. januara na stadionu Eden Park u Oklandu, kapaciteta 50.000 mesta, a još četiri stadiona biće domaćini narednih faza pre plej-ofa u maju.
Direktor OFC Profesionalne lige, Stjuart Larman, kaže da postoji ogromna podrška fudbalu širom regiona i očekuje posete veće od 10.000 gledalaca na Fidžiju i Solomonskim Ostrvima.
Konfederacija pokriva troškove letova, smeštaja i transporta kako bi klubovi mogli da se fokusiraju na razvoj ekipa, brenda i svoje uloge u zajednici.
prekogranične lige u Evropi?
Predsednik letonske prve lige Maksims Krivunec kaže da on najveći ljubitelj prekograničnih liga, iako je upravo on čovek koji pokušava da jednu takvu pokrene.
„Smatram da je to nužnost“, kaže Krivunec, predsednik letonske prve lige, koji predlaže „Baltičku ligu“ u koju bi, nada se, bile uključene i Estonija i Litvanija.
Nezavisna analiza potvrdila je njegovu „prilično zabrinjavajuću“ procenu da letonska Virsliga teško drži korak sa 30 najjačih evropskih liga.
„Domaći televizijski ugovor je glavno gorivo za razvoj bilo koje lige u svetu – klubova, lige i interesovanja za takmičenje – a mi, nažalost, nemamo nikakav TV ugovor“, kaže on.
Krivunec dodaje da je letonski fudbal veoma ograničen resursima, pošto ne postoji veliko tržište sponzora.
Ideja nije potpuno nova. Postojale su ranije verzije, uključujući period od 2007. do 2011. godine, ali ne u ovom formatu.
Da li bi se moglo spojiti još liga?
Nekoliko velških timova već dugo igra u engleskim ligama, ali su i druge zemlje u poslednjoj deceniji razmatrale jasnije strukture.
Belgija i Holandija su 2019. naručile studiju izvodljivosti za predloženu „BeNeLigu“, uz sugestiju da bi to moglo da pomogne u smanjenju zaostatka za pet najjačih evropskih liga, u trenutku kada se strahovalo da Eredivizija i belgijska Pro liga gube na značaju.
Predlagani su modeli sa podeljenom sezonom, ali je 2022. godine odlučeno da ne postoji dovoljna podrška u Holandiji za taj projekat.
Razne ideje o „Atlantskoj ligi“ takođe su se provlačile u pozadini još od početka veka, prvobitno uključujući timove iz Holandije, Belgije, Portugala, Skandinavije i Škotske.
„Razgovarao sam sa Ajaksom, Fejenordom, Portom, Rendžersima i Seltikom. Zainteresovani su“, rekao je bivši predsednik PSV-a Hari van Raji BBC Radiju 5 lajv 2000. godine.
Evropska fudbalska federacija je tada odgovorila reformom Kupa UEFA uvođenjem grupne faze.
Predlozi se ponovo pojavili 2016. godine kao alternativa Ligi šampiona. Ti planovi su, međutim, zamrli nakon što je Seltik 2020. saopštio da više nije zainteresovan.
IDEJA O REGIONALNOJ LIGI NA BALKANU
Jedan od prvih ozbiljnijih pokušaja formiranja regionalne fudbalske lige na Balkanu dogodio se pre 15 godina, u trenutku kada je postalo jasno da nacionalna prvenstva u ovom delu Evrope kvalitetom zaostaju za Zapadom.
CSKA iz Sofije pokrenuo je 2011. godine inicijativu za takozvanu Balkansku ligu. U planu je da učestvuju najbolji klubovi iz Srbije, Bugarske, Grčke, Rusije, Rumunije i Turske, sa ciljem da se smanji zaostatak ovih liga za prvenstvima Zapadnoevropskih zemalja.
Ideja je od starta, međutim, zapela na političko-sportskim relacijama i unutrašnjim rivalstvima. Partizan je odbio učešće, uz pozivanje na izostanak jasne saglasnosti UEFA, dok su drugi veliki klubovi ostali rezervisani ili uslovljavali dolazak formalnim prisustvom evropske kuće fudbala.
Florentino Perez nagoveštavao „balkansku ligu“
Interesovanje za regionalnom ligom nastavilo je da postoji. Govorilo se ozbiljno o novom balkanskom takmičenju i 2021. godine, kada je predsednik Reala Florentino Perez komentarisao tada aktuelnu priču o formiranju Superlige na evropskom nivou, govoreći da se fudbal nezaustavljivo menja.
Rekao je tada da bi i klubovi bez garantovanog mesta imali realnu šansu da se domognu vrha, jer bi mogli da se izbore za ulazak među elitu. U tom kontekstu spomenuo je i Balkan, Skandinaviju i zemlje Beneluksa, kao regione u kojima se sve glasnije razmišlja o regionalnim ligama.
„Uefa mora da razume da se fudbal promenio u Evropi i da postoje oni koji žele drugačije takmičenje. Čujem da Skandinavci kažu da žele da naprave ligu, Balkanci, zemlje Beneluksa. Žele promenu jer bismo umrli u ovoj trenutnoj situaciji“, rekao je Perez te 2021. godine.
Ipak, svaki naredni pokušaj završavao se na istom mestu. Otpor navijačkih grupa, strah od bezbednosnih pretnji i politička netrpeljivost svaki put bi zaustavili formiranje regionalne lige.
Da li je regionalna liga najbolje rešenje?
Danas se ideja regionalne lige ponovo povremeno pojavljuje, najčešće kao odgovor na sve slabije tržišne vrednosti nacionalnih prvenstava i lošije rezultate balkanskih klubova u evropskim takmičenjima.
Primera radi, iskusni srpski internacionalac Nemanja Matić izjavio je sredinom prošle godine da smatra da je regionalna liga jedino dugoročno rešenje za klubove sa prostora bivše Jugoslavije i veruje da će ona pre ili kasnije biti formirana.
„Za mene je regionalna liga jedini spas za klubove s ovih prostora, uveren sam da će ona jednog dana zaživeti. Mi smo male zemlje, nismo zanimljivi ni sponzorima, ni televizijama, a ni bogatoj Evropi. Zamislite samo da Crvena zvezda gostuje na Poljudu ili Dinamo u Novom Sadu. Svaka bi utakmica imala krcate stadione: svi bismo profitirali“, izjavio je tada Nemanja Matić.
Tagovi
