Istraživanja pokazuju da će današnje generacije živeti znatno duže od svojih predaka. Da li je finansijska industrija spremna za eru dugovečnosti i kako ona menja način na koji razmišljamo o novcu?
Dugovečnost više nije pitanje toga koliko dugo živimo, već mogućnosti izbora i očuvanja kvaliteta života tokom svih životnih faza. Kada govorimo o životu koji traje 90 ili 100 godina, ne možemo razmišljati samo o zdravlju. Jednako su važni kognitivni, socijalni, kao i finansijski kapital.
Produženje životnog veka menja način na koji radimo, učimo, planiramo karijeru, stvaramo, čuvamo i uvećavamo imovinu i koristimo je u kasnijim životnim dobima. Finansijske odluke koje donosimo danas imaće posledice tokom mnogo dužeg perioda nego što je to bio slučaj kod prethodnih generacija. Razlog tome je što se stvara novi rizik, kao i potreba da u eri dugovečnosti drugačije upravljamo finansijskom sigurnošću i kapitalom. Otvara se i pitanje kako da kapital nadživi čoveka, kako da traje dovoljno dugo u obimu i kvalitetu, odnosno kako da očuvamo njegovu kupovnu moć. Zbog toga, dugovečnost postaje veoma relevantna tema za finansijsku industriju.
Stoga i uloga banke kao pouzdanog partnera postaje važnija nego ikada. Klijentima će biti potrebna banka koja ih prati kroz sve životne faze, ne samo u trenutku odabira finansijskog proizvoda već i onda kada se njihove lične, porodične i finansijske okolnosti i potrebe menjaju.
Ako će život trajati 90 ili 100 godina, šta će građani morati da promene u načinu na koji upravljaju svojom imovinom?
U Srbiji smo navikli da razmišljamo: imam stan, penziju i nešto štednje – bezbedan sam. Međutim, u eri dugovečnosti pitanje više nije da li ćete dočekati penziju, već kako ćete finansirati 30 i više godina života posle nje. Zato je štednja polazna tačka, ali ne i krajnja destinacija, i svakako, sama po sebi, više neće biti dovoljna. Potrebni su planiranje, investiranje i diversifikacija sa kojima treba početi mnogo ranije.
Najveća promena je u tome što se finansijsko planiranje više ne može posmatrati kratkoročno, kroz nekoliko jednokratnih odluka, već kao kontinuelni proces koji prelazi iz forme finansijskog planiranja u integralno planiranje produženog života. U sve dužem i kompleksnijem životnom ciklusu, klijentima je potrebna podrška u pretvaranju njihovih promenljivih potreba u konkretne finansijske odluke, koje objedinjuju štednju, investiranje, zaštitu kroz osiguranje, upravljanje zdravljem kao investicijom i doživotnim prihodima.
Potrebno je razmišljati decenijama unapred ne samo o tome kako stvoriti kapital već i kako da kapital „radi“ za vas kroz vreme, jer je upravo vreme najveći saveznik dugoročnog investiranja. Tradicionalni modeli štednje i investiranja nastali su u vremenu kada je period nakon završetka radnog veka bio značajno kraći nego danas. Međutim, ukoliko ljudi budu živeli 30, 40 ili čak 50 godina nakon aktivne karijere, biće neophodno da finansijsko planiranje i kapital prate takvu realnost.
To znači da će građani sve više morati da razmišljaju o izgradnji dugoročne finansijske otpornosti, diversifikaciji, različitim izvorima prihoda, kao i o načinima da njihova imovina sačuva kupovnu moć, i da nastavi da stvara novu vrednost tokom vremena.
Ohrabruje činjenica da se investiciona kultura u Srbiji sve brže razvija. Sve veći broj građana prepoznaje značaj dugoročnog investiranja kao dopune tradicionalnim oblicima štednje i ulaganja u nekretnine. Još važnija je činjenica da se menja način razmišljanja i da kroz investicione fondove investiranje postaje jednostavnije, dostupnije i prihvatljivije mnogo širem krugu građana nego ranije.
Šta predstavlja veću pretnju bogatstvu građana – inflacija, volatilnost tržišta ili činjenica da ćemo živeti mnogo duže nego ranije?
Kada govorimo o upravljanju finansijskom imovinom, često se pažnja usmerava na kratkoročna tržišna kretanja i rizik volatilnosti. Međutim, dugoročno posmatrano, najveći izazov po mom mišljenju nije rizik padova tržišta, odnosno volatilnosti, već su to inflacija i potreba za očuvanjem kupovne moći kapitala. Tržišni padovi su privremeni, inflacija je trajna.
Drugim rečima, nije dovoljno sačuvati nominalnu vrednost novca, važno je sačuvati njegovu stvarnu vrednost. Upravo zbog toga, dugoročno investiranje u različite klase imovine će imati sve važniju ulogu u očuvanju vrednosti imovine u odnosu na držanje štednje na platnim računima.
I pored toga, štednja ostaje važan element finansijske sigurnosti i pokazatelj poverenja u banke i finansijski sistem, te nije slučajno da je Banca Intesa duže od decenije vodeća banka po visini depozita građana tržištu. Međutim, držanje štednje isključivo u likvidnim sredstvima ne može dugoročno da očuva kupovnu moć kapitala. Zato izgradnja dobro diversifikovanog investicionog portfolija, prilagođenog specifičnim potrebama, dugoročnim ciljevima i investicionom horizontu klijenata, postaje sve važniji deo strategije upravljanja ličnim finansijama, naročito u eri dugovečnosti.
Kako se u tom kontekstu menja uloga banaka i finansijskih institucija?
Tradicionalno, banke su bile usmerene na pružanje proizvoda i usluga, dok će u budućnosti njihova uloga biti mnogo šira. Klijentima je sve manje potreban neko ko će im ponuditi pojedinačni proizvod a sve više partner koji će im pomoći da donose kvalitetne odluke tokom različitih životnih faza, i to kroz integralni pristup i putem celovitih objedinjenih rešenja koja kombinuju štednju, investiranje i zaštitu.
Fokus se pomera sa proizvoda na životne potrebe klijenata. Naš zadatak više nije samo da ponudimo finansijsko rešenje za jednokratnu potrebu, već da pomognemo ljudima da donose odluke koje će imati pozitivan efekat decenijama unapred. To podrazumeva kombinaciju inovativne ponude, digitalnih alata i sveobuhvatnog iskustva koje klijenti imaju u odnosu sa bankom. Tehnologija će nesumnjivo nastaviti da unapređuje korisničko iskustvo i dostupnost finansijskih usluga, ali će ljudski odnos, stručnost i razumevanje širih potreba klijenata postajati sve vredniji.
Naveli ste da će kombinacija štednje, investiranja i zaštite biti ključna za finansijsku sigurnost, kao i da će klijenti očekivati jedinstveni pristup. Kako će to izgledati?
U eri u kojoj se očekuje da kapital traje dovoljno dugo da podrži kvalitet života tokom svih njegovih faza, granice između bankarstva, wealth managementa i zaštite postaće sve manje vidljive. Klijenti neće razmišljati o tome kojoj industriji pripada određeno rešenje, već kako da ostvare svoje potrebe, zaštite svoju porodicu, sačuvaju imovinu i obezbede finansijsku sigurnost u budućnosti.
Finansijsko planiranje će zato biti centralna tačka oko koje će se povezivati različite usluge i ekspertize, a sposobnost da se bankarske usluge, investiranje i zaštita objedine u celovito rešenje predstavljaće jednu od ključnih konkurentskih prednosti finansijskih institucija u narednim decenijama.
U tom kontekstu, zaštita postaje ključna. Klijentima nije potrebno samo da uvećavaju i očuvaju svoja sredstva, već i da zaštite lično blagostanje, zdravlje, porodicu i imovinu. Zato upravljanje investicijama, osiguranje i zaštita moraju da budu integrisani u jedinstvenu strategiju koja prati potrebe klijenta tokom svih životnih faza.
Istovremeno, inovacije u razvoju proizvoda dobijaju na značaju. Duži životni vek zahteva moderna, fleksibilna rešenja, osmišljena u skladu sa potrebama klijenata i prilagodljiva u skladu sa promenama njihovih ličnih i profesionalnih prioriteta.
Ako biste morali da izdvojite jednu finansijsku naviku koju bi svako trebalo da usvoji već danas kako bi bio spreman za život dug i preko 100 godina – koja bi to bila?
Najvažniji korak, a ujedno i najjednostavniji jeste početi na vreme, odnosno početi danas, jer razlika između onih koji uspešno upravljaju svojom finansijskom budućnošću i onih koji to ne čine ne leži u količini kapitala, već u odluci da se kapital pokrene na vreme.
Dugoročna finansijska sigurnost ne gradi se jednom velikom odlukom, već nizom doslednih odluka koje donosimo tokom života. Tri su principa podjednako važna: dugoročnost, jer je vreme najveći saveznik investitora, disciplina, jer redovno je ulaganje važnije od pokušaja predviđanja tržišta, i diversifikacija, jer raspodela između različitih klasa imovine smanjuje rizik i povećava otpornost portfolija. Oni predstavljaju osnovu svakog uspešnog finansijskog plana.
Kao što ulažemo u svoje zdravlje kako bismo živeli duže i kvalitetnije, potrebno je da sa istom odgovornošću ulažemo i u svoju finansijsku budućnost. U eri dugovečnosti, vreme postaje najvredniji resurs koji imamo, a oni koji počnu da planiraju ranije biće u najboljoj poziciji da uživaju u prednostima dužeg i kvalitetnijeg života.
To je i suština novog pozicionog slogana Banca Intesa „Računajte na pravi savet“. Kao deo Intesa Sanpaolo grupe, jednog od vodećih partnera u oblasti upravljanja imovinom i zaštite klijenata, Banca Intesa usklađuje svoje strateško usmerenje sa vizijom Grupe, koja naglasak stavlja na inovacije i savetodavni pristup usmeren na pružanje podrške klijentima u donošenju finansijskih odluka tokom svih životnih faza.
Tagovi
