Prethodnih nedelja vlast je počela intenzivno da studente etiketira kao teroriste. Povodom višednevnih protesta u gradovima širom Srbije, obratio se prvo predsednik države Aleksandar Vučić, ocenivši okupljanja građana kao akte terorizma. Spominjao je italijanski model posle ubistva Alda Mora, a znao je i da citira odredbe Krivičnog zakonika koje se tiču terorizma.
„Šta je bilo ono u Novom Sadu i Valjevu ako nije terorizam? Čisti, nepatvoreni“, pita predsednik i po običaju sam odgovara.
Hajku na studente sprovodila je i Ana Brnabić pričom da je pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, koja je usmrtila 16 ljudi, početak „obojene revolucije“.
„Ne mislim da je nadstrešnica pala sama od sebe, niti da je bio nesrećni slučaj… mislim da je bila planirana diverzija“, pojasnila je Ana.
Ubrzo im se pridružio i ministar pravde Nenad Vujić, prema čijim rečima, za dešavanja na ulicama se više ne može govoriti samo kao o nasilju, već sve više kao o oblicima terorizma.
„Samo snažna reakcija institucija, kao što je tužilaštvo i sud, može poslati jasan odgovor nasilnicima i teroristima da neće država ustuknuti“, smatra Vujić.
PRE 25 GODINA VLAST JE IMALA IDENTIČNA REŠENJA
Ukoliko se vratimo 25 godina unazad, primetićemo da retorika Vučića i ostatka vlasti nije toliko inovativna. U jeku protesta 2000, vlast je imala identična rešenja za obračunavanje sa studentima i drugim neistomišljenicima.
Sredinom maja te godine JUL je predložio republičkoj vladi i Skupštini da po hitnom postupku donesu zakon o borbi protiv terorizma.
Dragiša Krsmanović, republički javni tužilac, smatrao je da je predlog JUL-a razumljiv.
„To nije protiv ljudskih prava, jer tako reaguje svaka normalna država kad se suoči sa ozbiljnim problemima“, izjavio je tužilac.
KO SE OBRAČUNAVAO SA „SVETSKIM ZLOM“?
Nebojša Vujović tada je bio pomoćnik šefa jugoslovenske diplomatije, pa je najavio pred jednu od konferencija za novinare „donošenje propisa za borbu protiv terorizma“, rekavši da će se država obračunati sa „tim svetskim zlom“.
Tim povodom on je sada govorio za Nedeljnik. Kako je objasnio, to je „bila jedna akcija iza koje su tada stajali Vojislav Šešelj i njegovi radikali, i, s druge strane, gospođa Mira Marković i njen JUL – takozvani Goran Matić, Ivan Marković“.
„Predlog da se uvede kategorija da su protivnici Slobodana Miloševića, znači Otpor i opozicija, teroristi koji hoće na nasilno rušenje režima. To što su oni tada uradili, naravno, nije stiglo nigde. Takođe, ovo što danas rade nove perjanice Aleksandra Vučića neće stići nigde. Kao ni onda, tako ni sada. Ja sam kao tada zamenik ministra spoljnih poslova i kao portparol Savezne vlade dok je trajalo bombardovanje, na pitanje uglednog korespondenta New York Timesa Stivena Erlangera, da li imam šta da komentarišem konferenciju za štampu Gorana Matića o tome da je grupa razbojnika iz Kanade sa mačetama upala u Srbiju da uhvate Miloševića i da mu odrube glavu, rekao gospodinu Erlangeru da je on pogrešio mesto, da je ovo Ministarstvo spoljnih poslova i njegova konferencija za štampu, a ne Matićevo ministarstvo teorija zavera i fantazija. I to je objavio New York Times na prvoj strani“, priča Vujović i dodaje da se sa podsmehom odnosio prema tim inicijativama, znajući da je to „blef čoveka koji je osetio da mu dolazi kraj i da pokušava da se izvuče“.
„REPRESIJA PROTIV MLADIH JE TRKA BEZ DAHA“
Na pitanje da li se danas nešto promenilo i da li može da predvidi sledeći korak Aleksandra Vučića, Vujović odgovara da „vuk dlaku menja, ali ćud nikako“.
„Znači, to je ta ista ćud. On je samo promenio odela, ali nije promenio kožu i sve ono što je ispod kože, uključujući i mozak. To je to vraćanje na prirodno podešavanje, koje pokazuje ko je u stvari Aleksandar Vučić i šta on planira. To što su tada pokušali da naprave, pokušavaju da naprave i sada, a to je u grčevitoj borbi da se ostane na vlasti. Ko će studente, koji su ustali protiv ovog režima, da proglasi teroristima u 21. veku, u društvenom ambijentu sadašnjih godina? Pa to je nemoguće. I pored svih gibanja na geopolitičkoj sceni, pored pojave nekih novih, u navodnim znacima, jakih lidera autoritativnog stila, poput Donalda Trampa u Americi, a onda u Evropi Orbana, Fica, Đorđe Meloni, Vučića, Erdogana… to nije moguće. To su trenutna gibanja, ali to ne može da zaživi. To je providan napor, providna strategija, kad sve drugo padne u vodu, kako da se teškom represijom održi na vlasti. Kako da brutalnim metodama sačuvam svoje privilegije, svoje pokradene pare. I što duže njegovo vreme traje, to su te prevare sve ogoljenije i sve skandaloznije“, smatra Vujović.
Sagovornik Nedeljnika procenjuje da je jedina preostala alatka Aleksandra Vučića, represija, gruba i prizemna sila.
„Ali upotreba te sile ima izuzetno loš eho. Jer ona samo produbljuje otpor iznutra, s jedne strane, a s druge strane lagano šalje poruke i signale svetu šta se ovde događa. I ta Evropska unija koja je do sada mogla uglavnom da ćuti, sve će više i više sa daljom primenom represije dobijati na vokalnosti, dobijati na volumenu. I čuće se njena kritika jače. Kao što se čula kritika nemačke vlade kroz portparola, kao što se čulo ozbiljno upozorenje nekoliko evropskih poslanika iz Strazbura i kao što se na kraju čulo upozorenje podsekretara Ujedinjenih nacija za ljudska prava, koji je oštro upozorio Vladu Srbije gde to vodi i da će zbog toga morati da snose odgovornost oni koji su naredili i proveli takvu represiju. Jer represija protiv mladih ne može daleko da stigne. To je kratka trka bez daha za one koji je sprovode“, objašnjava sagovornik.
Vujović naglašava da bi propisi protiv terorizma doveli do jačanja bunta na ulicama, kao i jačanja akademskog i građanskog otpora.
NOVI BROJ NEDELJNIKA MOŽETE PRONAĆI OD ČETVRTKA, 28. AVGUSTA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
