Gubitak deteta je najgora stvar koja može da se desi. I najveći strah svakog roditelja. Pitanje kako sa tim žive ostajalo je da visi u razgovorima sa roditeljima koji su izgubili decu a vodila sam ih nekoliko, poslednji, pre ovog pred vama, sa majkom čija je ćerka ubijena u „Ribnikaru“. To se ne pita i nisam to mogla ni ja da pitam. Verovatno sam se plašila odgovora.
A onda je Sanda Rašković Ivić, psihijatar i političarka, nekadašnja predsednica DSS-a, objavila knjigu „Život ide dalje – Kako pronaći smisao i kada ga nema“, na trogodišnjicu smrti sina Jovana koji je izvršio suicid u 24. godini.
***
Pitam da li je rutina važna iako je tada kad izgubite nekoga teška. Kad je teško ustati iz kreveta, obući se, umiti… Rutina i forma rutine, reći će, negde vam postane i suština života. Nju je to držalo i teralo da ide dalje i da ne „zagađuje“, ali i na odgovornost prema onima koji su ostali.
„Ono što je meni jako pomoglo i važno je da osećam zahvalnost za one koje imam, koje volim i koji vole mene. I za svaki trenutak koji sam provela sa onima koje sam volela i koji su bili deo mog života, a kojih više nema. Čovek stalno kuka za onim što je izgubio a ne seti se šta je dobio time. Šta sam ja dobila poznajući mog supruga i deleći svakodnevicu? Šta sam ja dobila sve znajući mog sina koji me je usrećio, osvetlio moj život, zasmejavao, na kog sam bila ponosna, na kog sam se ljutila, koji me je grlio, na sve te naše razgovore i tu razmenu duhovnih i duševnih sadržaja. Nekako, ja sam bacila akcenat na to, osvetlila sam u sebi da je ta zahvalnost velika stvar i da čuva sve one moje koje sam izgubila blizu mene, pomaže da volim jednom čistom tugom nezagađenom ljubavlju i one koji su sada tu.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 06. FEBRUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
