Probleme sa koncentracijom, loš san, glavobolju i osećaj mentalnog zamora često objašnjavamo ubrzanim životom. Najčešće smo u pravu. Ipak, kada tegobe postanu učestale, intenzivnije ili počnu da menjaju način na koji funkcionišemo, vreme je da obratimo pažnju.
Zaboraviti gde smo ostavili ključeve, ne moći da se setimo nečijeg imena ili izgubiti nit razgovora ne mora da bude razlog za zabrinutost. Naše pamćenje i koncentracija nisu svakog dana isti. Na njih utiču umor, stres, emocionalno opterećenje, nedostatak sna, ali i brojne svakodnevne okolnosti.
Problem nastaje kada promene više nisu povremene. Kada osoba sve teže usvaja nove informacije, zaboravlja nedavne događaje, ponavlja pitanja ili joj je potrebna veća pomoć u organizaciji obaveza koje je ranije obavljala bez teškoća.
Povodom Svetskog dana mozga, dr Marija Đorđević, specijalista neurologije iz MediGroup sistema, govori o simptomima koji zahtevaju proveru, glavoboljama koje ne treba ignorisati i navikama koje mogu doprineti očuvanju moždanih funkcija.
Dr Marija Đorđević
Nije svaka rasejanost samo posledica stresa
Koji simptomi koje često pripisujemo stresu zapravo mogu biti znak da treba proveriti zdravlje mozga?
Mnogi ljudi tegobe poput smanjene koncentracije, otežanog održavanja pažnje, zaboravnosti, usporenog razmišljanja, glavobolje ili vrtoglavice pripisuju stresu, premoru, nedostatku sna i ubrzanom načinu života. U velikom broju slučajeva ove tegobe zaista mogu biti posledica svakodnevnog opterećenja i iscrpljenosti.
Međutim, ukoliko simptomi traju duže vreme, postaju izraženiji ili počnu da utiču na svakodnevno funkcionisanje, radnu sposobnost i kvalitet života, potrebno je potražiti savet lekara.
Neurološki pregled može pomoći da se na vreme otkriju ili isključe neurološka i druga zdravstvena stanja koja se mogu ispoljiti upravo kroz ovakve tegobe. Rano prepoznavanje problema i pravovremena dijagnostika mogu značajno doprineti uspešnijem lečenju i boljoj prognozi.
„Mentalna magla“ nije dijagnoza
Izraz „mentalna magla“ sve češće se koristi za stanje u kojem se osoba oseća usporeno, rasejano i mentalno iscrpljeno. Sam po sebi, taj osećaj ne ukazuje nužno na bolest, ali može biti signal da organizmu nedostaju san, odmor ili odgovarajuća zdravstvena procena.
Kada zaboravnost, pad koncentracije ili „mentalna magla“ prestaju da budu normalna posledica brzog života?
Povremena zaboravnost, rasejanost ili osećaj „mentalne magle“ (otežana koncentracija, usporeno razmišljanje i osećaj mentalnog zamora) mogu se javiti i kod zdravih osoba, posebno u periodima stresa, premora, nedostatka sna ili emocionalnog opterećenja.
Međutim, razlog za pregled postoji kada ove tegobe postanu učestale, pogoršavaju se ili počnu da utiču na svakodnevni život i radno funkcionisanje. Posebnu pažnju treba obratiti ako osoba teško usvaja nove informacije, zaboravlja skorašnje događaje, ponavlja ista pitanja, ima probleme sa organizacijom obaveza, teško pronalazi odgovarajuće reči ili promene prvo primete članovi porodice.
Važno je naglasiti da ovakve tegobe ne znače automatski demenciju niti nužno ukazuju na ozbiljno neurološko oboljenje. Uzroci mogu biti različiti – od poremećaja sna, depresije, bolesti štitaste žlezde, nedostatka vitamina B12 i folne kiseline, metaboličkih poremećaja ili neželjenog dejstva lekova, do neuroloških stanja koja zahtevaju dalju procenu.
Zato je važno da se nove, učestale ili progresivne promene pamćenja i kognitivnih funkcija ne pripisuju automatski stresu ili godinama, već da se pravovremeno procene.
Glavobolja nije uvek samo glavobolja
Većina glavobolja jeste neprijatna, ali nije opasna. Ipak, način na koji bol počinje, njegov intenzitet i prateći simptomi mogu biti važniji od samog bola.
Koje glavobolje ne treba ignorisati i kada je potrebno javiti se neurologu?
Većina glavobolja nije posledica ozbiljnog oboljenja i najčešće se radi o migreni ili tenzionoj glavobolji. Ipak, postoje određeni znaci upozorenja („crvene zastavice“) koji zahtevaju hitnu ili ubrzanu neurološku procenu.
Posebnu pažnju zahtevaju iznenadne i veoma jake glavobolje koje nastaju naglo, nove glavobolje nakon 50. godine života, glavobolje koje se postepeno pogoršavaju, koje bude osobu iz sna ili se javljaju pri kašljanju, napinjanju ili fizičkom naporu.
Hitnu procenu zahtevaju i glavobolje praćene povišenom telesnom temperaturom, ukočenošću vrata, poremećajem govora ili vida, slabošću ruku ili nogu, poremećajem svesti, epileptičkim napadom ili drugim novonastalim neurološkim simptomima.
Kod pojave ovih znakova ne treba čekati da tegobe prođu same od sebe, već je potrebno što pre potražiti lekarsku pomoć kako bi se utvrdio uzrok i započelo odgovarajuće lečenje.
Mozak zavisi od načina na koji živimo
Zdravlje mozga ne čuva se jednom odlukom niti jednim pregledom. Ono se gradi navikama koje često posmatramo odvojeno: spavanjem, kretanjem, načinom ishrane, kontrolom hroničnih bolesti i odnosom prema stresu.
Koliko san, stres, fizička aktivnost i ishrana utiču na zdravlje mozga?
Zdravlje mozga u velikoj meri zavisi od životnih navika. Kvalitetan san omogućava oporavak nervnog sistema, obradu informacija i očuvanje pamćenja. Dugotrajan nedostatak sna može negativno uticati na pažnju, raspoloženje i sposobnost koncentracije.
Hronični stres može nepovoljno delovati na funkcije mozga, posebno na pažnju, emocionalnu stabilnost i sposobnost donošenja odluka.
Redovna fizička aktivnost poboljšava cirkulaciju, podstiče neuroplastičnost – sposobnost mozga da stvara i jača nove veze – i doprinosi očuvanju kognitivnih funkcija.
Zdrava i uravnotežena ishrana, posebno mediteranski način ishrane bogat voćem, povrćem, ribom, integralnim žitaricama i zdravim mastima, povezuje se sa manjim rizikom od bolesti i stanja koja mogu ugroziti zdravlje mozga.
Briga o mozgu zato ne počinje tek kada se pojave problemi. Svakodnevne navike predstavljaju važan deo prevencije i doprinose očuvanju pamćenja, mentalne vitalnosti i kvaliteta života.
Kada nema vremena za čekanje
Neurologija je oblast u kojoj brzina reakcije može odlučivati o stepenu oporavka. Naročito kada simptomi nastanu iznenada i uključuju govor, pokrete, vid, ravnotežu ili stanje svesti.
Koji neurološki simptomi zahtevaju hitnu reakciju, bez čekanja da „prođu sami od sebe“?
Svaki iznenada nastali neurološki simptom zahteva hitnu medicinsku procenu. Posebno su alarmantni nagla slabost ili utrnulost jedne strane tela, spušten ugao usana, poremećaj govora ili razumevanja govora, nagli gubitak vida ili pojava duplih slika, iznenadna nestabilnost pri hodu, poremećaj svesti, prvi epileptički napad u životu ili iznenadna, veoma jaka glavobolja.
Hitnu procenu zahtevaju i novonastala konfuzija, nagla promena ponašanja ili stanja svesti, kao i jaka glavobolja praćena povišenom telesnom temperaturom i ukočenošću vrata.
Ovi simptomi mogu ukazivati na moždani udar, epileptički poremećaj, infekciju centralnog nervnog sistema, krvarenje ili druga ozbiljna neurološka stanja. Zato ne treba čekati da tegobe spontano prođu, već je potrebno odmah potražiti medicinsku pomoć.
U neurologiji važi pravilo: „Vreme je mozak.“ Pravovremeno prepoznavanje simptoma i brzo započinjanje odgovarajućeg lečenja mogu značajno uticati na ishod bolesti i smanjiti rizik od trajnih posledica.
Prevencija nije nasumično obavljanje pregleda
Ideja preventivne brige o mozgu ne podrazumeva da svaka osoba bez simptoma treba rutinski da obavi sva dostupna snimanja. Mnogo je važnije prepoznati sopstvene faktore rizika i reagovati kada postoji medicinski razlog.
Šta podrazumeva preventivna briga o mozgu i da li se nešto može proveriti pre nego što nastane ozbiljan problem?
Prevencija počinje kontrolom faktora rizika koji mogu ugroziti zdravlje mozga. Redovno praćenje krvnog pritiska, nivoa šećera i masnoća u krvi, prestanak pušenja, redovna fizička aktivnost, kvalitetan san i zdrava ishrana predstavljaju najvažnije korake u očuvanju moždanih funkcija.
Podjednako su važni mentalna aktivnost, učenje novih veština, čitanje i održavanje socijalnih kontakata.
Kod osoba koje imaju određene tegobe, porodično opterećenje ili povećan rizik, neurolog može preporučiti dodatnu dijagnostiku u skladu sa kliničkom slikom, uključujući laboratorijske analize, neuropsihološku procenu, ultrazvučni pregled krvnih sudova vrata (Color Doppler) ili snimanje mozga kada za to postoji medicinska indikacija.
Važno je naglasiti da se savremena prevencija ne zasniva na rutinskom obavljanju svih pregleda kod osoba bez simptoma, već na proceni individualnog rizika i pravovremenom reagovanju kada za to postoji razlog.
Čuvajući mozak, čuvamo samostalnost
Pamćenje, sposobnost odlučivanja, emocije i samostalnost nisu odvojeni od zdravlja mozga. Upravo zato briga o njemu nije tema samo za starije osobe ili za one koji već imaju dijagnozu.
Koja bi bila Vaša najvažnija poruka povodom Svetskog dana mozga?
Mozak je centar našeg pamćenja, mišljenja, emocija i celokupnog kvaliteta života. Zbog toga je njegovo očuvanje jedno od najvažnijih ulaganja u sopstveno zdravlje.
Danas znamo da se veliki broj neuroloških bolesti može sprečiti, njihov nastanak odložiti ili se njihov tok može uspešnije kontrolisati ako se faktori rizika prepoznaju na vreme i ako se na prve simptome reaguje bez odlaganja.
Moja poruka povodom Svetskog dana mozga jeste da o zdravlju mozga treba brinuti svakodnevno, kroz kvalitetan san, redovnu fizičku aktivnost, pravilnu ishranu, kontrolu hroničnih bolesti i pravovremeno obraćanje lekaru kada za to postoji potreba.
Čuvajući zdravlje mozga, čuvamo svoje pamćenje, samostalnost i sposobnost da živimo kvalitetan život.
Tagovi
