Ako se izuzme antičko iskustvo sa demokratijom u robovlasništvu, predstavnička demokratija je izum modernog doba. Osim Velike Britanije i njene vekovne tradicije parlamentarizma, u Evropi je, u devetnaestom veku, postojalo samo nekoliko istinskih demokratija. Čak i jedna Francuska je, pisao sam o tome, tek s Trećom republikom zakoračila demokratskom stazom, a i onda je bila osenčena Drajfusovom aferom.
Većina evropskih država na zapadu, u stvari, postale su demokratske posle Drugog svetskog rata. Na istoku i jugoistoku, to se dogodilo padom Berlinskog zida, raspadom Sovjetskog Saveza i njegovog varšavskog lagera poznih devedesetih. Grčka je krenula nešto ranije: obaranjem vojne hunte 1974. i povratkom Konstantina Karamanlisa na vlast. U Španiji i Portugaliji, takođe se morala sačekati smrt desničarskih diktatora, Franka i Salazara, sredinom sedamdesetih kako bi se uspostavio višestranački poredak zasnovan na demokratskim principima.
Dakle, širom Starog kontinenta stotinama godina mučila se muka sa autoritarnim sistemima od apsolutnih monarhija do ekstremizama na oba pola političkog spektra.
A kako, uistinu, po tom pitanju stoji Srbija?
Pojedini istoričari, i amateri, često navode dinastička rivalstva i učestale atentate na srpske krunisane glave kao primere urođene nedemokratije, nasilništva i netrpeljivosti. Isti ti pojedinci, na drugoj strani, apostrofiraju težnju srpskog naroda ka tzv. „čvrstoj ruci“ i neprikosnovenoj vladavini vladaoca. Netačno, tvrdim.
Prvo, politički atentati, u kasnijoj polovini pretprošlog stoleća, bili su veoma u modi. Od pokušaja atentata na francuskog cara Napoleona Trećeg (1858), ubistava crnogorskog kneza Danila (1860), ruskog imperatora Aleksandra Drugog (1881), francuskog predsednika republike Sadi Karnoa (1894), austrougarske carice Jelisavete (1898), italijanskog kralja Umberta Prvog (1900), portugalskog kralja Karlosa Prvog i prestolonaslednika Filipea (1908), grčkog kralja Jorgosa Prvog (1913), uključujući i mnoge premijere, ministre i ostale nosioce najviših vlasti u skoro svakoj evropskoj državi.
Ostatak teksta pročitajte u štampanom izdanju Nedeljnika.
NASLOVNA STRANA NOVOG BROJA NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 29. MAJA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
