Kolegijum Javnog tužilaštva za organizovani kriminal (TOK) ocenio je danas bi usvajanje amandmana na predložene izmene i dopune Zakona o javnom tužilaštvu, koje podrazumevaju prestanak privremenog upućivanja tužioca u drugo tužilaštvo, predstavljalo onemogućavanje i blokadu rada tog tužilaštva.
U Skupštini Srbije od prošle nedelje raspravlja se o izmenama i dopunama pet pravosudnih zakona koje je predložio poslanik vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) Uglješa Mrdić, među kojima je i Zakon o javnom tužilaštvu, na čije izmene je amandman podnela Mrdićeva stranačka koleginica Olja Petrović.
Odlukom o broju javnih tužilaca u javnim tužilaštvima, kako je naveo Kolegijum TOK-a, propisano je da to tužilaštvo, pored glavnog javnog tužioca, ima 25 javnih tužilaca, dodajući da i pored toga, to tužilaštvo nikada nije bilo kadrovski popunjeno u skladu sa propisanim maksimumom.
Kolegijum je naveo da u tom tužilaštvu funkciju trenutno vrši 20 javnih tužilaca, od kojih je 11 privremeno upućeno u skladu sa važećim Zakonom o javnom tužilaštvu, te da bi predloženi amandman značajno uticao na smanjenje operativnih kapaciteta i sposobnosti tužilaštva, jer bi ostalo bez značajnog broja iskusnih javnih tužilaca i „praktično bi značilo nasilno i trenutno smanjenje broja javnih tužilaca“.
„Ovo bi direktno umanjilo njegovu efikasnost i delotvornost, do nivoa koji ugrožava zakonito i efektivno postupanje u najosetljivijim i izuzetno složenim predmetima transnacionalnog organizovanog kriminala i visoke korupcije, koji se već nalaze u različitim fazama postupka – od istrage do prvostepenog i drugostepenog suđenja“, piše u saopštenju.
„AMANDMAN BI DOVEO DO BLOKADE U PREDMETIMA NAJOPASNIJIH KRIMINALNIH GRUPA“
Kolegijum Tužilaštva za organizovani kriminal smatra da bi usvajanjem predloženog amandmana došlo ne samo do direktnog i teškog urušavanja rada tog tužilaštva, nego i do „ozbiljnog paralisanja rada Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu“, što bi u praksi, prema njihovim rečima, „u krajnjoj liniji dovelo do potpune blokade postupanja u najsloženijim i najosetljivijim krivičnim postupcima“.
„Činjenica je da bi usvajanje ovakvog amandmana kojim se predviđa prestanak upućivanja u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu izmenjenog zakona, dovelo u pitanje postupanje Javnog tužilaštva za organizovani kriminal u odnosu na 567 okrivljenih lica u predmetima u kojima postupaju upućeni javni tužioci, a u kojima su u toku istrage, prvostepeni ili drugostepeni postupci“, naveo je Kolegijum tog tužilaštva.
Prema njihovim rečima, to bi u praksi značilo „potpunu blokadu postupaka u predmetima najopasnijih organizovanih kriminalnih grupa“ u kojima postupaju upućeni javni tužioci – „Jovanjica 1 i 2“, „Balkanski kartel“, „Vračarci“, organizovana kriminalna grupa Darka Šarića, organizovana kriminalna grupa Radoja Zvicera.
Tužilaštvo je dodalo da se to odnosi i na predmete vezane za podatke sa „Skaj“ aplikacije, predmet koji se odnosi na finansijske tokove u vezi sa projektom modernizacije i rekonstrukcija mađarsko-srpske železničke veze, predmet okrivljene Dijane Hrkalović, kao i predmete u kojima su okrivljeni pomoćnik ministra prosvete, nosioci pravosudnih funkcija, direktori javnih preduzeća, dekan fakulteta i drugi.
Ukazujući na ozbiljnost posledica usvajanja predloženog amandmana, Kolegijum je naveo da je samo u 2025. godini upućenim tužiocima dodeljeno 699 predmeta koji su u predistražnoj fazi, što čini 51,2 odsto ukupnog broja tih predmeta, kao i 150 predmeta međunarodne pravne pomoći, odnosno 73,5 odsto tih predmeta.
„NARUŠAVA SE NAČELO SAMOSTALNOSTI JAVNOG TUŽILAŠTVA“
„Predloženi amandman ne sadrži bilo kakav realan prelazni mehanizam niti analizu posledica, već se njime proizvoljno i bez ikakvog sistemskog opravdanja zadire u postojeću organizaciju rada i kadrovsku strukturu Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, ignorišući činjenicu da je upravo institut privremenog upućivanja bio jedini efikasan mehanizam za prevazilaženje hroničnog kadrovskog deficita“, navodi se u saopštenju.
Kolegijum smatra i da se takvim amandmanom vrši posredan i nedvosmislen uticaj zakonodavne vlasti na personalni sastav Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, čime se direktno narušava ustavno načelo samostalnosti javnog tužilaštva iz Ustava Srbije.
„Ovo je naročito izraženo imajući u vidu da je od ukupno 19 upućenih javnih tužilaca u celokupnoj javnotužilačkoj organizaciji, njih 11 upućeno upravo u Javno tužilaštvo za organizovani kriminal, što nedvosmisleno ukazuje na nameru da se ovim amandmanom direktno osujeti i onemogući rad ovog tužilaštva“, ocenio je Kolegijum tog tužilaštva.
Ocenili su da bi usvajanje predloženog amandmana predstavljalo „ozbiljan korak unazad u oblasti vladavine prava i direktno bi ugrozilo međunarodne obaveze Srbije“.
„A opravdano se može postaviti pitanje kome će najviše pogodovati ovakva izmena zakona – Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal sigurno ne, a vrlo je verovatno da će najveće pogodnosti iz ovoga imati samo okrivljeni“, navodi se u saopštenju.
Tagovi
