Bablovi

Uvek je zanimljivo kad provodite vreme s nepoznatim ljudima, a nekad još zanimljivije s poznatima. Tome valjda služi leto.

U moru dragih ljudi, i opuštenih razgovora i raznih small talkova, mene ne napušta osećaj da smo definitivno počeli da živimo u bablovima.

Nije tu više lako voditi ni novine. A često ni razgovore…

I ovde pričam o sličnim ljudima, istim svetonazorima, jer postaje lakše, ili je kod mene to profesionalna deformacija, pričati s ljudima s potpuno druge strane. Pošto ti je tu zanimljivo odakle im to. A zbunjujuće kad dolazi od istih ljudi…

Problem opšte informisanosti je potpuno jasan. Nove generacije su obrazovanije od nas, ali su manje informisane.

I to je još jedna profesionalna stvar, pošto su za to nekad služile velike dnevne novine. Da saznate stvari koje vas ne zanimaju. Od politike do sporta, kako su se pravili svi veliki dnevnici na svetu. Da imate o čemu da pričate s kolegama s kojima nemate nimalo zajedničkih interesovanja.

Sada se to izgubilo. I postala je umetnost ćaskati. Tu je Gugl, odavno, koji je nepristojno konsultovati oko toga da li neko priča istinu. Pa i ChatGPT, koji će očigledno svima uskoro da postane najbolji prijatelj.

Ovaj moj makar se tako lepo ispriča sa mnom.

Ali ono što mene buni jeste gde ljudi nalaze te informacije, pošto mi je kod Chata to jasno.

Kakav im je feed? U kojem se algoritmu nalaze? Pošto ja tu razumem navijačke, sportske, i sl.

Ali kada se dohvatimo društva, stvari postaju opasne ukoliko se ne služimo činjenicama.

CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 12. SEPTEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS