Čemu uticaj, ako ga ne koristiš i za dobrobit društva?

Kakvo je stanje u srpskoj IT industriji, kakve veze ima festival piva sa društvenom i političkom situacijom u zemlji i zašto je društveni aktivizam važan – to su samo neke od tema koje smo pokrili u razgovoru sa Branimirom Gajićem.

Vaša kompanija je, u suštini, vršnjak tranzicione Srbije. Za četvrt veka prešli ste put od osnivanja u specifičnom ambijentu do pozicije lidera na tržištu. Kada se osvrnete, da li je fundamentalno veći izazov bio graditi biznis u uslovima Divljeg zapada 2000-ih, ili je teže danas održavati ga u eri globalne „polikrize“ i zasićenog tržišta? 

Različiti su izazovi, ali ako pogledam sa distance – početak je teži. Mnoga preduzeća nisu opstala, pogotovo u Srbiji gde je preduzetnička kultura tek kretala, bez mnogo zrelih primera na koje bismo se ugledali. Danas imamo resurse, znanje i talentovane koleginice i kolege, što olakšava prolazak kroz turbulentna vremena.

Meni je lično faza proboja draža i uzbudljivija, ali zreo menadžer se postaje tek kada pokaže da ume da vodi firmu kroz sve faze ekonomskog ciklusa, a ne samo kroz rast. Tako da i trenutna faza nosi svoje izazove, dostignuća i pobede 🙂

Dugo je narativ o srpskom IT sektoru bio priča o eksponencijalnom rastu i „zlatnom dobu“. Sada, kada se globalna tehnološka industrija suočava sa otrežnjenjem, da li smatrate da domaće tržište prolazi kroz neophodnu korekciju ili, pak, kroz dublju krizu identiteta? 

Prirodan deo ciklusa je korekcija post-korona ekspanzije. Verujem da će IT sektor, globalno i kod nas, opstati i izaći jači.

Ali, u igri je i AI – povećava produktivnost programera, širi mogućnost kodiranja i otvara pitanje dugoročne potražnje za programerima. Srbija se dugo oslanjala na nižu cenu rada i dobro znanje, ali ta prednost slabi jer se pojavljuju novi outsourcing centri – npr. Afrika počinje biti veoma atraktivna i po kvalitetu i po mnogo nižoj ceni.

Naš IT mora da se izdigne iznad “samo kodiranja” i razvije šire kompetencije: AI, product menadžment, razumevanje tržišta, marketing i prodaja. To je put opstanka i rasta.

U poslovnom okruženju gde je oprez dominantna strategija, vaša kompanija je javno podržala studentske proteste. Takvi potezi su retkost. Da li je to bila odluka zasnovana na principu, proračunati rizik, ili oboje? 

Pre svega odluka zasnovana na integritetu – ličnom i kompanijskom. A naravno da smo proračunali rizike.  Želim da živim u Srbiji. I voleo bih da moja deca žele da žive u Srbiji. U sadašnjem svetu, najveća pretnja za ovu moju želju nije ekonomija, već narušavanje vladavine prava i institucija, narušavanje pravičnosti društva. To je mišljenje i velikog broja drugih ljudi.

Nismo povezani sa strankama, ali jesmo sa vrednostima: vladavinom prava i institucija. Kada počnu da se urušavaju normalni društveni i privredni tokovi, odgovornost svakog aktera je da reaguje i uradi šta je do njega da vlast, ovu ili bilo koju buduću, vrati u okvire normalnog ponašanja. Naša podrška studentskim protestima bila je čin poslovne i ljudske, pa ako hoćete i patriotske odgovornosti.

Analizirali smo rizike tog poteza – i većina se i desila: hakerski i tabloidni napadi, inspekcije, blokade događaja na lokalu. Sama činjenica da kompanija mora da analizira netržišne rizike i posledice jedne jednostavne stvari – iznošenja javnog stava, bez ulaska u stranačku politiku – pokazuje u kakvom društvu živimo. Ali integritet je važniji. Naša podrška stoji! Čemu uticaj, ako ga ne koristiš i za dobrobit društva?

Prošle godine organizacija IT Subotica 2030, čiji ste jedan od osnivača, uspešno je organizovala festival piva za građane Subotice. Ove godine za isti događaj niste dobili sve neophodne dozvole od grada. Da li je ovde reč o širem problemu –  napetosti između nezavisnih inicijativa i političkih struktura. U kojoj meri uspeh, nezavisnost i jasan stav čine jedan biznis ili projekat partnerom, a u kojoj meri metom za lokalne vlasti u današnjoj Srbiji? 

Nažalost, sadašnja vlast ne podstiče nezavisnost niti drugačije stavove. A to je pogrešno.

Mi smo zagovornici saradnje. IT Subotica 2030, udruženje koje okuplja IT kompanije i obrazovne institucije ima jedini cilj da unapredi život i rad u Subotici i jačanje IT sektora. Iako smo jedni drugima konkurencija na tržištu rada, zajedno smo sadili drvorede, postavljali merače zagađenja vazduha, nagrađivali najbolje učenike. Na tim projektima sarađivali smo uspešno i sa gradskom upravom. Takve saradnje privrede, građana i vlasti su dobre za zajednicu.

Ali u poslednje vreme se dešava suprotno kao stopiranje Festivala zanatskog piva, Ali i otkazivanja mnogih koncerata, književnih večeri, stand-up festivala različitih organizatora. To jasno pokazuje da nezavisni građani i organizacije postaju meta, umesto da budu podržani.

Klasična ekonomska teorija nalaže da je jedina svrha biznisa profit. Vi, čini se, poslujete po drugačijim pravilima. Kako pred svojim menadžmentom ili investitorima branite tezu da je društveni aktivizam, dugoročno, isplativa investicija? 

Na ličnom nivou sam shvatio ograničen domet novca dosta rano u bankarskoj karijeri. Sreo sam puno poslovno uspešnih ljudi i nisam video da je novac ključni faktor u njihovoj sreći. Ispod nekog nivoa prihoda adekvatno životnim okolnostima, novac utiče negativno na lično zadovoljstvo i sreću. Posle tog nivoa, novac olakšava neke stvari u životu, ali životna sreća nije u funkciji novca, već individualnih vrednosti, ciljeva i odnosa prema životu.

Inspira grupa ne maksimizira profit kratkoročno, već ga optimizuje na dugi rok. To nam omogućava da kontinuirano imamo visok nivo razvoja i veću rezilijentnost. Ali i da ulažemo u društvene inicijative poput IT Subotica 2030, InspiraHub-a, Inicijative Digitalna Srbija, na koje smo veoma ponosni. To je deo naše strategije, usaglašene sa osnivačima i menadžmentom.

Profit nam je važan, ali vrednosti i principi su „zvezda severnjača“ u maglovitim situacijama. One nam pomažu da donesemo prave odluke i u biznisu i u društvenom angažmanu.

Vaša reputacija poželjnog poslodavca izgrađena je na određenom modelu radne kulture. U eri kada veštačka inteligencija fundamentalno menja prirodu posla, a ekonomska neizvesnost raste, kako se menja i sama definicija „dobrog posla“? kako strateški integrišete automatizaciju i veštačku inteligenciju u srž poslovanja? 

Ušli smo u AI rano, 2018. smo razvijali mašinsko učenje, a sa ChatGPT-om 2023. smo brzo lansirali više AI usluga. Sada dolazi talas AI agenata.

Želimo da budemo AI first kompanija, ali ne na štetu čovečnosti u odnosima prema zaposlenima, saradnicama, korisnicima, društvu. AI treba da olakša posao zaposlenima, da stvorimo uslove za kvalitetniji, drugačiji rad. Da se time izdvojimo i stvorimo konkurentsku prednost i pružimo novu i veću vrednost korisnicima na način koji će im biti potreban u novim okolnostima

Dakle, ne samo efikasnost, već nova vrednost korisnicima. Pobediće onaj ko kombinuje i jedno i drugo.

Letos sam bio na Svetskoj konferenciji o robotici u Pekingu. Iako u ranoj fazi, promene koje dolaze su ogromne, a mislim da u Srbiji to još mnogi ne shvataju.

Na duži rok AI će, nesporno, promeniti način kako radimo i razmišljamo, a moguće i društvene odnose.  Zato je ključno da se ne odupiremo dolasku AI, već da ga prihvatimo. U tom procesu želimo da sačuvamo zdrav odnos prema ljudima. Cilj je veća vrednost, a ne da se uništi ljudskost.

Otvoreno smo rekli zaposlenima da će AI promeniti radna mesta, da moramo da se menjamo, da ne budemo prevaziđeni, kao npr. daktilografi.  Ključno je imati transparentnost i fer odnos. Uveli smo budžete za testiranje alata, otvorili diskusije i uključujemo HR u planiranje dokvalifikacija. Želimo da svi uče i prilagode se.

Nakon četvrt veka poslovanja, stigli ste do tačke koju mnogi osnivači nikada ne dostignu. Gledajući napred, da li je vaš primarni izazov pitanje rasta (dalje skaliranje biznisa) ili je pitanje nasleđa? 

U proteklih pet godina gradili smo organizacionu infrastrukturu za dalji rast i sada je vreme da je iskoristimo. Razmišljamo i o većem izlasku na strana tržišta.

Ali paralelno, kroz sve ove godine trudili smo se da unapredimo društvo – od obrazovanja do razvoja IT ekosistema. Verujem da je odgovornost svih da doprinesu jačem i pravednijem društvu.

Naša vizija je da budemo primer kako se uspešan biznis i društvena odgovornost mogu graditi zajedno. Inspira grupa može biti poslovno uspešna, ali i ljudski velika.