Svi znamo tu osobu – onu koja se drži prevaziđenih ideja uprkos ogromnim dokazima koji govore suprotno. Možda je to vaš partner, prijatelj ili kolega. Verovatno ste pokušali na razne načine da razgovarate s njima, da mu predstavite činjenice ili da se čak raspravljate. Ali, čini se da ta osoba ostaje još čvršća u svom uverenju. Problem nije u tome što su te osobe tvrdoglave ili glupe, piše Psychology Today.
Novo istraživanje (Hofman 2025) otkriva da tipične metode ubeđivanja deluju suprotno od onoga kako mozak obrađuje informacije. Tradicionalni pristupi uticanja na promenu mišljenja često uključuju predstavljanje činjenica, razotkrivanje mitova i/ili isticanje opasnosti od pogrešnih uverenja.
Ali, neuronaučna istraživanja otkivaju da ovakve metode često nisu efikasne (Sharot i Sanstejn 2020). Čak, izazivaju suprotan efekat.
Takve greške prave čak i profesionalci: i oglašivači i političari i uticajni ljudi. Često ih viđamo u situacijama poput negativnih političkih reklama koje se fokusiraju na to šta nije u redu sa političkim protivnikom, zdravstvenih kampanja zasnovanih na strahu od smrti i bolesti, ili finansijskih saveta koji plaše ljude o gubljenju penzije. Ovakvi pristupi pokreću reakciju našeg mozga „bori se ili beži“, terajući nas da se isključimo umesto obrnuto.
Čak i kada je nešto činjenično tačno, poruka pokreće sistem za detekciju pretnji u mozgu, a ne njegove puteve učenja i nagrađivanja. Tada amigdala preuzima kontrolu, isključujući racionalno razmišljanje potrebno za promenu verovanja (Charpentier i Dezza, 2022).
Neuronauka pozitivnog ubeđivanja
Istraživanja pokazuju da su poruke koje naglašavaju buduće dobitke a ne trenutne gubitke daleko efikasnije u promeni mišljenja (Kobajši i Su 2019). Mozak ima „optimističnu pristrasnost“, bukvalno je programiran da obraća više pažnje na dobre vesti, piše list. Recimo, u slučaju kod poruke za prestanak pušenja ova će biti mnogo efikasnija od one negativne na koju smo navikli: „Ljudi koji prestanu da puše izveštavaju da se osećaju energičnije, da štede hiljade dolara i da uživaju u boljim odnosima. Verovatno ćete otkriti da hrana ima bolji ukus, a fizičke aktivnosti postaju prijatnije.“ Fokus je na potencijalne dobitke, a ne na izbegnute gubitke („nećete umreti“), što informaciju čini vrednijom i relevantijom.
Četiri strategije za promenu mišljenja
Šta se onda savetuje?
1. Stvorite pozitivno iznenađenje
Izazovite radoznalost pre nego što prenesete poruku; postavljajte pitanja koja otkrivaju šta ljudi ne znaju, a da se ne osećaju odbrambeno. „Da li ste znali da ljudi koji (pa navedite željeno ponašanje) često doživljavaju (navedite pozitivan ishod)“, Ovo priprema mozak za korisno iskustvo učenja.
2. Neka bude lično
Poruka treba da bude prilagođena individualnim okolnostima, vrednostima i ciljevima. Umesto: „Svi bi trebalo da vežbaju“, pokušajte sa: „Pošto ste pomenuli…evo kako bi vama 20 minuta jutarnjeg kretanje trebalo da pomogne.“
3. Naglasite koristi u odnosu na rizik
Nove informacije formulišite tako da znaju šta dobijaju, a ne šta gube. Sistem nagrađivanja u mozgu snažnije reaguje na potencijalne dobitke nego na potencijalne gubitke.
4. Poštujte autonomiju
Ljudi se opiru tome da im se govori šta da misle. Dajte im opcije i pustite ih da biraju. „Evo tri pristupa koja biste mogli da razmotrite“, manje je preteće nego: „Morate ovo da uradite“. To smanjuje odbrambene reakcije.
Kako to primeniti u praksi
Za roditelje
Umesto da kažete: „Prestani da igraš video-igre ili ćeš popustiti u školi“, pokušajte sa: „Kada prvo završiš domaći zadatak više ćeš uživati u igranju jer nećeš imati tu dosadnu brigu negde u pozadini glave.“
Za menadžere: Umesto: „Tvoj učinak opada“ razmislite o: „Želeo bih da ti pomognem da se vratiš na nivo na kojem si se osećao najuspešnje i najpouzdanije u svom poslu.“
Za zdravstvene radnike: „Moraš da smršaš ili ćeš dobiti dijabetes“ zameniti sa: „Pacijenti koji naprave ove promene često mi kažu da se osećaju energičnije i bolje spavaju u roku od samo nekoliko nedelja.“
Tagovi
