Prirodnjački muzej u Beogradu, jedan od najstarijih muzeja u Srbiji, 19. decembra obeležava svoj dan. Sa 129 godina bogate tradicije, jedini muzej ove vrste u Srbiji, nastavlja da ima ključnu ulogu u očuvanju, istraživanju i promociji prirodnog nasleđa naše zemlje.
Prve zbirke muzeja, koje potiču iz prve polovine 19. veka, nastale su zahvaljujući Josifu Pančiću, prvom srpskom botaničaru, koji je svojom vizijom postavio temelje za osnivanje muzeja. Danas, Prirodnjački muzej čuva više od 2 miliona vrednih primeraka, uključujući fosile stari stotine miliona godina, meteorite i retke biljke poput Pančićeve omorike.
Uprkos izazovima savremenog društva, muzejski tim posvećuje posebnu pažnju očuvanju i prezentaciji najvrednijih zbirki, kako bi se široj javnosti približilo naše naučno znanje o prirodi. Ove godine, Dan muzeja je prilika da se sumiraju postignuća muzeja, ali i da se predstavi ambiciozan plan za budućnost – izgradnja nove zgrade muzeja, omogućavajući još veći pristup prirodnjačkom blagu koje muzej čuva.
Ove godine, Svečanost povodom Dana Prirodnjačkog muzeja u Beogradu biće upriličena dan ranije 18. decembra u Narodnoj biblioteci Srbije, te će upravo to biti prilika da sumirate sve što je obeležilo ovu godinu, ali ujedno i prilika da najavite aktivnosti u sledećoj godini, da razgovarate o novinama. Kako će izgledati svečanost, šta ste isplanirali taj dan i šta ovaj datum znači za samu instituciju? Koje aktivnosti su pripremljene povodom 18. decembra, i šta bi posetioci mogli da očekuju?
Svečanost povodom Dana Prirodnjačkog muzeja u Beogradu ove godine biće održana 18. decembra, dan ranije nego što je uobičajeno, i to u Narodnoj biblioteci Srbije. Ovaj datum predstavlja važan trenutak za našu instituciju, jer je prilika da se ne samo sumiraju postignuća u toku godine, već i da se prikažu planovi za narednu godinu. Takođe, Dan Prirodnjačkog muzeja simbolizuje značaj prirodnih nauka i edukacije u društvu, te je stoga prilika za promovisanje naših aktivnosti, istraživanja i obrazovnih programa.
Ovo je i prilika da svi ljubitelji prirodnih nauka i naše institucije, kao i šira javnost, dođu i vide kako se razvijamo i u kojoj meri naše aktivnosti utiču na obrazovanje i društvo u celini. Ujedno je to trenutak kada se zahvaljujemo svim saradnicima, institucijama i posetiocima na podršci i interesovanju koje pokazuju tokom godine. Zato ćemo uručiti i Zahvalnice institucijama i pojedincima za izuzetnu saradnju, podršku i doprinos u ostvarivanju zajedničkih ciljeva i promociji nauke, kulture i prirodne baštine.
Posetioci će imati priliku da tokom naredne nedelje besplatno uživaju u aktuelnoj izložbi na Kalemegdanu „Mineralna Blaga Jugoslavije. Primerci iz poklon zbirke Josipa Broza Tita“. Sve u svemu, 19. decembar biće dan posvećen kulturi, nauci, obrazovanju, ali i promociji važnosti prirodnih resursa, ekologije i zaštite životne sredine.
Koja su najveća postignuća Prirodnjačkog muzeja u protekloj godini? Koja izložba je bila najposećenija, kako biste opisali uspešnost projekata u godini koja će uskoro biti iza nas?
Prirodnjački muzej u 2024. godini ispisuje nove važne stranice svoje istorije, koja traje već 129 godina. Ovo se posebno odnosi na aktivnosti koje su u vezi sa izgradnjom nove, namenski projektovane zgrade muzeja. Ove godine je završen Urbanističko-arkitektonski konkurs za područje Parka prijateljstva Ušće, a najvažniji trenutak svakako je realizacija idejnog rešenja za novu zgradu Muzeja, što predstavlja ključnu tačku u daljem razvoju i modernizaciji muzejske infrastrukture.
Pored ovih značajnih koraka u budućnost, protekla godina bila je obeležena i uspešnim izložbama. Jedna od najposećenijih bila je izložba „Biljka kao začin. U carstvu boja, mirisa i ukusa“, koja je najpre predstavljena u Galeriji na Kalemegdanu, a potom gostovala u Kikindi, Trebinju i Čajetini. Ova izložba izazvala je veliku pažnju publike. Takođe, izložba „Fosili kao odrazi prošlosti“, zajedno sa prethodnom, obišla je čak sedam gradova Srbije, što je dodatno povećalo prisutnost muzeja i njegov uticaj na kulturni život širom Srbije.
Biljka kao začinPromo
Muzej se predstavio sa svojim izložbama i učestvovanjem na brojnim manifestacijama, dostigavši skoro 100.000 posetilaca. Svi ovi projekti ukazuju na to da je 2024. godina bila vrlo uspešna, kako u pogledu stalnih postavki, tako i u širenju i promociji muzeja kroz putujuće izložbe i projekte.
Godinu završavamo učešćem u izložbi „Ajkule“ u saradnji sa Američkim prirodnjačkim muzejem iz Njujorka u novootvorenoj Palati Nauke-Zadužbini Miodraga Kostića.
U narednoj godini, Prirodnjački muzej nastavlja sa promocijom svoje bogate prirodne baštine i naučnih dostignuća kroz raznovrsne i inovativne izložbe, s posebnim naglaskom na edukaciju i interaktivne sadržaje. Planirane izložbe u Galeriji na Kalemegdanu, u narednoj godini, uključuju izložbu „Fosilizacija“ u martu, „Arčibald Rajs – Prirodnjak“ u avgustu, i „Na pikniku u bašti Meri Foli Benson“, posvećenu muzejskoj ilustraciji, u novembru 2025. godine. Takođe, muzej će nastaviti sa putujućim izložbama, koje su se pokazale vrlo uspešnim, čime će posetioci u gradovima poput Bijeljine, Podgorice, Čačka, Niša, Smedereva, Zrenjanina i Vršca imati priliku da uživaju u našim postavkama. Pored toga, planiraju se i međunarodna gostovanja, čime ćemo dodatno proširiti prisustvo muzeja izvan granica zemlje.
Poseban fokus biće na izložbama koje istražuju nova naučna otkrića, očuvanje prirodne baštine i zaštitu životne sredine, kao i na tematskim postavkama koje povezuju ljude i prirodu. Nove tehnologije, poput interaktivnih i digitalnih sadržaja, obogatiće iskustvo posetilaca i omogućiti im dublje razumevanje prirodnih fenomena. Sve ove aktivnosti deo su šire strategije muzeja da se još više približi svojoj publici, inspiriše nove generacije i promoviše značaj očuvanja prirode.
Ono što je jako važno da napomenemo jeste da će Prirodnjački muzej konačno dobiti svoju zgradu nakon 130 godina, što će značajno obogatiti kulturnu i edukativnu ponudu Beograda i Srbije. Šta je to najvažnije što nova zgrada Prirodnjačkog muzeja donosi za kulturnu i naučnu zajednicu Srbije?
Ovo je trenutak radosti i ponosa za sve nas. To predstavlja ne samo ostvarenje dugogodišnjih snova i napornog rada, već i početak novog poglavlja u našoj misiji da istražujemo, čuvamo i prezentujemo bogatstvo prirodnog nasleđa, i naš grad obogatimo jedinstvenim prostorom posvećen prirodnim naukama. Sama vest o izgradnji novog muzeja, po mom mišljenju kao dugogodišnjeg muzealca, izuzetno je inspirativna. U našoj zemlji, ova vest ima poseban značaj, baš zato što je reč o Prirodnjačkom muzeju, jednom od najstarijih u Srbiji, čija zbirka obuhvata preko dva miliona predmeta. Sledeće godine ćemo obeležiti 130 godina postojanja i sa ponosom kažem da imamo ključnu ulogu u razvoju publike. Statistički podaci pokazuju da se među 10 najposećenijih muzeja sveta nalaze tri prirodnjačka muzeja: u Londonu, Vašingtonu i Njujorku. Dakle, ova institucija je od vitalnog značaja za produbljivanje svesti o zaštiti prirode i treba da postane novi centar razvoja nauke, edukacije, kulture i zabave na pristupačan način. Izgradnja Prirodnjačkog muzeja kao stuba nacionalnog kulturnog i naučnog identiteta zahteva pažljivo planiranje i integraciju različitih elemenata kako bi se postigla puna kulturna i obrazovna vrednost za zajednicu i društvo u celini.
Koliko će nova zgrada poboljšati mogućnost zaštite i čuvanja muzejskih zbirki kao i kako će uticati na budući razvoj?
Ovaj projekat donosi značajne prednosti za kulturnu i naučnu zajednicu Srbije. Nova zgrada će omogućiti modernizaciju i proširenje muzejskih kapaciteta, unapređujući način čuvanja i prezentovanja bogatog prirodnog nasleđa zemlje. Takođe, pružiće prostor za savremeni izložbeni prostor i laboratorije, što će podstaći istraživački rad i edukaciju posetilaca. Muzej će doprineti jačanju ugleda kao centra izuzetnosti u oblasti paleontologije, biologije i geologije, privlačeći domaće i međunarodne stručnjake i posetioce, te tako obogatiti kulturnu i naučnu scenu Srbije novim znanjima i iskustvima. Do sada smo imali jedan ograničavajući faktor, a to je prostor. Sa novom zgradom ćemo moći da iskažemo sve naše ideje i kreativne aktivnosti. Nebo je granica, i na radost šire kao i stručne javnosti, na ponos naše zemlje, konačno ćemo imati Prirodnjački muzej kakav zaslužujemo.
