Borati su bezbedni, primenjuju se u 300 proizvoda i mogu Valjevu vratiti staru slavu

Porodična firma Palkovsky svoje poslovanje zasniva na geološkim istraživanjima mineralnih sirovina i isključivo se bavi analizama sastava zemljišta, radi utvrđivanja potencijalnih ležišta određenih tipova rude. U okolini Valjeva pronašli su ležišta natrijumskih borata, a pronašli su i model kako da uz potpuno bezbednu tehnologiju, pruže najveće moguće benefite lokalnom stanovništvu kome, kako kažu, ova nalazišta i pripadaju.

A o svemu onome što građani Srbije, a posebno Valjevci, treba da znaju o ovom projektu, za Nedeljnik je govorio direktor ove porodične firme Aleksandar Palkovsky.

Eksploatacija sirovina u Zapadnoj Srbiji bila je osetljiva tema poslednjih godina. Možete li nam pojasniti na koji resurs se fokusira vaš projekat?

Litijum je potpuno van fokusa. Istraživanjima smo zaključili da jednostavno nema smisla raditi ga iz mnogo razloga. Litijum je politički sporan, a nama nije cilj da delimo ljude. Uostalom, koncentracija je bila niska i tehnologija koja je bila dostupna nam se nije svidela.

U našem fokusu su borati, tačnije natrijum borati u blizini Valjeva. Ova sirovina je zadovoljila sve naše kriterijume – maksimiziraće ekonomski potencijal Srbije, doneće mnogo poslova, tehnologija je bezbedna, nema toksičnih reagensa i bićemo jedini proizvođači u Evropi. Osetili smo da možemo biti prava grupa koja može da razvija ovakav projekat, s obzirom na naš fokus na zaštitu životne sredine.

Šta vas je privuklo Srbiji?

Moj otac Piter je došao u Srbiju 1968. godine kao izbeglica iz Čehoslovačke. Onda se preselio u Kanadu, gde sam ja rođen. Dok je bio tamo, dobio je informaciju da u ovom regionu, od Turske do Austrijskih Alpa, postoji litijum. Okupili smo neke od najboljih geologa u svetu da istraže ovaj region. Bilo nam je potrebno 10 godina za naše prvo otkriće, i to ne litijuma, nego natrijum borata. Piter je došao ovde sa namerom da pronađe litijum za svoju viziju elektrifikacije, ali smo shvatili da borati imaju više smisla.

Koja je metodologija eksploatacije borata? Koja se tehnologija koristi?

Projekat bi podrazumevao podzemnu operaciju. Napravio bi se tunel od 2 kilometra do depozita koji se nalazi 270 metara ispod zemlje, tako da ljudi koji žive tamo i bave se poljoprivredom ostanu tu gde jesu i da ni na koji način ne utičemo na njihove živote i aktivnosti. Kada materijal izvadimo na površinu, tehnologija koju potom koristimo bazirana je na vrućoj vodi i natrijum karbonatu, soli koji se koristi i u farmaceutskoj i prehrambenoj industriji. Za razliku od drugih kompanija koje koriste sumporne kiseline, nama nisu potrebni nikakvi štetni reagensi da bismo izdvojili natrijum borat.

Koje konkretne korake planirate da preduzmete kako bi se smanjila štetnost po životnu sredinu?

Ova tehnologija je dokazana, bezbedna i dugo se koristi u praksi. Nije invazivna, nema toksičnih materijala. Ne zahteva ni od koga da napusti svoju zemlju, niti svoje poljoprivredne aktivnosti. U suštini koristimo samo toplu vodu i so. Minimalni su rizici, ako ih uopšte i ima. Kada proizvedemo naš produkt, otpadni materijal se može vratiti nazad u zemlju. Postoji plan i da tim materijalom zatrpamo neke od napuštenih rudnika u blizini i kultivišemo ih i zasadimo vegetaciju. Ako ne uspemo to, samo ćemo vratiti preostali materijal nazad u zemlju. Osim toga, vodili smo računa i o vodama, kao veoma važnom resursu. Naš sistem za izdvajanje natrijum borata bi bio zatvoren, što znači da svežu vodu uzmemo samo jednom i ona ide kroz sistem, ne uzimamo konstantno novu vodu iz reka. Tu je i geotermalni potencijal. Imamo mogućnost da proizvodimo čistu toplotnu energiju za Valjevo, koje je poznato kao jedan od zagađenijih gradova u Srbiji. Cilj je da zamenimo ugalj i druga fosilna goriva i tako smanjimo emisiju štetnih gasova.

Kako će ovi projekti doprineti lokalnoj ekonomiji?

Hiljade radnih mesta biće direktno ili indirektno otvoreno u vezi sa projektom potencijalne eksploatacije natrijumskih borata. Pritom su to visoko kvalitetni tehnološki poslovi, nisu jeftini poslovi karakteristični za fabrike. Investicija donosi i mnogo benefita kroz infrastrukturu. Treći benefit se odnosi na naš cilj da što više investicija dovlačimo u Srbiju, tako da se finalni proizvodi borata proizvode ovde. Te dodatne fabrike će takođe doneti nove poslove. Borat se može koristiti u proizvodnji 300 različitih proizvoda, zašto ne bismo to iskoristili u Srbiji. Osim toga, drugi projekat koji bismo razvijali odnosi se na iskorišćenje čistog geotermalnog potencijala. Čist vazduh je i ekonomski benefit, jer su ljudi efikasniji i manje se razbolevaju.

Na koji način komunicirate sa lokalnim stanovništvom? Da li su razumeli suštinu ovog projekta?

Valjevo je veliki grad i pred nama je veliki put kako bismo pružili pravu informaciju svakome od njih. Ime naše kompanije ih je u početku uplašilo, ali se trudimo da im objasnimo šta zapravo radimo. Zato i vodimo ovakve razgovore, zato smo i odlučili da promenimo ime i da se ribrendiramo. Ljudi u Valjevu su veoma otvoreni i veoma pametni. Dosad su slušali samo jednu stranu priče, sada je na nama da podelimo našu stranu, i verujemo da ćemo uspeti da pridobijemo njihovo poverenje.

Koja je vaša dugoročna vizija u Srbiji? Kako vidite svoju ulogu u razvoju Valjeva i Srbije?

Učinimo Srbiju ponovo velikom. Zvučim kao Tramp, to je šala naravno, ali poenta je da je Valjevo nekada bilo ekonomska snaga Srbije. Sada je to drugačije. Ovaj projekat, po našem mišljenju, može gradu vratiti staru slavu. Pošto ovo nije naše nalazište, nego vaše kao građana Srbije, želimo da zajedno radimo na tome da vi imate najviše koristi od toga. Našli smo model – ekonomski projekat, odgovornost prema životnoj sredini i maksimalni benefiti za ljude. Želimo da dokažemo svetu da ovaj model radi, i da ovaj model može funkcionisati u Srbiji.