Nedavno je predsednik SAD Donald Tramp, koji ima hroničnu vensku insuficijenciju, priznao da uzima visoku dnevnu dozu aspirina, i to čini već više od dve decenije, odbacujući medicinske smernice i savete svojih lekara da pređe na manju količinu. „Kažu da je aspirin dobar za razređivanje krvi, a ja ne želim da mi gusta krv teče kroz srce“, kako je nedavno rekao za Volstrit žurnal.
Da li je uopšte zdravo uzimati aspirin svakodnevno, a posebno u većim dozama?
Pre jedne decenije, najbolji dostupni dokazi sugerisali su da dnevna upotreba aspirina može smanjiti srčane i moždane udare kod ljudi bez istorije srčanih bolesti pomažući u sprečavanju stvaranja krvnih ugrušaka. Ali tri velika, randomizovana ispitivanja objavljena 2018. godine preokrenula su to mišljenje, sugerišući da aspirin možda ne pruža toliko koristi kod ljudi bez istorije srčanih bolesti i pokazujući da zapravo povećava rizik od smrti od krvarenja i od raka, posebno gastrointestinalnih karcinoma, piše Njujork tajms.
Ko treba da uzima aspirin svakodnevno?
Medicinske smernice Američkog koledža za kardiologiju i Američkog udruženja za srce preporučuju da se aspirin ne koristi rutinski za prevenciju kardiovaskularnih bolesti kod starijih osoba (starijih od 60 ili 70 godina, u zavisnosti od smernica) koje ranije nisu imale srčani ili moždani udar.
Jedine osobe kojima se kategorično preporučuje svakodnevno uzimanje aspirina su oni koji imaju istoriju kardiovaskularnih bolesti, što znači da su prethodno imali srčani udar, ishemijski (nekrvareći) moždani udar ili perifernu arterijsku bolest, stanje u kojem sužene arterije smanjuju protok krvi u rukama ili nogama, rekao je dr Džon Mafi, lekar opšte prakse na Univerzitetu Kalifornije u Los Anđelesu. To je zato što je odnos rizika i koristi u korist uzimanja aspirina u ovoj grupi, dodao je.
Standardna dnevna doza aspirina za one koji ga uzimaju da bi sprečili drugi srčani ili moždani udar je niska doza, ili „bebi“ aspirin, 81 miligram, rekao je dr Mafi.
Aspirin se može razmotriti kod osoba mlađih od 60 ili 70 godina koje imaju povećan rizik od srčanog udara, ali pacijenti i lekari treba da donesu odluku na osnovu individualne procene rizika i koristi, prema smernicama. Faktori rizika za srčana oboljenja uključuju visok holesterol, visok krvni pritisak, dijabetes i istoriju pušenja. Porodična istorija srčanog udara ili moždanog udara u mlađem dobu takođe može prevagnuti u korist preporučivanja aspirina pacijentu, rekao je dr Krist.
Koji su rizici i koristi svakodnevnog uzimanja aspirina?
Aspirin deluje tako što inhibira delovanje trombocita, fragmenata ćelija koji se lepe zajedno i formiraju ugruške, zaustavljaju ili sprečavaju krvarenje, rekao je dr Mafi. Ugrušci su uzrok srčanih udara i ishemijskih moždanih udara. Ali upravo taj isti efekat sprečavanja zgrušavanja uzrokuje da aspirin poveća rizik od krvarenja – rizik koji se takođe povećava sa godinama. Lekari su najviše zabrinuti zbog brzog unutrašnjeg krvarenja koje može biti fatalno – na primer, gastrointestinalnog krvarenja ili iznenadnog krvarenja u mozgu. Apsolutni rizik od takvih događaja je nizak, prema najnovijoj preporuci radne grupe za preventivne usluge, ali se povećava sa godinama, a posebno kod odraslih starijih od 60 godina.
Neka istraživanja sugerišu da aspirin može pomoći u sprečavanju kolorektalnog karcinoma, ali nema dovoljno dokaza da bi se preporučio isključivo u tu svrhu, rekao je dr Mafi.
Da li se može uzeti previše?
Ispitivanje sprovedeno na 15.000 ljudi sa istorijom kardiovaskularnih bolesti koji su nasumično raspoređeni da uzimaju 81 ili 325 miligrama dnevno nije pronašlo nikakvu dodatnu korist od veće doze, a neke studije su pokazale da su veće doze povezane sa većom štetom. „Rizik od krvarenja se povećava sa većim dozama bez dodatne koristi od smanjenja srčanog ili moždanog udara“, rekao je dr Krist.
Zanimljivo je da Tramp uzima oko četiri puta više od preporučene količine, odnosno 325 miligrama, prema pisanju časopisa „The Journal“.
Tagovi
