Rozalijin koncert na aktuelnoj LUX turneji jedan je od najbolje režiranih, dizajniranih, iznesenih i odigranih koncerata na kojima sam bila. U čuvenu londonsku O2 arenu idem sa dve drugarice, Ivom i Anjom. Svaka dolazi sa svoje strane ovog najjačeg grada na svetu tjubom i svaka ima isti utisak: ljudi, bili ili ne uniformisani u unapred isplanirane LUX outfite koji podrazumevaju bele marame na glavama, čipke svuda, suknje do poda, do te mere su uzbuđeni i pozitivni da je osećaj u vazduhu sličan onome koji se javlja dok čekate da uđete u avion i krenete na dugo planirano putovanje sa grupom prijatelja.
Prelepa, talentovana, šarmantna, autentična i iskrena, Rozalija izlazi na scenu u kutiji preko koje su natpisi fragile i započinje svoj koncert u četiri čina uz pratnju marseljske baletske trupe (LA)HORDE. U prvom delu, u fenomenalnom kostimu koji je smislila čuvena antverpenska dizajnerka Ann Demeulemeester, Rozalija izvodi jednu od mojih omiljenih pesama sa poslednjeg albuma, Reliquia, u kojoj navodi u kom joj se gradu na planeti Zemlji šta desilo u životu, a ja kao svaka poštena Devica u horoskopu, liste volim.
Gomila Španaca u publici glasno peva deo koji opisuje odrastanje u Barseloni i plakanje u Britaniji, i na to samo mogu da kažem: dirljivo. Imam nekoliko teorija, za koje ovde nemam mesta, o tome zašto prvi čin koncerta do te mere razgaljuje publiku. Jedan od definitivnih opštepoznatih hajlajta Rozalijinog nastupa čini izvođenje pesme La Perla, duhovitog i preciznog teksta, koje prati fenomenalno osmišljena koreografija Dimitrisa Papaioannoua, autentična bez obzira na očigledne reference na Bertolučijeve Dreamerse i Milosku Veneru. Ovde apsolutno preporučujem da potražite snimak izvođenja na internetu.
U trećem činu Rozalija silazi u publiku, gde nastupa pored simfonijskog orkestra i genijalne, energične dirigentkinje sa Kube Yudi Gomez Heredije. Izvodi, između ostalog, numeru La rumba del perdon, jednu od onih pesama čiji se potpuni kvalitet doživljava tek kad je čujete uživo. U četvrtom činu, Rozalija nosi svetloroze satenske čizme, beli svileni šorts, roze brus i beli plašt, drugim rečima: moj dream outfit u kom bih verovatno živela. U ovom izdanju, Rozalija završava koncert teatralnim padom u nepoznato nakon Focu ’ranni, numere o propaloj vezi koja je očigledno, barem delimično, inspirisala ono što gledamo.
Ovo je, na kraju, koncert bez greške, za koji samo mogu da se ponadam da će biti profesionalno snimljen i distribuiran jer zaslužuje da se gleda, doživljava i analizira nekoliko puta. Neophodno je reći i da je Rozalija album LUX pisala inspirisana hagiografijama različitih svetiteljki i mučenica, te je katolička ikonografija svakako nešto što prati duh i estetiku čitavog albuma i turneje. Ne znam mnogo o religioznim osećanjima, ali ono što je meni najbliže bilo kakvom spiritualnom iskustvu jeste konzumiranje umetnosti, a u stvaranju vrhunskog umetničkog dela u prostoru jedne obične muzičke arene Rozalija uspeva, i ja joj, svim srcem, verujem.
NOVI BROJ NEDELJNIKA JE OD ČETVRTKA, 23. JULA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NEDELJNIK.RS/SHOP
Tagovi
