Sir i pavlaka sa visokim sadržajem masti mogu blago zaštititi mozak od demencije, prema novoj opservacionoj studiji koja je pratila skoro 28.000 ljudi u Malmeu, u Švedskoj, tokom perioda od 25 godina.
Sirevi sa visokim sadržajem masti poput čedara, brija i gaude imaju više od 20% zasićenih masti, prema istraživanju. Međutim, da li je zbog toga potrebno jesti više mlečnih proizvoda sa punim sadržajem masti? Ne obavezno.
Šta kaže studija?
Studija, objavljena u časopisu „Neurologija“, otkrila je da ljudi koji su dnevno jeli 50 grama ili više sira sa visokim sadržajem masti imaju 13% manji rizik od demencije nego oni koji jedu manje od 15 grama. Oni koji su dnevno konzumirali 20 grama ili više pavlake sa visokim sadržajem masti takođe su imali 16% manji rizik od demencije nego oni koji je nisu konzumirali. Ta količina je oko 1,4 kašike teške pavlake za šlag, navodi se u studiji.
„Naše istraživanje sugeriše da su ljudi koji su jeli više sira sa visokim sadržajem masti imali nešto manji rizik od razvoja demencije kasnije u životu“, rekla je Emili Sonested, viša autorka studije, viši predavač i vanredni profesor ishrane na Univerzitetu Lund u Švedskoj. „Ovo ne dokazuje da sir sprečava demenciju, ali dovodi u pitanje ideju da su svi mlečni proizvodi sa visokim sadržajem masti loši za mozak”.
Nizak nivo mlečnih masti
Međutim, studija nije pronašla nikakvu korist za mozak kod putera, mleka ili fermentisanog mleka poput kefira, mleka i jogurta, ili mlečnih proizvoda sa niskim sadržajem masti, piše CNN.
U stvari, podaci o mlečnim proizvodima sa niskim sadržajem masti bili su prilično indikativni, rekao je dr Dejvid Kac, specijalista za preventivnu i životnu. „Grupa koja je konzumirala mlečne proizvode sa niskim sadržajem masti imala je znatno veći teret zdravstvenih problema na početku – uključujući dijabetes, poremeća lipida u krvi i koronarnu bolest, između ostalog“, rekao je Kac.
„Ovo, zauzvrat, ukazuje na to da je pravi faktor rizika za demenciju lošije zdravlje/hronična bolest i da je prelazak na mlečne proizvode sa nižim sadržajem masti možda bila strategija „preventivne mere“ među onima koji su znali da su izloženi povećanom riziku od nepovoljnih zdravstvenih ishoda.“
Šta je problem s mlečnim mastima
Ipak, to ne znači da treba odmah preći na masnu mlečnu hranu.
Vodeći nutricionista dr Volter Vilet, profesor epidemiologije i ishrane na Harvardovoj školi javnog zdravlja T. H. Čan i profesor medicine na Medicinskoj školi Harvarda u Bostonu kaže da je rezultat ove studije vrlo slab jer je ispitivano više vrsta namirnica, tako da “bi ovaj rezultat mogao da bude slučajan”.
Jedan veliki problem ove studije je to što je ishrana učesnika zabeležena samo na početku, bez praćenja promena tokom narednih 25 godina. Kada su autori kasnije analizirali manju grupu i uzeli u obzir promene u ishrani, veze između masnog sira, pavlake i rezultata više nisu bile značajne, što dovodi u pitanje pouzdanost zaključaka studije.
„Međutim, pri ovakvom pristupu, povezanost i masnog sira i pavlake više nije bila statistički značajna, što dovodi u pitanje čvrstinu njihovih zaključaka“, napisala je dr Tian-Šin Je u uvodniku objavljenom uz ovu studiju. Je je vanredni profesor i lekar na medicinskom fakultetu Medicinskog univerziteta u Tajpeju na Tajvanu.
Ona navodi da su koristi masnog sira najvidljivije kada on zameni nutritivno lošiju hranu, poput prerađenog ili masnog crvenog mesa. Drugim rečima, masni sir sam po sebi ne štiti mozak, već je manje štetan izbor u poređenju sa crvenim i prerađenim mesom.
„Ne radi se toliko o tome da masni sir sam po sebi štiti mozak, već da je on manje štetan izbor u poređenju sa crvenim i prerađenim mesom“, dodala je ona.
Uloga omega-3 masnih kiselina
Još jedan razlog zašto studija nije reprezentativna jeste taj što se krave u Švedskoj hrane uglavnom travom na slobodnim pašnjacima, pa je njihovo mleko, sir i pavlaka sa više omega-3 masnih kiselina koje su zdrave za mozak. Ali, to nije preporuka da se jede sir sa visokim sadržajem masti kako bi se sprečila Alchajmerovu bolest jer nije u pitanju ista mast u mlečnim proizvodima u Švedskoj i u ostalim zapadnim zemljama.
„U Švedskoj se uglavnom konzumiraju tvrdi, fermentisani sirevi, dok u SAD (i ostalim zemljama) veći udeo čine prerađeni sirevi ili sirevi koji se jedu u kontekstima brze hrane. Želeli bismo da vidimo da se naši nalazi ponove u više zemalja i populacija pre nego što izvučemo čvrste zaključke“.
Tagovi
