AI postoji decenijama. Primenjujemo je svakodnevno, često i ne znajući da je prisutna. Međutim, poslednjih par godina „digla se prašina“ oko ove teme. Klikabilno je, samim tim urednicima zanimljivo kao sadržaj. Svi ga rado dele. Mnogima je AI zanimljiv kao prečica do uspeha i sticanje neverovatnog bogatstva, preko noći. Privlači pažnju iz ugla poslodavaca, kada razmišljamo o broju zaposlenih ili želimo da unapredimo procese poslovanja. Opravdano, složiću se. Međutim, da li je sve tako jednostavno i realno izvodljivo u praksi? Ukratko, ne! To će vam reći i sam AI.
Pre pola godine sam se srela sa našom naučnicom, međunarodnim ekspertom u oblasti veštačke inteligencije, što je bila izuzetna prilika da dublje uđem u temu. Zanimalo me je da li je sve zaista „na klik“ – klik koji nisam shvatila kako funkcioniše. Da li dobro definisan AI prompt može da nam pruži baš sve odgovore i „magična“ rešenja? I ovde je odgovor bio „ne“, što me nije iznenadilo.
Iznenadilo me je saznanje o učestalosti AI halucinacija – činjenici da AI modeli uvek daju odgovor, čak i kada ne poseduju tačnu informaciju. Na primer, ponude link za sadržaj koji zapravo ne postoji ili „činjenicu“ koja je apsolutno netačna. To zovemo „halucijacija modela“. Ona se koriguje tokom novog učenja modela AI ili prilikom povlačenja informacija iz relevantnih izvora.
Tada smo otvorile pitanje: šta su relevantni izvori, kada znamo da je danas svaki čovek medij i da svi ostavljamo digitalni trag? Postoje i milioni web stranica širom sveta, koje mogu biti izvor znanja za AI. Odgovor je bio prilično jasan – za razliku od pretraživača, AI ne „povlači“ direktno sadržaj sa sajta ili članka, niti ga prikazuje kao rezultat, već odgovara sintetišući informacije koje su mu već poznate.
Kada sve ovo sagledamo, jasno je da je razočaranje, koje se sve češće javlja prilikom ozbiljnije upotrebe veštačke inteligencije, apsolutno normalna pojava. Kao i za sva precenjena očekivanja.
Zašto pišem o ovoj temi? Zato što sam i sama učestvovala u kreiranju bombastičnih naslova vezanih za AI. Da se razumemo, nijedan nije bio lažan, a sadržaj je bio baziran isključivo na relevantnim informacijama. Istina je da ne mogu da utičem na to kako ljudi doživljaju temu koju prate, ali je istina i da svi moramo malo realnije da posmatramo AI. Da li je koristan alat? Da! Ali je alat. Da li će nas zameniti? Da, veoma uspešno, u nekim segmentima. Međutim, praksa pokazuje da se najbolji rezultati postižu kada AI koristimo kao dodatno sredstvo, uz ljude koji odlično poznaju svoj posao.
Da li treba da smanjimo očekivanja? Da, barem zasada. Za ozbiljniji razvoj specifičnih AI rešenja potrebni su kodovi koje, zamislite, pišu ljudi. Neophodne su i provere usvojenih AI znanja: informacija koje tako lako preuzimamo i prenosimo dalje, kao i određena ograničenja – zakoni, koji su tek u razmatranju. Nije mi poznato da ih je neko već uveo.
Potrebno je da sebe, kao razumna bića, disciplinujemo i da ne verujemo slepo svemu što se piše, posebno kada govorimo o veštačkoj inteligenciji. Neophodno je da zadržimo kritičko razmišljanje i da proverimo dobijene činjenice u sekundi. Samo tako nećemo biti razočarani, a još manje ćemo verovati u priče o milionima na klik. Tada ni pucanje AI balona za nas neće biti strašno, jer ćemo nastaviti da radimo ono što najbolje znamo, u oblastima u kojim smo dobri, uz eventualnu asistenciju veštačke inteligencije.
Tagovi
