Pronalaženje savršenih poklona za prijatelje i porodicu, dekorisanje doma, planiranje i organizovanje okupljanja, održavanje tradicija — sve to može učiniti prazničnu sezonu iscrpljujućom, piše CNN.
Iako ti događaji mogu doneti mnogo radosti, preterano planiranje često stvara više stresa nego zadovoljstva koje bi praznici trebalo da pruže.
„Praznici nose sa sobom mnogo očekivanja“, kaže dr Suzana Deges-Vajt, licencirana savetnica i profesorka, kao i šefica Odeljenja za savetovanje i visoko obrazovanje na Univerzitetu Severni Ilinois.
„Ljudi svraćaju nenajavljeno, zvono stalno zvoni, očekuje se da se pojavimo na događajima, deca imaju svoje potrebe“, objašnjava ona. „Lako se uvučemo u previše obaveza, preuzmemo više nego što možemo, trošimo više nego što treba — i počnemo da se nerviramo zbog svakog dana od 15. novembra do 5. januara.“
Ako jurite savršenu sliku praznika, nemojte se iznenaditi ako upadnete u beskrajni krug preorganizovanosti i iscrpljenosti.
Umesto toga, razmislite o ovih pet načina da smanjite praznični stres i povećate osećaj zahvalnosti.
IZABERITE KOJE SU TRADICIJE ZAISTA VAŽNE
Praznici su duboko povezani s tradicijama — bilo da je reč o ručno pravljenom poklonu koji svake godine darujete ili pritisku da praznični ručak mora biti baš onakav kakav je spremala vaša baka. Tradicije bi trebalo da nas povezuju sa sobom i drugima, ali često donose i veliko opterećenje.
„Kada dođe red na nas da nastavimo neku tradiciju, osećamo da moramo da je sprovedemo na tačno određen način. Ako to ne učinimo, imamo utisak da razočaravamo druge, a ne samo sebe“, kaže Deges-Vajt.
Razmislite koje tradicije želite da zadržite, a koje možete da pustite, savetuje ona. „Ponekad moramo da donesemo teške odluke zbog ograničenog vremena, energije i novca kojima raspolažemo.“
ODUSTANITE OD POTREBE ZA SAVRŠENSTVOM
Ljudi često imaju nerealno visoka očekivanja od prazničnih okupljanja i teže savršenstvu koje se, u praksi, retko ostvaruje, kaže klinička psihološkinja dr Liza Fajerston, direktorka istraživanja i edukacije u organizaciji Glendon Association u Kaliforniji.
„To delom proizlazi iz toga što ljudi ne prihvataju sebe ili ne osećaju da su dovoljno dobri“, kaže ona. „A istina je da se mnogo više može uživati u životu kada se taj pritisak smanji i kada ne insistiramo da sve mora biti savršeno.“
Fajerston preporučuje da se zapitate šta vam je tokom praznika zaista važno — povezivanje s porodicom i bliskim ljudima ili, možda, vreme provedeno u miru i odmoru. Fokusirajte se na te ciljeve, a ne na savršenstvo. Razmišljanje o prethodnim praznicima može pomoći da prepoznate šta vam je najbitnije, dodaje Deges-Vajt.
„Napravite listu od pet stvari u kojima najviše uživate, dajte im prioritet i nemojte osećati da svake godine morate više i bolje nego prethodne“, kaže ona. „Što se više trudimo da ponovimo raskošne scenarije, to ti trenuci gube smisao.“
UKLJUČITE DRUGE
Vredi pitati članove porodice šta je njima važno u vezi sa praznicima. Ti ručno rađeni ukrasi ili posebni kolači možda izgledaju i mirišu sjajno, ali važno je saznati da li je nekome drag sam čin pečenja, kolači kao takvi ili muzika koja se slušala dok ste zajedno kuvali — ili im je jednostavno važno da nešto rade sa vama.
Zapamtite da ne morate sve sami. Važno je dozvoliti drugima da pomognu kada se osećate preopterećeno, kaže Fajerston.
„Ljudi sebi nameću veliki pritisak i misle da moraju sve sami“, dodaje ona. „Ali istina je da se drugi osećaju uključenije kada im dozvolite da i oni doprinesu.“
Iako vam se može činiti da sve mora izgledati ili funkcionisati na određen način, prihvatanje tuđeg doprinosa može smanjiti stres — a zajedničko učešće jača praznični duh, kaže Deges-Vajt.
IZDVOJITE VREME BEZ OBAVEZA
Neophodno je imati vreme bez planova i odgovornosti, kaže dr Emilijana Sajmon-Tomas, direktorka naučnog programa u Centru za nauku o većem dobru na Univerzitetu Kalifornije u Berkliju.
Ona savetuje da se odupremo potrebi da sve isplaniramo, što često proističe iz FOMO sindroma — straha da ćemo nešto propustiti.
„Ponekad je dovoljno da pustimo i prihvatimo da drugi mogu imati divna iskustva, dok mi uživamo u onome što ja zovem JOMO — radosti propuštanja“, kaže ona. „To znači poštovati i prihvatiti slobodno, neobavezno vreme.“
ZAMENITE SAMOKRITIKU ZAHVALNOŠĆU
Ako tokom praznika primetite da upadate u krug samokritike i preispitivanja, Sajmon-Tomas preporučuje vežbanje zahvalnosti. To može značiti da napišete listu stvari na kojima ste zahvalni ili da se jednostavno zadržite na onome dobrom što je oko vas.
Što više praktikujemo zahvalnost, to se više menja naš način razmišljanja — umesto da se pitamo da li smo dovoljno dobri, počinjemo da primećujemo dobrotu u životu, kaže ona.
„Umesto brige ili anksioznosti u svakodnevnim trenucima, javlja se osećaj ispunjenosti i zadovoljstva. S vremenom se razvijaju optimizam i pozitivnost“, objašnjava Sajmon-Tomas.
„Ako stalno zapisujemo, razmišljamo i zadržavamo se na onome dobrom, to će nam prirodno dolaziti u svest. Takve navike razmišljanja pomažu nam da lakše doživljavamo pozitivna stanja, da se prema drugima odnosimo toplije i da se bolje nosimo sa izazovima i teškoćama u životu.“
Tagovi
