CNN o Dodiku: Putinov saveznik gubi manevarski prostor

Kada su izborne vlasti u Bosni i Hercegovini donele odluku da Milorada Dodika liše mesta predsednika Republike Srpske, on je bacio rukavicu institucijama koje su pokušavale da ga svrgnu.

„Šta ako odbijem?“, upitao je.

BiH će to možda uskoro saznati, piše CNN.

Dodik, ključni balkanski saveznik ruskog predsednika Vladimira Putina, nalazi se na vlasti u BiH od 2006. godine, kopajući po šavovima  multietničke države.

Godinama preti da će se otcepiti od Bosne i „ponovno ujediniti“ sa Srbijom, a u februaru je osuđen zbog kršenja naređenja Kristijana Šmita, sadašnjeg visokog predstavnika.

Prošle nedelje, apelacioni sud je potvrdio njegovu jednogodišnju zatvorsku kaznu i šestogodišnju zabranu obavljanja funkcije.

Iako je Dodik izbegao zatvor plaćanjem novčane kazne, izborna komisija Bosne i Hercegovine je u sredu odlučila da primeni zakon koji automatski razrešava zvaničnika sa funkcije ako je osuđen na više od šest meseci zatvora.

DA LI ĆE DODIK OTIĆI TIHO ILI ĆE SE SUPROTSTAVITI?

Arminka Helić, koja je pobegla od ratova 1990-ih, a sada sedi u Domu lordova Velike Britanije, rekla je kako je „od 2006. godine, Dodik je dao sve od sebe da oslabi institucije Bosne i iznutra isprazni državu“.

Prema njenim rečima, pitanje je sada da li će Dodik otići tiho ili će se suprotstaviti.

Za sada, ovo drugo izgleda verovatnije. Dodik je pretio da će sprečiti održavanje novih izbora – ako bude potrebno, i silom – i tražio je podršku od svojih saveznika u Beogradu, Moskvi i Budimpešti.

„Predaja nije opcija“, rekao je Dodik.

Moskva, koja je dugo očekivala od Dodika da podstakne probleme na Balkanu, upozorila je da bi region mogao da „izmakne kontroli“.
Njena ambasada u Bosni upozorila je da zemlja pravi „istorijsku grešku“.

PREOBLIKOVANJE U NACIONALISTU

Kada je Dodik prvi put preuzeo vlast, zapadne diplomate su bile oduševljene. Nakon krvoprolića 1990-ih, činilo se da je najavljivao eru stabilnosti. Za Madlen Olbrajt, tadašnju državnu sekretarku SAD, Dodik je bio „dah svežeg vazduha“.

Ali od tada, Dodik se preoblikovao u  nacionalistu bez kajanja, koji poriče genocid nad 8.000 Bošnjaka u Srebrenici 1995. godine, najozloglašeniji masakr u ratu. Često se sastaje sa Putinom u Moskvi.

Dodik godinama besni protiv struktura Dejtonskog sporazuma, otežavajući rad bosanskih institucija u njegovom entitetu i preteći, na kraju, da će odvojiti Srpsku od ostatka zemlje.

O ŠMITU I NJEGOVIM OVLAŠĆENJIMA

Napravio je neprijateljem Kristijana Šmita, sadašnjeg visokog predstavnika i bivšeg ministra u nemačkoj vladi za vreme tadašnje kancelarke Angele Merkel. Dodik tvrdi da Šmitova ovlašćenja gaze volju srpskih birača.

Viktor Orban, mađarski premijer, odbacio je slučaj protiv Dodika kao pokušaj visokog predstavnika, koga su postavili strani zvaničnici, „da ga smeni zbog protivljenja njihovoj agendi globalističke elite“.

Marko Đurić, ministar spoljnih poslova Srbije, takođe je rekao da Šmit podvrgava Dodika „političkom lovu na veštice“, koristeći „nedemokratske metode“ kako bi osujetio „volju naroda“.

Fokusiranje njegovih žalbi na Šmita je „pametna strategija“, rekao je za CNN Adnan Ćerimagić, viši analitičar Evropskog saveta za spoljne odnose.

Čak i branioci bosanskih institucija teško opravdavaju ovlašćenja data Šmitu. Visoke predstavnike imenuje savet koji se sastoji od nekoliko zapadnih zemalja i daje im se ovlašćenje da donose poništavajući zakone, kao i da imenuju i smenjuju zvaničnike. Padi Ešdaun, bivši britanski poslanik koji je ranije obavljao funkciju visokog predstavnika, rekao je da mu je ta uloga dala „ovlašćenja koja bi trebalo da nateraju svakog liberala da pocrveni“.

„Nijedna druga osoba u Evropi danas, barem u demokratskom delu, nema tu moć: jednostavno da se probudi, pristupi svojoj veb stranici i objavi nove zakone, odluke i otpusti ljude“, rekao je Ćerimagić.

POISTOVEĆIVANJE SA TRAMPOM

Tražeći veću diplomatsku podršku, Dodik je počeo da pojačava svoje angažmane prema Trampovoj administraciji, tvrdeći da je on, kao i američki predsednik, bio podvrgnut „pravnom nasilju“ od strane neizabranog birokrata.

Ponavljajući kritike koje je izneo potpredsednik Dž. D. Vens u svom ozloglašenom govoru u Minhenu ranije ove godine, Dodik je tvrdio da, pokušavajući da ga smene sa funkcije, evropske vlasti ignorišu volju naroda.

Takođe je pokušao da sebe predstavi kao žrtvu hrišćanskog vođu u zemlji sa muslimanskom većinom, rekla je Helić.

„On želi da sebe predstavi kao srodnu dušu koja sedi tamo negde u malom entitetu na Balkanu, koja ne samo da prolazi kroz ista iskušenja i nevolje kroz koje je prošao predsednik Tramp, već stoji tamo i kao jedina figura koja brani vladavinu prava i hrišćanstvo od haosa“, rekla je ona.

KO ĆE SPROVESTI ODLUKU AKO DODIK BUDE OPSTRUISAO IZBORE?

Odluka izbornih vlasti protiv Dodika stupiće na snagu nakon isteka roka za žalbu. Prevremeni izbori biće raspisani u roku od 90 dana.

Međutim, ostaje zabuna oko toga ko će sprovesti odluku ako Dodik odbije da se povuče ili bude opstruisao nove izbore.

Iako je EU proširila svoje mirovne snage u zemlji u martu, te trupe nisu preduzele mere da uhapse Dodika čak ni kada je početkom ove godine bio aktivan nalog za njegovo hapšenje.

Jasmin Mujanović, viši saradnik Instituta „Nju lajns“, rekao je za CNN da će se bosanske i evropske vlasti suočiti sa „velikim testom“ ako Dodik pokuša da ostane na funkciji.

„Ako ne možete da se nosite sa ljudima poput Milorada Dodika, barem iz perspektive EU, zaista nemate pravo da razgovarate o takmičenju sa ljudima poput (kineskog lidera) Si Đinpinga ili Vladimira Putina ili bilo koga drugog“, rekao je.