Na dan velikih studentskih protesta 15. marta prošle godine, pojedini piloti koji su sletali na aerodrom „Nikola Tesla“ u Beogradu prijavljivali su da satelitski signali na koje se oslanjaju odjednom pokazuju pogrešne podatke – dok su nadletali Bački Petrovac i Krupanj, njihovi instrumenti tvrdili su da se nalaze na sasvim drugoj lokaciji, piše BIRN.
Novak (ime je promenjeno zbog zaštite privatnosti) digao je svoj DJI dron 23. maja ove godine na Slaviji u 14 časova kako bi snimao studentski protest.
Između 14:35 i 14:48 dron je izgubio vezu sa svim satelitima: neko mu je poslao lažni signal koji ga je ubedio da se nalazi na pisti aerodroma „Nikola Tesla“, pa je, „misleći“ da leti u zabranjenoj zoni, počeo čudno da se ponaša.
Nije bio jedini: tog dana je na Slaviji, pokazuje istraživanje BIRN-a, letelo desetak dronova i svi su oboreni na ovaj isti način.
Slične stvari dešavaju se u Srbiji već godinama, gotovo po pravilu na dane velikih protesta, izbora i drugih politički osetljivih događaja.
Analizom specijalizovanih baza podataka BIRN je identifikovao 14 slučajeva ometanja Globalnog navigacionog satelitskog sistema (GNSS) čiji je izvor najverovatnije na teritoriji Srbije, od ciljanog zagušivanja i blokiranja satelitskih signala (jamming) do emitovanja lažnih navigacionih podataka (spoofing).
Istraživanje BIRN-a pokazuje da su pojedina ometanja dolazila i iz ratne zone u Ukrajini – takvih ometanja zabeleženo je bar 11.
Piloti prijavljivali smetnje tokom protesta 15. marta
BIRN saznaje od dobro obaveštenih izvora da su se 15. marta prošle godine, u danu masovnog protesta, na ometanja žalili piloti koji su sletali na beogradski aerodrom “Nikola Tesla”.
“Ono što znam jeste da se najveći broj problema poklopio sa 15. martom. Tada je bilo najviše prijava. Javljalo se pet, šest, sedam aviona, baš se videlo da se nešto dešava. Znam da je posle toga BIA dolazila u Kontrolu letenja Srbije i Crne Gore (SMATSA) da sa direktorom usklade njihove ometače sa tim antenama i da su zvali eksperte za telekomunikacije”, kaže izvor, stručnjak za civilnu avijaciju, za BIRN.
Podaci obe specijalizovane platforme za detekciju satelitskih ometanja, GPSWise i GPSJam, pokazuju da su tog dana, između 13:00 i 17:00, na području Beograda i okoline registrovana oba vida ometanja – i zagušivanje i blokiranje signala, i emitovanje lažnih signala.
Prema podacima platforme GPSWise, lažni signali uticali su na više letova komercijalnih avio-kompanija, uključujući letove kompanije Pegasus Airlines na rutama Pariz–Istanbul, London–Istanbul i Amsterdam–Istanbul, let kompanije Smartwings Hungary na relaciji Budimpešta–Egipat, kao i letove Wizz Aira od Katanije do Varšave i od Brisela do Krajove.
Primera radi, let Wizz Air i dalje je nadletao Mađarsku kada je dobio lažnie navigacione podatke, na udaljenosti od 250 kilometara od Beograda kao izvora ometanja.
Drugi avion Wizz Air-a se nalazio iznad Bačkog Petrovca u trenutku kada je takođe dobio lažne podatke, što je oko 90 kilometara udaljenosti od Beograda i izvora ometanja. Let Pegazusa od Pariza do Istanbula nadletao je Krupanj kada se suočio sa istim problemom.
Udaljenost Beograda, odakle je pušteno ometanje, i Krupnja, vazdušnom linijom, iznosi oko 100 kilometara.
“Zona dejstva sistema može biti poprilično velika i sistemi za ometanje radi efikasnosti rade uglavnom na maksimalnim snagama predajnika. Moguće je vršiti selekciju širine snopa ometajućeg signala, širinu opsega frekvencija koje se ometaju, vrste modulacija i snage signala. Avioni su detektovali smetnje manjeg intenziteta jer svaki usmereni snop ometača (znači gde je snaga signala velika) može da se detektuje sa manjim intenzitetom na znatno velike udaljenosti, naročito ako je u pitanju vazdušni prostor”, kaže za BIRN stručnjak za radio-frekvencije.
Ometanje dronova tokom protesta na Slaviji
Novak, čije ime je u tekstu izmenjeno radi zaštite privatnosti, upravljao je dronom tog 23. maja 2026. popodne po ustaljenoj ruti.
“Digao sam dron kod Mitićeve rupe, a ideja je bila da slikam protest (na Slaviji). Leteo sam na relaciji – Pravni fakultet, Hram Svetog Save, Slavija, Pravni fakultet – okvirno od 14 do 22 časa”, kaže ovaj dron entuzijasta.
Prvi udar na signal desio se između 14:35 i 14:48, kada njegov dron ne uspeva da uspostavi konekciju ni sa jednim satelitom i prelazi u polu-manuelni režimi. Tada dolazi do puštanja lažnog signala koji je uređajima signalizirao da se nalaze na Aerodromu Nikola Tesla.
Ali ovo nije bio jedini udar. Sledeći se desio oko 18:30 i 19:30, kada je signal opet „bacao“ dron na državni aerodrom.
Novak kaže da je ideja iza ovoga bila da se dronovi na Slaviji neutrališu jer je aerodrom zabranjena zona leta. “Signal pošalje na aerodrom ili tako negde, pa ti zapravo prizemlji dron. Zato što dron misli da je u nedozvoljenoj zoni leta i onda kaže sebi: ‘Aha, ovde ne smem da letim’ i spusti se”, zaključuje on.
Dodaje da se ometanje nastavilo uveče oko 20:30 časova kada kreću neredi.
“Uveče je bio dosta veći problem. Kako su krenuli sukobi kod Skupštine i kod Ustavnog suda, tu letiš normalno, imaš tri satelita, i onda samo oni za dve i po sekunde padnu na nulu”, priča Novak i upozorava da u slučaju gubitka svih signala dron može da padne u masu ljudi i ugrozi bezbednost.
Šta su GNSS smetnje?
GNSS ili Globalni navigacioni satelitski sistemi predstavljaju ključnu infrastrukturu savremenog društva.
Osim za navigaciju aviona, brodova i vozila, koriste se u energetici, telekomunikacijama, geodeziji, pomorstvu, preciznoj poljoprivredi i brojnim industrijskim sistemima koji zavise od preciznog određivanja vremena i lokacije.
Zbog toga ometanje satelitskih signala može izazvati greške u radu različitih sistema.
Stručnjak za radio-frekvencije i telekomunikacije, koji je hteo da ostane anoniman, kaže za BIRN da ovaj sistem “ne pruža samo lokaciju, već i ekstremno precizno vreme. Koriste ga skoro sve grane industrije.
Njegovo ometanje može da dovede do kolapsa transporta, pucanja telekomunikacionih mreža, problema u bankarskim sistemima, hitne službe gube mogućnost brzog lociranja… “
Posebno je problematično podmetanje lažnog signala. Za razliku od gušenja ili blokiranja signala, emitovanje lažnog signala šalje lažne navigacione podatke koje prijemnik ne isključuje već ga navodi da poveruje da prima ispravne informacije.
“Upotreba ometanja predstavlja kompromis dobrog i lošeg, gde se opravdanost meri isključivo nivoom neposredne pretnje po ljudske živote i kritičnu infrastrukturu, naspram kolateralne štete koju ometanje izaziva. S obzirom na to da GNSS signali nisu selektivni (ometanjem jednog drona ometaju se i svi ostali sisteme u krugu od nekoliko stotina metara do nekoliko kilometara), njihovo ometanje je opravdano samo u ekstremnim bezbednosnim situacijama”, kaže stručnjak za radio-frekvencije.
Tagovi
