Veštačka inteligencija se u HR-u često predstavlja kao tehnološko rešenje za stare probleme koji se tiču brže selekcije, efikasnije ocenjivanje učinka, precizniju analitiku zaposlenih. Međutim, iskustvo pokazuje da tehnologija sama po sebi retko donosi strukturnu promenu. Ono što zaista menja organizacije jeste način na koji AI preoblikuje HR strategiju i dizajn organizacije, objašnjava Sanja Jevđenijević HR ekspertkinja koja je među prvima uvela u kompanije i sisteme upotrebu veštačke inteligencije u HR industriju i generalno u srpski biznis.
U tom smislu, pitanje više nije da li koristiti AI u HR-u, već kakvu organizaciju kompanija želi da izgradi uz njegovu pomoć.
Od hijerarhije ka adaptivnim sistemima
Tradicionalne organizacione strukture, zasnovane na stabilnim ulogama i hijerarhiji, sve teže odgovaraju poslovnom okruženju koje se menja brže nego ikada. AI ubrzava ovu tranziciju jer omogućava kompanijama da u realnom vremenu prate učinak, angažovanost i razvoj zaposlenih, analiziraju podatke, brže i lakše donose odluke.
Prema Sanji Jevđenijević, osnivačici kompanije HR Xcel, AI ne uvodi samo nove alate, već menja logiku odlučivanja.
„Kada HR raspolaže kvalitetnim podacima o ljudima i timovima, njihovim kompetencijama i organizacionoj kulturi tada odluke o strukturi, liderstvu i razvoju prestaju da budu stvar lične procene, a postaju deo šireg sistema upravljanja organizacijom.“
HR kao arhitekta organizacije
U takvom okruženju koje ima osnažene i posvećene lidere, moguće je da HR bude arhitekta unapređene organizacije i kulture. HR strategija tada postaje podrška za ostvarenje biznis strategije i ciljeva, održivost poslovanja i ostvarenja punih potencijala svih zaposlenih.
AI ovde igra ulogu katalizatora. Korišćenjem napredne analitike, kompanije mogu da testiraju različite organizacione modele, procene rizike odliva talenata ili identifikuju praznine u veštinama pre nego što one postanu prepreka rastu.
Rizici tehnološkog determinizma
Ipak, oslanjanje na AI nosi i rizike. Preterana automatizacija HR odluka može dovesti do gubitka konteksta, reprodukcije postojećih pristrasnosti i smanjenja poverenja zaposlenih. Zbog toga uspešne organizacije koriste AI kao instrument strateškog uvida, a ne kao mehanizam kontrole.
„Najveća greška je očekivanje da AI zameni ljudsko prosuđivanje. Njegova stvarna vrednost je u tome što proširuje kapacitet menadžmenta da vidi širu sliku“, kaže Jevđenijević.
Konkurentska prednost u dizajnu, ne u tehnologiji
Iskustvo pokazuje da konkurentska prednost ne nastaje iz same primene AI alata, već iz načina na koji su oni ugrađeni u organizacioni dizajn i HR strategiju. Kompanije koje to razumeju koriste tehnologiju da izgrade fleksibilnije, otpornije i dugoročno održive organizacije.
Za ostale, AI ostaje još jedan skup alata doduše sofisticiran, ali strateški nedovoljno iskorišćen.
Tagovi
