Praznici su vreme kada se razmišlja o poklonima – šta kupiti, kome dati i koliko potrošiti. Davanje poklona često se doživljava kao obaveza i izvor stresa, ali sve više istraživanja pokazuje da sam čin davanja može imati benefite za vaše zdravlje.
Stručnjaci za wellness, kao što je dr Liana Ven, ističu da psihologija, neuronauka i javno zdravlje potvrđuju da prosocijalno ponašanje — davanje vremena, novca ili podrške — može doprineti emocionalnoj i fizičkoj dobrobiti.
„Davanje može biti dobro za zdravlje, ali samo kada se radi promišljeno i u okviru svojih mogućnosti“, naglašava dr Ven za CNN.
Kako davanje utiče na mentalno zdravlje?
Brojna istraživanja povezuju pomaganje drugima sa boljim mentalnim zdravljem — uključujući niži nivo depresije i anksioznosti i višu životnu satisfakciju. Neočekivano, ovi efekti nisu ograničeni samo na psihičko stanje: davanje može smanjiti stresne hormone, smanjiti upalu, poboljšati zdravlje srca i čak produžiti život.
Velika revizija iz 2023. godine u časopisu JAMA Network Open obuhvatila je 30 studija koje su proučavale akcije ljubaznosti, donacije, volontiranje i pomaganje drugima. Rezultati su pokazali poboljšanja mentalnog zdravlja, niže ocene depresije i čak bolje fizičke parametre.
Mozak i telo reaguju na davanje
Davanje aktivira nagradne puteve u mozgu povezane sa zadovoljstvom, motivacijom i socijalnom povezanošću. Ove aktivnosti oslobađaju dopamin i endorfine, koji donose pozitivna osećanja, dok oksitocin pomaže u regulaciji stresa i snižava krvni pritisak. Redovno aktiviranje ovih puteva može objasniti zašto velikodušnost dugoročno doprinosi zdravlju, naročito kod stanja povezanih sa hroničnim stresom, kao što su depresija i srčane bolesti.
Važno je kako i zašto da dajete
Vrsta i kontekst davanja imaju veliki značaj. Dobrovoljno i smisleno davanje donosi više benefita nego ono koje je obavezno ili stresno. „Male stvari, kao što su pažljiva poruka, pomoć komšiji ili provođenje vremena sa nekim ko je usamljen, mogu imati stvarno značajan efekat“, ističe dr Ven.
Međutim, davanje može biti štetno ako dovede do finansijskog opterećenja, iscrpljenosti ili zanemarivanja sopstvenog zdravlja. Ljudi koji previše daju bez podrške često doživljavaju pogoršanje fizičkog i mentalnog stanja. Ključ je u balansu — davanje treba da bude dobrovoljno i u skladu sa mogućnostima.
Ko ima najviše koristi od davanja?
Istraživanja pokazuju da davanje koristi svim uzrastima, ali stariji ljudi i socijalno izolovane osobe mogu posebno da imaju benefita. Volontiranje ili pomaganje jača socijalne veze i donosi osećaj svrhe. Adolescenti i mladi odrasli takođe pokazuju poboljšano mentalno zdravlje kada učestvuju u prosocijalnim aktivnostima.
Kako pristupiti poklanjanju
Praznici mogu biti prilika da razmislimo o pravom značenju davanja. Umesto da se fokusiramo na cenu ili količinu, bolje je birati poklone koji jačaju veze i zajedničko iskustvo. Vreme, pažnja i promišljenost važniji su od novca. Davanje ne bi trebalo da bude povezano sa krivicom ili pritiskom.
Davanje može biti dobro za zdravlje, ali samo kada se radi promišljeno i u okviru svojih mogućnosti. Velikodušnost smanjuje stres, jača veze i poboljšava mentalno i fizičko zdravlje. Praznici su idealna prilika da se velikodušnost praktikuje na zdrav, održiv i smislen način, ali nisu jedina prilika kada se može darivati.
Tagovi
