Bez lokalnog pristupa nema globalnog poverenja

Novoobjavljeni SEC Newgate Impact Monitor za 2025. godinu otkriva:

• Lokalni uticaj je važan – javnost snažno preferira kompanije koje proizvode, zapošljavaju i nabavljaju materijale na lokalnom nivou;
• Važno je i zauzimanje stava – zajednice očekuju da kompanije komuniciraju svoje vrednosti i javno se izjašnjavaju o društvenim pitanjima;
• Transparentnost ostaje najslabija karika – upravo tu postoji najveći jaz između onoga što zajednica očekuje i onoga što u praksi vidi od velikih kompanija;
• Snažnije klimatske ambicije imaju široku podršku, iako pritisci vezani za pristupačnost cena i dalje utiču na prihvatanje tih mera.

 Očekivanja javnosti u pogledu ponašanja organizacija i dalje nadmašuju percepciju njihovih stvarnih učinaka, pokazuje istraživanje kompanije SEC Newgate pod nazivom Impact Monitor 2025: Upravljanje reputacionim rizikom i prilikama u fragmentisanom svetu. Peto godišnje globalno istraživanje kompanije SEC Newgate – globalne grupe za strateške komunikacije, javno zastupanje i istraživanje – obuhvatilo je više od 20.000 ispitanika u 20 zemalja, otkrilo je postojan jaz u poverenju kao i činjenicu da zajednice ocenjuju organizacije prema njihovom stvarnom uticaju u realnom svetu.

Ovogodišnji izveštaj, objavljen uoči Svetskog ekonomskog foruma (WEF) koji se održava u Davosu sledeće nedelje, odražava svet u kome globalni ESG okviri ne uspevaju da pruže koherentne narative na lokalnim tržištima. Jasno je da se uticaj definiše lokalno, pri čemu zajednice procenjuju organizacije kroz prizmu lokalnih radnih mesta, lokalnih investicija i lokalnih vrednosti, kao i njihove sposobnosti da odgovore na lokalne prioritete i pritiske, uključujući ishode za zaposlene i životnu sredinu. Istraživanje kao ključni izazov za globalne kompanije ističe činjenicu da zajednice žele angažman kompanija, ali da se pitanja koja su važna – kao i stavovi koji se smatraju kredibilnim – značajno razlikuju od tržišta do tržišta. Upravljanje tim lokalnim očekivanjima danas je centralno za upravljanje globalnim ugledom.

Ova godina označava prelazak sa dosadašnjeg godišnjeg „ESG Monitora“ na „Impact Monitor“, promenu vođenu realnošću sveta u kome globalni narativi ustupaju mesto lokalnim prioritetima i pritiscima, dok javnost sve više traži konkretne pozitivne uticaje i rezultate.

Govoreći o nalazima, Fiorenzo Tagliabue, generalni direktor SEC Newgate grupe, izjavio je:
„Tokom protekle godine došlo je do značajne promene korporativne reputacije. S razvojem političke pažnje i društvenih očekivanja, naš Impact Monitor pokazuje da postoji jasan obrazac na svim tržištima, a to je da ljudi ocenjuju kompanije prema stvarnom uticaju koji one ostvaruju – naročito u zajednicama najbližim njihovom poslovanju. Ova promena redefiniše način na koji organizacije stiču kredibilitet i „dozvolu za rad’“.

„Za globalne kompanije, izazov je u objedinjavanju različitih lokalnih očekivanja u koherentan globalni pravac i, zatim, u njegovoj primeni na način koji ima smisla na svakom pojedinačnom tržištu. Odgovor na ovaj izazov zahteva duboko razumevanje zajednica, regulatora, tržišta i medija u kojima posluju, kao i sposobnost balansiranja različitih očekivanja uz očuvanje kredibiliteta širom sveta“.

Impact Monitor takođe otkriva postojan jaz između onoga što javnost očekuje od organizacija i načina na koji procenjuje njihove rezultate u tradicionalnim ESG i geopolitičkim pitanjima. Ipak, postoje i ohrabrujući znaci napretka. Tokom proteklih dvanaest meseci, ocene percipiranih performansi blago su porasle, što sugeriše da mnoge organizacije pažljivije osluškuju potrebe zajednica, efikasnije odgovaraju na očekivanja i jasnije i kredibilnije komuniciraju svoj uticaj.

Poslovni modeli orijentisani ka stejkholderima i dalje su preferirani pristup globalne javnosti. Čak tri četvrtine (76%) ispitanika širom sveta smatra da bi kompanije trebalo da deluju u najboljem interesu svih stejkholdera (odnosno potrošača, zaposlenih, dobavljača i zajednica), a ne samo akcionara. Ovo raspoloženje ogleda se u snažnoj podršci kompanijama koje investiraju u lokalne zajednice i nabavljaju od odgovornih dobavljača, naglašavajući značaj šire društvene vrednosti u korporativnoj strategiji.

Iako je poznavanje termina ESG i dalje ograničeno, osnovne teme ostaju važne. Zajednice očekuju da kompanije igraju aktivnu ulogu u rešavanju ekoloških i društvenih pitanja, naročito u smanjenju emisija ugljenika i ubrzanju tranzicije ka održivim energetskim sistemima. Međutim, entuzijazam opada kada uvođenje ovih mera podrazumeva moguće povećanje troškova za potrošače, otkrivajući tenziju sa kojom se organizacije suočavaju između ostvarivanja stvarnog uticaja i očuvanja pristupačnosti.

Na društvenom planu, poziv na snažniji korporativni angažman je jasan. Zajednice žele da se organizacije javno izjašnjavaju i komuniciraju svoje vrednosti, čak i kada se one ne poklapaju sa stavovima stejkholdera ili vlada. Postoji široka podrška inicijativama za raznolikost, ravnopravnost i inkluziju (DEI), uz uverenje da kompanije mogu i treba da učine više kako bi podstakle inkluzivna radna okruženja i rešavale društvene izazove.

Upravljanje ostaje oblast u kojoj je, po svemu sudeći, potrebno unapređenje. Etičko poslovanje i odgovornost smatraju se ključnim, ali se transparentnost izdvaja kao slaba tačka. Manje od dve petine (38%) globalne javnosti smatra da su velike kompanije dovoljno otvorene i transparentne, što ovu oblast čini najlošije ocenjenim aspektom upravljanja u okviru Impact Monitora i ukazuje na jasnu potrebu za boljom komunikacijom i odgovornošću.

Ključno, izveštaj ističe značaj sagledavanja uticaja kroz lokalnu perspektivu. U uslovima rastućih geopolitičkih tenzija, globalno raste preferencija prema kompanijama koje proizvode lokalno, zapošljavaju lokalno i nabavljaju materijale lokalno, čak i ako to podrazumeva veće troškove za potrošače. Zajednice sve češće povezuju ove lokalizovane koristi i ishode sa pozitivnijom percepcijom organizacija, čime se dodatno naglašava potreba da kompanije prilagode svoje strategije realnostima tržišta na kojima posluju.

Kada je reč o percepciji pravca u kojem se zemlje kreću, optimizam je najviši u Saudijskoj Arabiji, UAE, Singapuru i Indiji, gde najmanje 8 od 10 ispitanika smatra da njihova zemlja ide u dobrom smeru (u poređenju sa globalnim prosekom od 48%). Optimizam značajno varira po zemljama, a najnegativniji je u Francuskoj, Japanu i Holandiji, gde je samo jedna četvrtina, ili čak I manje od toga, optimistična u pogledu pravca u kojem se njihova zemlja kreće. Nivoi optimizma u većini zemalja relativno su stabilni u poređenju sa 2024. godinom, ali je zabeležen značajan porast optimizma u Australiji i SAD, kao i pad u Poljskoj i Velikoj Britaniji.

Dok se svetski lideri okupljaju u Davosu, SEC Newgate Impact Monitor 2025. pruža pravovremene uvide za organizacije koje nastoje da upravljaju reputacionim rizikom i iskoriste prilike u eri obeleženoj fragmentacijom, lokalizacijom i rastućim očekivanjima stejkholdera.

Ključni nalazi izveštaja

Interesi i zabrinutosti zajednice: 

1. Pet najvažnijih pitanja ostaje nepromenjeno u poslednjih 12 meseci:
   1. Obezbeđivanje kvalitetne i pristupačne zdravstvene zaštite za sve
   2. Smanjenje stope kriminala i nasilja
   3. Suočavanje sa rastućim troškovima života
   4. Jačanje ekonomije
   5. Obezbeđivanje sigurnog i pristupačnog snabdevanja hranom
2. Optimističan pogled na pravac u kojem se sopstvena zemlja kreće značajno varira globalno, pri čemu 48% ispitanika smatra da njihova zemlja ide u dobrom smeru.
3. Većina ispitanika tvrdi da je upoznata sa terminom „ESG“ (57%), ali mali broj zaista razume njegovo značenje (24%). Ovo je uglavnom nepromenjeno u odnosu na istraživanje iz 2024.
4. Uprkos relativno slaboj prepoznatljivosti termina „ESG“, interesovanje za ovu tematiku ostaje prilično visoko. Nakon objašnjenja pojma, trećina ispitanika (35%) iskazuje visok nivo interesovanja (9 ili više od 10), što predstavlja blagi rast u odnosu na 2024, uz velike razlike među zemljama.

Očekivanja i percepcije korporativnog ponašanja:

1. Očekivanja da velike kompanije posluju odgovorno i dalje su snažna, pri čemu 54% ispitanika daje ovom pitanju ocenu važnosti 9 ili 10 od 10. Sličan procenat (57%) važi i za vlade, dok su očekivanja niža za mala i srednja preduzeća (38%).
2. Ocene performansi su skromne za sve tri vrste organizacija – samo četvrtina ispitanika ocenjuje performanse malih i srednjih preduzeća (24%), velikih kompanija (25%) i državnih organa (25%) ocenom 9 ili 10.
3. Ipak, primećuju se „svetli primeri“ napretka, uz poboljšanja od dva do tri procentna poena u poslednjih 12 meseci, naročito u Italiji i Velikoj Britaniji.
4. Percepcije ponašanja industrija značajno variraju. Najbolje ocenjene ostaju supermarketi i prodavnice prehrambenih proizvoda (61% sa ocenama 7 ili više), obnovljivi izvori energije (61%) i tehnologija (61%), dok su najniže ocenjene industrije alkohola (45%), rudarstvo i resursi (48%) i hemijska industrija (49%).

Lokalizacija naspram globalizacije:

1. Širom sveta postoji uverenje da bi zemlje trebalo više da jačaju lokalnu proizvodnju, lokalnu prehrambenu industriju i energetsku nezavisnost, uz istovremeni osećaj prevelike zavisnosti od stranih radnika, globalnih lanaca snabdevanja i stranog vlasništva.
2. Većina, oko 6 od 10 ispitanika, radije daje prioritet lokalnoj proizvodnji, zapošljavanju lokalnih radnika i lokalnoj nabavci sirovina ili komponenti, nego minimiziranju troškova za potrošače.
3. Velika većina, oko 7 od 10, ima pozitivniji stav prema kompaniji koja obezbeđuje lokalizovanu proizvodnju i lance snabdevanja, plaća poreze lokalno, ima lokalno sedište i daje prioritet otvaranju lokalnih radnih mesta.

Ekološko liderstvo i klimatske akcije:

1. Šest od deset ispitanika ima pozitivan stav prema tranziciji ka obnovljivim izvorima energije, dok je samo 11% negativno – uglavnom nepromenjeno u odnosu na 2024. Više ljudi smatra da je tranzicija prespora (35%) nego prebrza (25%), dok 40% smatra da je tempo prihvatljiv.
2. Velika većina smatra da je izuzetno važno da njihove zemlje odlučno deluju po pitanju klimatskih promena i prelaska na obnovljive ili čiste izvore energije. Većina bi imala pozitivniji stav prema kompaniji koja koristi obnovljivu energiju (70%) ili pokazuje posvećenost ekološkoj održivosti (69%).
3. Četiri od deset ispitanika smatraju da velike kompanije čine premalo u smanjenju emisija ugljeni-dioksida, javnom istupanju o ekološkim pitanjima i upravljanju uticajem svog poslovanja na životnu sredinu.
4. Ljudi žele da se ekološki faktori daju prioritet u poslovnim odlukama, ali mnogi nisu spremni da snose lični finansijski teret koji bi to moglo da donese.

Društvene vrednosti i inkluzija:

1. Samo manjina (oko 4 od 10) smatra da velike kompanije čine dovoljno u oblasti društveno odgovornog ponašanja, poput brige o interesima zaposlenih, podrške lokalnim zajednicama i razmatranja društvenih pitanja u poslovnim odlukama.
2. Postoji jasna želja (kod 8 od 10 ispitanika) da kompanije hrabro istupaju po društvenim pitanjima i komuniciraju svoje vrednosti – čak i kada se one ne poklapaju sa stavovima stejkholdera ili vlade.
3. Većinska je podrška inicijativama za raznolikost i inkluziju (DEI), uz vrlo malo protivljenja. Najveća podrška postoji za zatvaranje rodnog jaza u platama, inicijative za pristupačnost i politike koje stvaraju inkluzivnu radnu kulturu.

Upravljanje i odgovornost prema stejkholderima:

1. Javno mnjenje je podeljeno u pogledu toga da li kompanije ispravno upravljaju pitanjima vezanim za rukovođenje i odgovornosti prema stejkholderima.
2. Tri četvrtine (76%) smatra da bi organizacije trebalo da deluju u interesu svih stejkholdera, a ne samo akcionara.
3. Otvorenost i transparentnost su oblasti u kojima se najviše očekuje dodatno delovanje (42% ispitanika smatra da velike kompanije čine premalo), zatim etičko poslovanje (36%) i komunikacija o unapređenju ESG performansi (35%).