Sedamnaesti novembar, 1998. Proveravam prvo na Wikipediji, pa na zvaničnom sajtu, pa tražim vesti iz prepotopskog doba interneta, i svuda piše taj datum – November 17th, 1998. Prati ga faktografija: „Americana“ je peti album kalifornijskog pank benda The Offspring, i njihov drugi na nekom major label (tada je to bila važna stvar, danas se niko više ne seća zašto), postaće i drugi najuspešniji, posle neprevaziđenog „Smash“, i danas najprodavanije indie ploče svih vremena (tada je to takođe bila važna stvar). Objavljen je, evo lepo piše, podebljano, 17. novembra 1998.
Kako sam, onda, dođavola, u Jugoslaviji, od svih mesta na svetu, dobio – i slušao, i slušao, i slušao – taj disk već u poznom septembru 1998?
A jesam, sećanje me ne vara, to je jedan od onih dana koje pamtite ceo život: vraćali smo se iz gimnazije, i tamo gde je sada plato ispred Narodne biblioteke, tamo su bile kućice ispred kojih se čekao autobus, i mnogo jednostavnije, divlji taksi što bi za 50 pfeniga vozio u predgrađa. Bilo je toplo, kako samo u tom gradu ume da bude u to doba godine, i Ž. mi je, pipavo kao da mi predaje sveti gral, dao taj disk. „Dobra ti je druga pesma, dobra je ova treća, dobra je četvrta… Ma dobra je svaka!“
Sve bi to bilo jednostavnije da sam imao na čemu da slušam CD-ove. Imali smo računar, doduše, i malecne zvučnike koji nisu mogli da se otčepe, pa sam „Americanu“ prvih nekoliko puta čuo više kao krčanje kroz koje bi se povremeno probijalo ono Dexterovo „whoa-oh“. Koji dan potom, pribegao sam solomonskom rešenju: pozajmio sam isti taj disk drugaru M., koji mi je, poslednja reč tehnike, presnimio CD na kasetu, pa sam već do novembra, kada su jadni Ameri tek uspeli da dobiju album, hiljadu trista puta čuo „Have You Ever“, tada – i danas – omiljenu pesmu sa albuma na kojem je „dobra svaka“.
(Tako se slušala muzika: imaš jedan-dva nova albuma mesečno i trošiš to dok ne dođe nešto novo, ili dok ti ne dosadi. „Americana“ mi nije dosadila sigurno do proleća 1999, mada su bolji albumi bili i „Ignition“ i „Smash“, vrlo verovatno i „Ixnay“, a i na narednim je bilo ponešto da se probere; ipak, samo sam za jedan od njih imao 15 godina, kasetofon i zero fucks given.)
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 6. NOVEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
