Iako javne finansije Srbije deluju stabilno, ekonomski stručnjaci upozoravaju da se iza tih brojki krije opasnost od dugoročne stagnacije i odsustva suštinskog razvoja.
Predsednica UO Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) Kori Udovički istakla je da je za Srbiju trenutno glavni problem usporen rast i ocenila da vlast neće moći da nastavi da se oslanja na dosadašnje modele jer se očekuje da će strane investicije nastaviti da opadaju, i da ćemo „stajati na vrlo niskom nivou rasta“ ukoliko ne promenimo ekonomski kurs.
Skupština Srbije usvojila je danas Zakon o budžetu za 2026. godinu, glasovima 144 poslanika.
Bužetom su predviđeni ukupni prihodi i primanja u iznosu od 2.414,7 milijardi dinara, što je za 2,9 odsto, odnosno 68,5 milijardi dinara, više u odnosu na iznos prihoda predviđen originalnim budžetom za ovu godinu.
Cena energetske krize ravna kupovini NIS-a
Udovički je slikovito opisala razmere neplanskog trošenja budžetskih sredstava, podsećajući na period energetske krize i kolapsa EPS-a krajem 2021. godine.
Ona je podsetila da je država tada potrošila oko milijardu i po evra na sanaciju energetskog sektora samo za godinu dana, ocenivši da je to „koštalo mnogo više nego da sutra kupimo NIS“, ali da se u javnosti taj trošak „jedva osetio zato što su u stvari malo su usporili investicije i malo su ubrzali zaduživanje“.
Smatra, međutim, da Vlada neće imati prostora u narednom periodu da primeni isti metod, upravo zbog usporavanja privrednog rasta i smanjenja stranih investicija.
Govoreći o načinu na koji se donose odluke o raspodeli novca, Udovički je ukazala na potpuni izostanak javne rasprave i interesne borbe koja je karakteristična za demokratije.
Kako je navela, „politika je pijaca, svugde“, ali je „problem u Srbiji je što nije ni pijaca“, jer se odluke donose „na jednom mestu, unapred i bez konsultacija“.
Posebno je kritikovala postojeći sistem državne pomoći, ističući da „subvencija nije ništa drugo nego uzeti od građana“, pri čemu se „u Srbiji se uzima od malih preduzeća i građana da bi se dalo velikim“.
Novac za silu, a ne za obrazovanje
Ekonomista CEVES-a Lazar Ivanović upozorio je da struktura budžetskih rashoda jasno pokazuje prioritete vlasti koji nisu usmereni na ulaganje u ljudski kapital, što je prikazano u delu analize naslovljenom „Ne ulaže se u ljude nego u vladanje ljudima“.
Ukazujući na podatke o potrošnji države, on je istakao da „najveći deo tog sredstava odlazi na vojsku, na bezbednost, na policiju, a ne na ono što na neki način čini jednu modernu i pametnu državu“.
Kada se posmatraju kapitalni rashodi, koji bi trebalo da generišu budući razvoj, podaci su još drastičniji jer „70 odsto tih kapaciteta odlazi na odbranu i na saobraćaj, što je suštinski EXPO“.
Sa druge strane, sektori koji su ključni za dugoročni napredak društva ostaju zapostavljeni. Ivanović je naglasio da smo kao država „debelo smanjili izdvajanja za socijalnu zaštitu naših građana“, koju on ne vidi kao trošak, već „kao neku investiciju u ljudski kapital“.
Slična situacija je i u prosveti, gde novca ima samo za osnovno funkcionisanje, jer, kako kaže, „sva sredstva idu na plate, a ne ulažete u kapacitete“, što rezultira time da čak i elitne škole rade u nebezbednim uslovima.
Zaključak stručnjaka je da državi nedostaju osmišljeni programi razvoja jer se novac troši na infrastrukturu i represivni aparat, dok se ulaganje u ljude i institucije sistematski zanemaruje.
Tagovi
