Zamoljen da kao disciplinovani čitalac ovaj tekst napišem u povodu vašeg jubileja, uronjen u našu pervertiranu „naviknutost“ na svakodnevicu, ne uspevam da se setim nijedne zanimljive ili izazovne teme.
Dan je kao i svaki drugi, mada nešto topliji: ponovo se hapse studenti (samo sada na desetine njih), jedan grad neće da finansira Sterijino pozorje zbog koga je bar tokom jedne nedelje u godini bio prestonica zemlje… i tako, ništa posebno.
Čak osećam i gorak ukus promašene teme jer spajam nespojivo: hapšenja studenata i Pozorje. A opet, pitam se da li su ova dva događaja, u osvit najavljenog gušenja Univerziteta, zaista nepovezana ili…?
Nisam siguran šta je grotesknije: sama ideja garote za Univerzitet (eto nam prilike da se rešimo Dositeja Obradovića, krivog za krijumčarenje prosvetiteljstva u Srbiju (to kvari mladež), ali i samog Đorđa Petrovića koji ga je pozvao i čiji je duh odolevao jataganima, ali da ga vidim majci, da odoli našem sa lanca puštenom prostakluku), ili su još strašniji glasnici, oni slučajni ljudi iz vlasti koji presudu Univerzitetu ruminiraju do nivoa sladostrašća.
Učestvujući u izgradnji nove realnosti (naravno, bolje od svega što do sada znamo), rasentimentalisani činjenicom da su konačno u posedu svog davnog mračnog predmeta želje, tj. privilegije da kažnjavaju, uz prozodiju koju pokušavaju da oponašaju od jedne druge osobe koju, srećom, mogu i sami svakodnevno da slušaju tokom redovnih i vanrednih obraćanja, a sve u nameri da iskažu smirenost i neustrašivost izvršioca kazne.
A propos, kroz nekoliko političkih ciklusa sa čuđenjem konstatujem kako slepi poslušnici različitih vođa s vremenom počinju da govore i čak grimasiraju poput njih (znači li to da smo sredina posebno talentovanih imitatora?).
Obraćajući se Univerzitetu, oni koji danas žele da ga poprave do njegovog iščeznuća izgovaraju, e sad ne mogu da se setim da li su to originalno njihove ili za ovu priliku pozajmljene reči: „… gori, gori, svešteniče, to si od nas zaslužio, jer si raju prosvetio“ ili „neka se pripremi Rastko Nemanjić“. U duhu vesterna i vođe našeg marionetskog pozorišta: „Ovaj grad/zemlja nije dovoljno velika za sve nas!“ Međutim, ni ova ideja da se lišimo Univerziteta koji je među 2% najboljih na svetu (uzgred, šta nam se još kotira tako visoko ili je možda upravo to trebalo da sakrijemo) i nije originalna ideja naših skorojevića destrukcije.
Ceo tekst pročitajte u novom štampanom izdanju Nedeljnika.
NASLOVNA STRANA NOVOG BROJA NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 12. JUNA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
