„Ako bi se cena goriva povećala za 10%…“: Analiza NBS o tome šta se dešava sa inflacijom i BDP ako ne bude rešenja za NIS

Od toga da li će i koliko brzo biti pronađeno rešenje za pitanje ruskog vlasništva u Naftnoj industriji Srbije (NIS) i sankcija SAD prema toj kompaniji zavise i kretanje inflacije kao i privredni rast Srbije u sledećoj godini.

Narodna banka razmotrila je dva moguća pravca razvoja događaja: osnovni scenario, koji podrazumeva brzo pronalaženje rešenja, i alternativni, koji modelira posledice mogućih ograničenja u proizvodnji i izvozu zbog sankcija.

Osnovni scenario i očekivanja

U svojoj centralnoj projekciji, Narodna banka Srbije polazi od pretpostavke da će se izazovi sa kojima se suočava NIS rešiti relativno brzo i bezbolno.

U osnovnom scenariju za projekciju inflacije i BDP-a NBS je pretpostavila „da će konačan dogovor biti postignut u kratkom roku, bez značajnijih poremećaja u procesu proizvodnje i urednog snabdevanja tržišta naftnim derivatima“, stoji u najnovijem Izveštaju o inflaciji.

Ovakav osnovni scenario, koji ne predviđa veće poremećaje, u skladu je sa centralnom projekcijom NBS, prema kojoj se za 2026. godinu očekuje rast BDP-a od 3,5%.

Inflacija bi, prema istim projekcijama, trebalo da ostane u ciljanim okvirima, krećući se oko nivoa od 4% na kraju godine.

Kada je reč o spoljnotrgovinskom bilansu, predviđa se da će deficit tekućeg računa u 2026. iznositi oko 5,6% BDP-a, što se takođe smatra održivim nivoom.

Alternativni scenario i mogući rizici

Međutim, NBS je pripremila i alternativni scenario koji analizira posledice ukoliko se ne pronađe prihvatljivo rešenje.

Ovaj scenario ukazuje na rizik da bi privredni rast u 2026. godini mogao biti niži od projektovanog. Glavni problem leži u tome što je, kako je navedeno u analizi centralne banke, „stupanjem na snagu sankcija onemogućen uvoz sirove nafte putem naftovoda Janaf“, što bi, u slučaju dužeg prekida, imalo direktne posledice.

U izveštaju se ističe da bi se takav ishod „odrazio na aktivnost u prerađivačkoj industriji, s obzirom na to naftna industrija čini značajan deo prerađivačke industrije (oko 7%)“.

Negativni efekti prelili bi se na ukupan privredni rast i spoljnotrgovinski bilans. U tom slučaju, zbog ograničenja u proizvodnji i izvozu, rast BDP-a u 2026. godini bio niži nego u osnovnom scenariju i iznosio 3%, to bi se odrazilo i na deficit tekućeg računa platnog bilansa, koji bi… u tom slučaju iznosio preko 6% BDP-a“.

Posledice po inflaciju

U alternativnom scenariju, posledice bi se osetile i na nivou cena, a potreba da se nedostatak domaće proizvodnje nadomesti uvozom derivata dovela bi do viših troškova.

U izveštaju se procenjuje da bi se „povećan uvoz naftnih derivata, uz rast proizvođačke cene po osnovu većih logističkih troškova, verovatno odrazio na nešto višu inflaciju nego u osnovnom scenariju“.

Prema računici NBS, „ako bi se cena goriva povećala za 10%, to bi za posledicu imalo direktan efekat na višu inflaciju za oko 0,6 procentnih poena nego u osnovnom scenariju“. Podsetimo, u osnovnom se inflacija skreće oko 4%, što znači da bi u alternativnom scenariju porasla na 4,6 odsto.

Ipak, izveštaj ukazuje i na faktore koji bi mogli ublažiti ovaj udar.

Smanjena privredna aktivnost značila bi i manji raspoloživi dohodak, što bi delimično kompenzovalo inflatorne pritiske kroz smanjenje tražnje. Zbog toga se procenjuje da bi konačan efekat iznosio oko 0,5 procentnih poena. Kao dodatna olakšavajuća okolnost navodi se da je „moguće i ublažavanje ovih efekata, s obzirom na to da država može privremeno da smanji akcize na gorivo“, što je praksa koja je već primenjivana u prošlosti.

Ograničenja u izvozu čelika kao dodatni rizik

Na privredna kretanja u 2026. godini negativno bi moglo da utiče i uvođenje restriktivnih mera Evropske komisije u vezi sa uvozom proizvoda od čelika u EU.

Prema najavama, ove mere su prilično oštre i obuhvataju povećanje carinske stope sa 25% na 50% i smanjivanje količinskih kvota za uvoz koji ne podleže carini za 50%.

Ove mere su, inače, odgovor na sličan potez SAD, a cilj im je i zaštita industrije čelika unutar EU, gde se procenjuje da je iskorišćeno samo dve trećine ukupnih kapaciteta.

I u ovom slučaju bi, kako napominje centralna banka, šteta mogla da bude ublažena.

Iako je srpski izvoz čelika dominantno usmeren ka tržištu EU (oko 80%), njegov značaj u ukupnoj izvoznoj strukturi naše zemlje se smanjio, pa je u prošloj godini činio ispod 3% ukupnog robnog izvoza, navodi se u analizi.

Pored toga, ističe se da „pošto su administrativne i raspoređene po vrstama proizvodima i zemljama, postoji određeni manevarski prostor za drugačije definisanje pojedinačnih količinskih kvota za Srbiju od opšte donesenih, pa čak i mogućnost izuzeća s obzirom na to da je Srbija kandidat za ulazak u EU“.