U procesu za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, presudom Vrhovnog suda Srbije utvrđeno je da je došlo do povrede zakona u oslobađajućoj presudi Apelacionog suda.
Do povrede zakona je došlo u dva najvažnija segmenta optužnice i tokom samog suđenja – kod svedočenja ključnog svedoka, za kog se u oslobađajućoj presudi Apelacionog veća navodi da na suđenju nije ostao pri datim iskazima, iako se iz zapisnika sa suđenja vidi upravo suprotno – da je ostao pri datim iskazima.
Ista povreda zakona konstatovana je i u vezi sa svedočenjima još četiri svedoka.
Ovu presudu pozdravio je Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara.
Presudom broj Kzz OK 38-2024 od 13.10.2024. godine Vrhovni sud Srbije je delimično usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva, KTŽ 166-24 od 02.09.2024. godine.
VEĆE APELACIONOG SUDA PROTIVNO ODREDBAMA ZAKONA IZREKLO PRESUDU
Tom presudom utvrđeno je da je Veće Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal, u sastavu: Vesna Petrović, predsednica veća, Nada Hadži Perić, Dragan Ćesarović, Marko Jocić i Dušanka Đorđević, presudom Kž1-Po1 9/22 od 19.04.2023. godine povredilo zakon u korist okrivljenih Radomira Markovića, Milana Radonjića, Miroslava Kuraka i Ratka Romića.
Reč je o članu 438. stavu 2, tački 2 Zakona o krivičnom postupku. Protivno odredbama ovog Zakona, Veće Apelacionog suda izreklo je oslobađajuću presudu navedenim okrivljenima u krivičnom postupku za teško ubistvo novinara i vlasnika dnevnog lista Dnevni telegraf i nedeljnika Evropljanin, Slavka Ćuruvije.
pogrešno prikazivanje činjenica
Vrhovni sud Srbije je takođe utvrdio da su pomenute sudije povredile zakon u korist okrivljenih time što su u presudi faktički pogrešno prikazale odlučne činjenice, kako u vezi sa iskazima ključnih svedoka, tako i u vezi sa „Izveštajem o presnimavanju i forenzičkoj analizi i pregledu pohranjenih podataka o ostvarenoj telefonskoj komunikaciji“ od 12.02.2012. godine.
Taj izveštaj suštinski predstavlja analizu međusobno ostvarenih komunikacija u periodu od 09.04. do 12.04.1999. godine između Milana Radonjića, Ratka Romića i Miroslava Kuraka, čiji su brojevi telefona taksativno navedeni, kao i broj telefonske kartice okrivljenog Radomira Markovića, sa svim podacima o vremenu, tipu saobraćaja, trajanju, ćelijama i adresama baznih stanica preko kojih je komunikacija ostvarivana, kao i analizom komunikacija na osnovu jedinstvenog identifikacionog broja telefonskog aparata (IMEI).
da li je veće apelacionog suda povredilo zakon ili ga prekršilo
Ovom presudom završen je pravni postupak protiv navedenih okrivljenih, jer je Zakonom o krivičnom postupku propisano da Vrhovni sud, kada presudom utvrdi da postoji povreda zakona, ne može da dira pravnosnažnost osporene odluke na štetu okrivljenih.
Ostaje, međutim, otvoreno pitanje da li su članovi Veća Posebnog odeljenja Apelacionog suda, donoseći oslobađajuću presudu, samo povredili zakon ili su ga i prekršili, što bi moglo da podleže krivičnoj odgovornosti.
Ova presuda ne donosi nikome satisfakciju. Pojedini okrivljeni podneli su više tužbi protiv onih koji su kritikovali presudu čijim je donošenjem, stoji u presudi Vrhovnog suda Srbije, napravljena bitna povreda odredaba krivičnog postupka.
„Porodici Slavka Ćuruvije država i nadležne institucije duguju istinu o nalogodavcima i ubicama, a ne samo konstataciju o kršenju zakonitosti prilikom oslobađanja optuženih. Koleginicama i kolegama iz Dnevnog telegrafa i Evropljanina duguje se puna istina o višemesečnoj represiji prema medijskoj kući u kojoj su radili, prema njima i njihovim porodicama. Kao što oslobađajuća presuda Apelacionog veća nije bila kraj ovog procesa, tako ni ova presuda Vrhovnog suda ne sme biti njegov kraj, već početak nove faze u utvrđivanju odgovornosti za epilog suđenja, ali i nastavak istrage kojom će se utvrditi sve činjenice o ubicama i nalogodavcima“, poručuje Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara.
Tagovi
