Na naslovnoj strani novog velikog letnjeg dvobroja Nedeljnika čeka vas ekskluzivna priča o Žizel Peliko, ženi čija je hrabrost promenila način na koji svet govori o seksualnom nasilju.
Žizel Peliko je o tome objavila knjigu „Himna životu: Sramota mora da promeni stranu“ za koju je Nedeljnik otkupio autorska prava i koja će biti dostupna i čitaocima u Srbiji.
Njeno svedočenje postalo je prekretnica koja je ohrabrila žene širom sveta da prepoznaju i prijave nasilje, a njena poruka da „sramota mora da promeni stranu“ postala je jedna od najvažnijih krilatica savremene borbe protiv seksualnog nasilja.
U novom broju Nedeljnika pročitajte zašto ovu knjigu sagovornice iz Srbije, od pravnica i aktivistkinja do glumica i autorki, nazivaju svojevrsnim priručnikom za razumevanje seksualnog nasilja, knjigom koja menja perspektivu o tome ko može biti nasilnik i zašto je važno da društvo odgovornost konačno prebaci sa žrtve na počinioca.
Žena koja je (možda) spasla ovaj grozni svet
Ana Mitić u ekskluzivnoj priči o ispovesi Žizel Peliko i njenoj knjizi „Himna životu: Sramota mora da promeni stranu“, koja je promenila način na koji svet govori o seksualnom nasilju, pokazujući da zlostavljači često nisu nepoznati napadači već najbliži ljudi žrtvama. Mitić takođe piše da je Peliko svojom odlukom da javno progovori podstakla mnoge žene širom sveta da prepoznaju slične obrasce zlostavljanja, dok sagovornici ocenjuju da njena priča predstavlja prekretnicu u borbi protiv kulture silovanja i prebacivanju sramote sa žrtava na počinioce.
„Žizel Peliko je preživela. I ispričala celom svetu šta joj se dogodilo. Posle toga nije isto. Sada svaka devojka ili žena zna da to može da se i njoj dogodi i da se takve stvari dešavaju – ne tamo negde nekoj ženi koju neki stranac napadne u mračnoj ulici, već ženama i devojkama to rade njihovi najbliskiji – muževi, partneri, mladići dok su bez svesti pod uticajem tableta za spavanje, nemoćne i ničega ne mogu da se sete“, piše Ana Mitić.
„IRON MAIDEN I ALBANAC LJATIF U TITOVOM UŽICU“
Zoran Panović kroz lična sećanja na Titovo Užice osamdesetih godina povezuje muziku, pop kulturu i političke lomove uoči raspada Jugoslavije, podstaknut dokumentarcem o grupi Iron Maiden. Pišući o prodavnici ploča „Elektron“, monodrami „Šok“ i atmosferi antibirokratske revolucije, Panović pokazuje kako su se svakodnevni život, rok muzika i velika politika preplitali u jednom vremenu.
„Dakle, u tom krcatom noćnom vozu stajao sam u hodniku sa čovekom koji mi je do Užica pričao o Milovanu Đilasu i o tome da je Milovan (njegov zemljak) sve pogodio i da ćemo sve to naknadno shvatiti. Častio me je i pivom. Imena mu se ne sećam ali se sećam malo razdrljene bele košulje, pramenova prebačenih preko proćelave glave i malo ofucane akten-tašne pune nekih papira koji su iz nje virili“, piše Zoran Panović.
„KAKO SAM SA GAZDA JEZDOM POBEGAO IZ JUGOSLAVIJE“
Miša Brkić u svom tekstu opisuje kako je kao novinar Borbe 1993. godine pratio Jezdimira Vasiljevića na putu u Budimpeštu, gde je gazda Jezda iznenada objavio da napušta Jugoslaviju i kreće u obračun sa režimom Slobodana Miloševića. Brkić prepričava detalje putovanja, sumnju da je u džakovima na kojima je sedeo bio novac iz Jugoskandika, kao i činjenicu da su bez kontrole prešli granicu, zbog čega i danas preispituje šta se zaista dogodilo.
„Nekoliko godina kasnije pala mi je na pamet još jedna moguća kombinacija – da je Jezda možda izneo novac po dogovoru s Miloševićem jer je trebalo plaćati nabavku deficitarne robe u vreme sankcija – oružja i nafte. Moguće je, mada deluje neuverljivo, jeftino i petparački. To je Borka Vučić radila elegantnije“, piše Miša Brkić.
KAKO JE DARA POBEDILA „VASKA ŽABATU“
Plamena Halačeva, doskorašnja zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji, pred odlazak u Brisel razgovara sa Brankom Rosićem za Nedeljnik o tome kako je kroz muziku, festivale i svakodnevni život zavolela Srbiju. Halačeva kaže da je impresionirana bogatom kulturnom scenom i činjenicom da Jugoslavija i dalje postoji kao živ kulturni prostor, smatrajući da upravo kultura i umetnost predstavljaju najveći potencijal Srbije za jačanje njenog ugleda u Evropi.
„Smešno je, ali da – prvi put sam Srbiju posetila upravo zbog festivala Exit. Pomalo me je sramota da to priznam, s obzirom na to da dolazim praktično preko granice, a ipak sam prvi put došla tek 2010. godine. Ipak, mislim da se to polako menja. Sve više ljudi putuje, prelazi granice i bolje se upoznaje. Ali i dalje ovde srećem mnogo ljudi koji priznaju da nikada nisu bili ’na drugoj strani granice’“, piše Plamena Halačeva.
PRELOMNA TAČKA JEDNOG VEKA – RUSKA REVOLUCIJA
Istoričar Milan St. Protić analizira Rusku revoluciju kao ključni politički događaj 20. veka, tvrdeći da se iza revolucionarnih ideala krije put od autokratije do diktature. St. Protić prati uzroke, tok i posledice tri ruske revolucije, od 1905. do Oktobarske revolucije 1917, ukazujući na ulogu Lenjina, boljševika i sloma carskog režima.
„Najdublji uzrok Ruske revolucije krije se u nesposobnosti Romanovljevog samodržavlja da evoluira i pronađe podesnije i efikasnije institucije svog funkcionisanja. Tokom čitavog devetnaestog veka od Pavla Prvog do početka dvadesetog veka pod Nikolajem Drugim, u Rusiji je u stvari sačuvan status kvo. I onda kad su reforme izgledale fundamentalne, ukidanje kmetstva (kraj epohe feudalizma) 1861. na primer, ukupna društvena atmosfera se nije suštinski preobrazila“, piše Milan St. Protić.
„Tamo iza severnog pola“
Vojni analitičar Aleksandar Radić piše da, uprkos iscrpljenosti Rusije ratom u Ukrajini, i Moskva i NATO ubrzano jačaju vojno prisustvo na severu Evrope, posebno nakon ulaska Finske i Švedske u Alijansu. Radić navodi da Finska gradi odbrambene kapacitete s ciljem da do 2031. ima milion rezervista, dok Rusija podiže nove baze i pregrupiše snage duž finske granice, što dodatno povećava tenzije u regionu.
„Finci su pokrenuli obimne pripreme za odbranu. U toku je povećanje rezerve. Starosni limit boračkog sastava povećan je sa 50 na 65 godina. Za oficire i oficire u rezervi sa 60 na 65 godina. Za pukovnike i više činove nema granice – dužni su da se bore dok lekarska komisija smatra da su pogodni za službu. To su mere koje treba da obezbede milion rezervista do 2031. godine, da, čitav jedan milion, pa ko ima šta protiv Finske neka razmisli i prouči istoriju 20. veka o tome kako su se čvrsto držali“, piše Aleksandar Radić.
„KAKO ŽIVE DOBRE KNJIGE“
Marko Prelević o tome kako je akcija Nedeljnika i Velikih priča „100 najboljih romana na našem govornom području“ već tokom prvog meseca izazvala veliko interesovanje čitalaca i književne javnosti, otvorivši raspravu o književnom kanonu. Autor prenosi utiske članova žirija i čitalaca, ističući različite kriterijume, iznenađenja i polemike koje su liste najboljih romana pokrenule, uz zaključak da dobre knjige nastavljaju da žive upravo kroz ovakve razgovore.
„Nije da je nama najteže, ali činjenica je da nije lako imati već skoro stotinu članova žirija koji su Nedeljniku i Velikim pričama poslali svoju listu deset najboljih romana na našem govornom području, a objavljivati jedan dnevno (svakog jutra na Velikim pričama) ili po nekoliko „sabranih“ u štampanom izdanju Nedeljnika, svakog četvrtka“, piše Marko Prelević.
KO JE KRIV ZA KRIZU U BERLINU?
Željko Pantelić, dopisnik Nedeljnika iz Rima, piše da se Nemačka suočava sa dubokom ekonomskom, političkom i društvenom krizom, dok kancelar Fridrih Merc pokušava da istovremeno obnovi privredu, sprovede veliko naoružavanje i zaustavi uspon krajnje desničarskog AFD-a. Pantelić upozorava da budućnost Evrope u velikoj meri zavisi od toga kojim će putem krenuti Berlin, reformskim i proevropskim ili nacionalističkim, jer bi jačanje ekstremne desnice moglo da ugrozi opstanak Evropske unije.
„Danas se Evropa nalazi u opasnosti da opet ostane bez Amerike, kao nakon Prvog svetskog rata. Bez američkog prisustva na Starom kontinentu, koje je garantovalo 80 godina mira zapadnoj Evropi, zli duhovi prošlosti će ponovo postati dominantni. Nemci će se vrlo brzo naći pred izborom da li će krenuti putem neonacionalističko-istočnoprusijanske prošlosti ili stazom koju je utabao Adenauer“, piše Željko Pantelić.
„NAJBOLJIH 10 ROMANA KOJE NISAM ČITAO“
Dragoljub Draža Petrović ove nedelje piše Ante Tomiću da leti kolumnisti nemaju pravo na predah i da tekstove stvaraju u svim mogućim okolnostima, od internet kafea do benzinskih pumpi, jer redakcijski rokovi ne čekaju nikoga. Kroz niz anegdota i satiru priseća se nekadašnjih „letnjih novinarskih tema“, poput priča o miševima u pivskim flašama, i poredi ih sa današnjim pokušajima da se publici ponudi zabava.
„Mi, novinarska boranija zvana kolumnisti, radimo u svim okolnostima i situacijama – jednom sam kolumnu pisao na Maršeovoj pumpi u Sloveniji dok su oko mene Nemci ždrali kranjske kobasice iz ekspres restorana, pili pivo i diskretno podrigivali. Inspirativan ambijent“, piše Dragoljub Draža Petrović.
SRBOKOKOŠKA, RWANDJAJE
Svetislav Basara u prvom nastavku romana u nastajanju „Šerpas“ kroz satiru i provokativne paralele između Srbije i Ruande kritikuje srpske institucije, nacionalne mitove i političku stvarnost, služeći se fiktivnim razgovorom sa novinarom Frankfurter Allgemeine Zeitunga. Poseban deo nastavka posvećuje Ivi Andriću i biografiji nemačkog autora Mihaela Martensa, uz tvrdnje da se u Srbiji decenijama gradi mit o nobelovcu i prikrivaju činjenice iz njegovog života, dok istovremeno oštro napada Andrićevu zadužbinu i deo kulturne elite.
„Pre nego što sutra izađemo na teren, na uzavrele beogradske ulice – rekao je Blanuša, piše u transkriptu – moraću vas upozoriti na mere opreza i bezbednosne rizike. Prvo: Pazite šta pišete! Drugo: Vodite računa s kim razgovarate! Vazda imajte na umu Andrićevo pravilo preživljavanja u Beogradu: u ćutanju je sigurnost“, piše Svetislav Basara.
„STVARNA LJUBAV JE OSTATI PORED NEKOG“
Psihoterapeut Milan Damjanac u intervjuu za Nedeljnik govori da je najveća zabluda savremenih odnosa to što ljudi ljubav doživljavaju kao osećanje, a ne kao svakodnevni trud, pri čemu se mnogo češće pitaju da li su dovoljno voljeni nego da li oni umeju da vole. Damjanac u razgovru sa Anom Mitić objašnjava da stabilni odnosi često deluju dosadno jer ljudi nesvesno ponavljaju obrasce iz detinjstva i romantizuju haos, dok je, po njegovom mišljenju, prava ljubav ostati uz nekoga i izgraditi odnos zasnovan na prijateljstvu i poverenju.
„Stalno sam se pitao šta je bio cilj psihoterapije. Ima jedna baš zanimljiva teza koja mi se sviđa, da se psihoterapija završava tamo gde počinje život. A kako znaš gde počinje život? Tamo gde je osoba u stanju da voli i da pati, da je to ne uništi. Mislim da je to isto živeti u realnosti. Kad pogledaš unazad, to je kao smisao života“, kaže Milan Damjanac u razgovoru sa Anom Mitić.
MUNDIJAL 2026, trijumf svetla nad tamom
Vladimir Novaković u novoj sportskoj analizi objašnjava da je Španija potpuno zasluženo osvojila Svetsko prvenstvo, ali naglašava da je šampionski tim iz 2026. vidno slabiji od generacije koja je osvojila EURO 2024, što vidi kao pokazatelj pada ukupnog kvaliteta svetskog fudbala. On navodi da je prošireni Mundijal sa 48 reprezentacija opravdao očekivanja zahvaljujući neizvesnim mečevima i konkurentnosti autsajdera, iako su favoriti na kraju redovno prolazili dalje.
„Fudbalom koji se igrao u prve tri nedelje ovaj turnir izborio je naklonost i poštovanje široke publike, a u centru pažnje bili su autsajderi, debitanti, timovi koji do sada nisu imali zapažene nastupe. Niko se ni pred kim nije sklanjao, niko se nije predavao, čak su i mnogi rezultati išli u prilog autsajderima“, piše Vladimir Novaković.
KAD VIŠE NE VERUJEMO U HEROJE
Mirjana Narandžić u osvrtu na „Odiseju“ Kristofera Nolana ocenjuje da je reč o filmu koji kroz priču o Odisejevom povratku kući zapravo govori o čoveku koji pokušava da živi sa posledicama rata, preispitujući tradicionalnu predstavu o heroju. Narandžić naglašava da Nolan koristi antički mit kako bi progovorio o svim ratovima, ali i da modernizuje Homerovu priču dajući znatno veću ulogu ženskim likovima, posebno Penelopi, Heleni i Atini.
„Ima svega u Nolanovoj „Odiseji“. Zato i traje toliko dugo. Ima čudovišta, ima Kiklopa, ima bogova i drugih mitskih prepreka, ali se ispod svih tih scena krije priča o čoveku koji pokušava da se vrati sebi. Odisej iz rata ne nosi samo fizičke ožiljke. On nosi i teret svega što je video, svega što je izgubio i svega što je morao da učini da bi preživeo. Njegovo putovanje zato nije samo geografsko, već duboko unutrašnje“, piše Mirjana Narandžić.
ZAŠTO SE SVAĐAMO NA PUTOVANJIMA?
Jelena Luković piše da putovanja često postaju test odnosa, jer tek kada partneri, porodica ili prijatelji provedu dane zajedno bez svakodnevne rutine isplivavaju stvarni obrasci komunikacije, očekivanja i nerešeni konflikti. Pozivajući se na psihoterapeutkinju Svetlanu Majkić, Luković objašnjava da se ljudi na odmoru najčešće ne svađaju zbog sitnica poput novca, plana ili peska u automobilu, već zbog dubljih razlika.
„Na putovanjima se ne svađamo samo zato što smo umorni, gladni, pod stresom ili zato što nešto nije ispalo po planu. To jeste jedan deo priče, ali psihološki gledano, odmor često postaje prostor u kome se vidi kako ljudi zaista funkcionišu, koliko su zaista bliski, kaže za Velike priče psihoterapeut Svetlana Majkić“, piše Jelena Luković.
„KO JE UBICA EDIPOVOG OCA“?
U novom nastavku svoje „Velike potrage“, Goran Marković opisuje kako ga je saznanje da se Evženija udala za sina generala Jana Šejne navelo da preispita sve dotadašnje pretpostavke o njenom životu i motivima. Marković otkriva da ga je taj neobičan porodični odnos odmah podsetio na Sofoklovog „Kralja Edipa“, pa istragu usmerava ka detektivskoj zagonetki – pitanju ko je zapravo „ubica Edipovog oca“.
„To je otvaralo potpuno drugačiji pogled na samu Evženiju i postavljalo pitanje o načinu na koji je uspevala da se svaki put pri pomenu ljubavne tematike crveni u obrazima. Bilo je sasvim moguće da je bila ono što je tvrdila komunistička propaganda – obična zavodnica i manipulatorka ljudskim osećanjima. Ali bila je u igri i druga varijanta“, piše Goran Marković.
STONSI O NOVOM ALUBUMU
Branko Rosić priredio je ekskluzivni razgovor sa Mikom Džegerom, Kitom Ričardsom i Ronijem Vudom povodom novog albuma „Foreign Tongues“, kojim su Rolingstonsi osvojili prvo mesto britanske top-liste i izjednačili se sa Bitlsima po broju albuma na vrhu. Članovi benda govore o stvaranju ploče, saradnji sa producentom Endrjuom Vatom, gostima poput Stiva Vinvuda i Pola Makartnija, kao i o tome kako ih i posle 64 godine zajedničkog rada i dalje pokreću energija, bluz i međusobno poverenje.
„U uobičajenim pričama o pravu odlaska u penziju spomenu se dve stvari: šezdeset i pet godina života i toliko i toliko godina radnog staža. Rolingstonsi imaju 64 godine radnog staža i preko 80 godina života. Znači prebacili su uveliko uslov za penziju. Ali od onoga „mirovina“ nema ni govora jer Stonsi ne miruju, samo tri godine nakon sjajnog albuma „Hackney Diamonds“ pre nekoliko dana objavili su novi album „Foreign Tongues“ za koji već predviđaju da će dobiti nagradu Gremi“, piše Branko Rosić.
U novom broju Nedeljnika vas, kao i obično, čekaju redovne kolumne Hane Piščević, Branka Rosića, esej Marka Prelevića i uvodnik Veljka Lalića.
NASLOVNA STRANA NOVOG BROJA NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 23. JULA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NEDELJNIK.RS/SHOP.
NEDELJNIK#758-759Nedeljnik
Tagovi
