Privredna kretanja u Srbiji tokom 2026. godine u najvećoj meri će biti definisana rešavanjem statusa Naftne industrije Srbije (NIS), što ekonomisti ocenjuju kao najznačajniji strateški izazov.
Ekonomista Bojan Stanić, pomoćnik direktora za strateške analize Privredne komore Srbije, naglašava da su sankcije i pretnje sekundarnim sankcijama NIS-u ubedljivo najznačajniji negativan događaj iz godine za bama, jer je reč o jednoj od najuspešnijih kompanija čije je učešće u budžetu ogromno.
„Nema kompleksnijeg i ozbiljnijeg zadatka od rešavanja ovog pitanja“, rekao je Stanić za Nedeljnik.
pitanje svih pitanja
Sličnog je stava i vanredni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Saša Ranđelović, koji ističe da je pitanje funkcionisanja naftnog sektora zapravo pitanje svih pitanja koje će oblikovati dinamiku privrede u narednom periodu.
On upozorava da se od decembra suočavamo sa zastojem u domaćoj proizvodnji derivata, što nosi dalekosežne posledice jer postojeći distributivni kapaciteti za uvoz mimo NIS-a ne mogu podmiriti zahteve tržišta.
„Ne možemo supstituisati u kratkom roku domaću proizvodnju u potpunosti uvozom, a prolongiranje problema značilo bi eskalaciju koja bi kroz eventualno gašenje rafinerije mogla dovesti do gubitka hiljada radnih mesta i ugrožavanja bankarskog sektora“, ističe Ranđelović.
Izazovi investicione klime i gubitak konkurentnosti
Pored energetike, srpsku ekonomiju opterećuje i snažno usporavanje priliva stranih direktnih investicija.
Ranđelović je na decembarskoj prezentaciji „Kvartalnog monitora“ upozorio da naša zemlja kao takva postaje manje atraktivna za investitore, a jedan od ključnih razloga vidi u tome što su realni troškovi rada rasli značajno brže od produktivnosti.
„Rast zarada iznad rasta produktivnosti znači da vi morate za svoj proizvod istog kvaliteta da naplaćujete više, čime se direktno gubi troškovna konkurentnost na globalnom tržištu“, istakao je Ranđelović.
Stanić ukazuje na porast unutrašnje- političkog rizika ali još više na globalni rast protekcionizma, koji se na našu privredu „prelama“ naročito kroz potencijalno smanjenje kvota na izvoz čelika i carinsku stopu SAD na izvoz roba od 35%.
„Privreda je ipak uspela da se održi iznad nule zahvaljujući unutrašnjim faktorima, pre svega javnim ulaganjima u infrastrukturu i rastu kupovne moći“, kaže Stanić i naglašava da je neophodno što veće uključivanje naših mikro i malih kompanija u lance snabdevanja velikih investitora radi dugoročne sigurnosti.
Tržišne barijere i institucionalna budućnost
Prognoze za 2026. godinu predviđaju umereni rast BDP od 3 odsto, ali pod uslovom da bude rešeno pitanje poslovanja NIS. Čekaju nas, međutim, i novi inflatorni pritisci kao i trgovinske barijere.
Ranđelović i autorski tim „Kvartalnog monitora“ u 2026. godini računaju na inflaciju od 3,7 odsto usled prestanka važenja uredbe o ograničenju trgovinskih marži, dok u pogledu spoljnih pritisaka i carinskih barijera poručuje da za zemlje poput naše važi pravilo da „ako niste za stolom, onda ste na meniju“.
On podseća da od januara 2026. godine Evropska unija počinje primenu ekoloških carina, što bi moglo da se negativno odrazi na cenovnu konkurentnost nekih roba poreklom iz Srbije a time i na ukupni izvoz.
Bojan Stanić rešenje vidi u ekonomskoj diplomatiji i prilagođavanju političkim okolnostima, sugerišući da Srbija treba da traži ulazak u Jedinstveno evropsko tržište.
On smatra da bi takvo solomonsko rešenje zaštitilo domaću privredu od kvota i carina, naročito u kontekstu daljeg procesa evropskih integracija u regionu.
Tagovi
