Neki kažu da je pravljenje novogodišnjih odluka besmisleno. Greše, piše američki magazin Tajm.
To je način na koji naša kultura pomaže da iskoristimo jednu od najizuzetnijih sposobnosti ljudskog mozga: našu sposobnost da razmišljamo o sopstvenom razmišljanju.
Odluke nas podsećaju da se odmaknemo od svakodnevne jurnjave i zapitamo: Da li težim pravim ciljevima — i da li im pristupam na pravi način?
Svako od nas može da iskoristi najnovija saznanja iz neuronauke kako bi unapredio svoje razmišljanje o razmišljanju. Ona nam može pomoći da dobijemo snagu i istrajnost da se držimo cilja — ali i mudrost da se prilagodimo (ili čak odustanemo), ako je promena mišljenja put ka uspehu.
Zašto imamo novogodišnje odluke? Zbog planiranja. Bilo da igrate šah ili „ne ljuti se čoveče“, znate da je nemoguće pobediti samo pomoću navika, refleksa ili emotivnih reakcija. U životu planiranje pravi razliku između toga da trčite pravo u prepreku — ili da je predvidite i zaobiđete.
Naš snalažljivi ljudski mozak ume da gleda unapred — kroz „drvo odluka“ koje se grana u mnoštvo mogućih budućnosti — kako bi izabrao najbolju opciju. Takvo planiranje je ogroman izazov: društvene igre su jednostavnije od većine stvarnog života, a ipak čak i relativno jednostavna igra kao što je „Go“ ima više od 10¹⁷⁰ mogućih pozicija (to je 1 praćen sa 170 nula).
Odrasli ljudski mozak može da radi čudesne stvari. Ali, pošto funkcioniše na oko 20 vati snage (dovoljno za slabu sijalicu sa užarenim vlaknom), mora da koristi pametne prečice. Razumevanje tih prečica može nam pomoći da planiramo bolje.
Jedna od tih prečica je „grupisanje“ (chunking) — objedinjavanje više radnji u jednu celinu koja se može proceniti kao jedna opcija.
Pomislite na učenje vožnje automobila.
U početku svaki element zahteva svesnu pažnju, a jedan korak može podrazumevati na hiljade pokreta mišića. Ali vremenom sve postaje rutinsko.
Druga priroda. Vaš mozak pravi planove hijerarhijski: ciljevi su sastavljeni od potciljeva, koji su opet sastavljeni od još manjih potciljeva — i tako dalje.
Zato pomaže da novogodišnji cilj razložite na dostižne delove. I da sebe, duboko u februaru, podsetite da nema razloga za očaj ako još uvek niste „naučili francuski“.
Još jedna moždana prečica jeste stvaranje „menija“ mogućih opcija (neurosnaučnici ih zovu „afordanse“) kako bi se suzio beskonačan broj radnji koje biste mogli da preduzmete. Na primer, dok sedim za svojim stolom, mogao bih da započnem pesmu, pojedem kompjuterski miš ili poručim gajde preko interneta. Ono što zapravo razmatram, međutim, jeste da nastavim da kucam ili da skuvam kafu.
Ipak, postoje situacije u kojima moramo svesno da se odmaknemo i aktivno potražimo nove opcije — čak i, ili možda naročito — u naizgled nerešivim okolnostima.
Poznata je priča o tome kako je britanski premijer Vinston Čerčil, dok se jednom brijao tokom najmračnijih dana Drugog svetskog rata 1940. godine, zastao na trenutak i rekao: „Mislim da vidim izlaz.“ Njegova ideja — „uvucimo Sjedinjene Države u rat“ — nije bila mala.
Ali i u svakodnevnom životu možete namerno napraviti distancu — sami, sa prijateljem ili mentorom — kako biste razmotrili opcije koje se ne nalaze na vašem uobičajenom „meniju“.
Zaista, neke od najvažnijih opcija koje moramo da prepoznamo uključuju promenu mišljenja, promenu ciljeva, pa čak i odustajanje od stvari do kojih nam je stalo.
Život je, na kraju krajeva, stalno balansiranje porodice, posla, zdravlja, prijatelja…
Čerčil je tokom rata često menjao mišljenje i bio spreman da ga drugi razuvere od nekih ideja — poput slanja trupa radi oslobađanja Norveške 1942. godine. Istrajnost je važna, ali preterano tvrdoglavo držanje početnih ciljeva može biti štetno.
Ljudi koji umeju da odustanu na konstruktivan način — tako što napuste ciljeve koji više ne funkcionišu i pronađu nove koji daju bolje rezultate — obično su zadovoljniji svojim životom, manje anksiozni i imaju niži nivo stresnih hormona.
„Svi imaju plan“, primetio je bokser Majk Tajson, „dok ne dobiju udarac u usta.“
Da biste istrajali kroz neizbežne neuspehe i prepreke, pitajte sebe: „Šta mogu da uradim da pomognem sebi?“ ili „Postoji li način da ovo uradim još bolje?“
Održavanje novogodišnje odluke veoma često podrazumeva kreativno prilagođavanje načina na koji je ostvarujete tokom godine.
Tagovi
