Kada je Nemanja Vidić napisao otvoreno pismo u kojem je kritikovao rukovodstvo Fudbalskog saveza Srbije (FSS) nakon neuspeha reprezentacije da se plasira na Evropsko prvenstvo 2020, znao je da će izazvati pažnju, piše sportsko izdanje Njujork tajmsa – Atletik (The Athletic).
Kao najpoznatiji srpski fudbaler i bivši kapiten Mančester junajteda (Manchester United), njegove reči imaju veliku težinu.
Ali nije mogao ni da zamisli da će to navodno dovesti do toga da predsednik FSS šalje preteće poruke u kojima se pominje da će završiti „u jarku“.
Tekst sa naslovne strane Nedeljnika o najmračnijoj priči srpskog fudbala i odmazi za legendarnog kapitena Nemanju Vidića možete da proćitate ovde.
OTKRIĆE KOKEZINIH PRETEĆIH PORUKA
Vidiću su se nedavno obratili novinari uglednog Projekta za izveštavanje o organizovanom kriminalu i korupciji (Organised Crime and Corruption Reporting Project – OCCRP), nevladine organizacije koja se bavi istraživačkim novinarstvom.
Četrdesetčetvorogodišnji Vidić je od OCCRP-a, koji je radio zajedno sa srpskim istraživačkim portalom KRIK, saznao da ih je istraga navela na zaključak da je Slaviša Kokeza, bivši predsednik Fudbalskog saveza Srbije, slao poruke u kojima se planiraju njegovo praćenje, zastrašivanje i fizički napad. U porukama se pominju i fudbaleri Nemanja Matić, Danko Lazović i Dragan Mrđa.
Sve se dogodilo nakon što je Vidić 2020. godine kritikovao Kokezino vođenje Saveza i stanje u srpskom fudbalu, posle neuspeha Srbije da se plasira na Evropsko prvenstvo, koje je zbog pandemije kovida na kraju odigrano 2021. godine.
Poruke do kojih su došli OCCRP i KRIK, a u koje je imao uvid i Atletik (The Athletic), jasno pokazuju da je pošiljalac želeo da Vidiću prenese poruku da se „drži podalje od Saveza ili će završiti u jarku“. U njima se pominje i odlazak „na groblje“. Veruje se da ih je slao upravo Kokeza, a pošiljalac za sebe navodi da je „predsednik Saveza“.
U prvom intervjuu na engleskom jeziku otkako su poruke dospele u javnost, Vidić je za Atletik govorio o tome kako je cela priča uticala na njega.
Priča koju su objavili OCCRP sugeriše da su pretnje protiv vas planirane pre šest godina. Šta se dogodilo?
Sredinom maja, novinari OCCRP-a i KRIK-a došli su u moj dom i rekli mi da su došli do šifrovanih poruka sa platforme Skaj ECC (Sky ECC), danas ugašene šifrovane komunikacione mreže za koju je Evropol (Europol) saopštio da su je masovno koristili kriminalci, a koju su evropske policije probile 2021. godine.
Rekli su mi da poruke potiču od tadašnjeg predsednika Fudbalskog saveza Srbije iz 2020. godine. Odnosile su se na mene i na to kako da me spreče da govorim u medijima. U to vreme komentarisao sam stanje u srpskom fudbalu. Živeo sam u Milanu, u Italiji, gde sam ostao nakon završetka karijere u Interu (Inter). Još se nisam bio vratio u Srbiju, odakle potičem i gde sada živim.
Tokom 2020. godine govorio sam da sistem u srpskom fudbalu nije dobar i da mora da se unapredi i promeni. Bio je to nefunkcionalan sistem i fudbal je zbog toga trpeo. Nije problem bio u fudbalerima ili trenerima, već u tome što su srpskom fudbalu bili potrebni kredibilniji ljudi u upravi.
Pokazali su mi te poruke. Novinari su mi rekli da će biti objavljene.
Kakva je bila vaša reakcija kada ste saznali za te poruke?
Moja prva reakcija verovatno je bila posledica vrste humora koju sam stekao tokom devet godina života u Mančesteru – sarkazma. Rekao sam nešto poput: „Pa, biće to zanimljivo ako ikada budem pisao knjigu.“
Međutim, promenio sam stav kada sam pročitao poruke i shvatio koliko su pretnje bile ozbiljne.
Iznenadilo me je kada su mi rekli da je Slaviša Kokeza razgovarao sa ljudima o meni. Da je na moj automobil navodno bio postavljen uređaj za praćenje. Da su opasni ljudi razgovarali o tome da me napadnu.
U vreme kada sam izneo prvobitne kritike, neki prijatelji su me zvali i govorili: „Slušaj, Vido, trebalo bi da budeš oprezan.“ Bio je to prijateljski savet. Ali progovorio sam zato što mi je stalo do srpskog fudbala. Volim ga i mislim da mora da bude bolji, u interesu države, igrača, trenera i svih ljudi koji su deo tog sistema. Poznajem fudbal. Nisam pravio nikakve dogovore da bih rekao ono što sam rekao; nisam bio deo bilo kakve strukture niti političke partije. To su bila moja razmišljanja i imao sam pravo da ih iznesem.
U tim porukama pominju se i drugi fudbaleri, a ljudi su pokušavali da pronađu način da i njih zastraše. Cilj je bio da prestanu da govore i da prestanu da pružaju podršku meni. Zar nije dozvoljeno da ovde iznosim mišljenje o fudbalu?
Dakle, jedini motiv kada ste javno govorili pre šest godina bio je da želite da srpski fudbal bude u boljem stanju?
Da. Imam samo jedno kajanje u životu – što nisam postigao više sa reprezentacijom Srbije. Dolazimo iz zemlje sa mnogo talenata i video sam prostor za napredak. Govorio sam nakon što se Srbija nije plasirala (na Evropsko prvenstvo 2020), a ljudi su krivili igrače i trenere. Problem nije bio u igračima i trenerima, ali se niko nije pitao zašto smo doživeli neuspeh. Nekima je bilo teško da to čuju, ali moj stav je bio da, ako neko želi da sluša, može nešto i da nauči. To je ono što se dogodilo.
Zar niste želeli da postanete predsednik Fudbalskog saveza Srbije?
Ne, tada nisam. Tokom 2020. godine polagao sam za trenerske licence, koje sam završio pri Fudbalskom savezu Engleske (Football Association). Razmišljao sam da postanem trener. Vratio sam se u Srbiju šest meseci nakon tog prvog intervjua i dao još nekoliko intervjua. Moj otac je uvek govorio: „Svako može da priča. Bolje je da uđeš i nešto uradiš nego da samo govoriš.“ I drugi su mi govorili: „Zašto ne uđeš i ne pomogneš?“
Dve godine kasnije kandidovao sam se za predsednika Saveza. U tom trenutku Kokeza više nije bio predsednik. Podneo je ostavku i mesto je bilo upražnjeno. Tako sam se 2023. kandidovao. Želeo sam da unapredim stvari, ali je bilo jasno da ljudi koji donose odluke nisu spremni za mene. Povukao sam kandidaturu dan pre izbora. Regionalni savezi javno su podržali drugog kandidata, a ja nisam želeo da dam legitimitet takvim izborima.
Da li ste se uplašili kada ste pročitali te poruke? Da li ste o tome razgovarali sa nadležnim organima?
Kada sam pročitao te poruke, shvatio sam da je reč o veoma ozbiljnoj stvari. Nisam se uplašio, ali je mojoj porodici bilo mnogo teže kada je pročitala sve to.
Ja nisam povezan sa ljudima sa druge strane zakona. I dalje smatram da je ono što sam govorio o srpskom fudbalu i vrednostima bilo ispravno.
Niko mi ništa nije rekao. Policija je trebalo da zna za te informacije. Niko iz policije niti bilo koje druge institucije nije me kontaktirao. Niko mi nije rekao: „Ne brinite, sve je u redu.“ To ne šalje dobru poruku o tome kako funkcioniše srpsko društvo. To zabrinjava. Moj slučaj nije samo fudbalska priča. Izgleda da je postao politički, iako se ja ne bavim politikom.
Da li u budućnosti želite da postanete predsednik Fudbalskog saveza Srbije?
Ja želim samo ono što je najbolje za srpski fudbal. Bio sam kandidat samo jednom. Ne želim da budem predsednik srpskog fudbala samo da bih bio predsednik. To bih želeo jedino ako bi srpski fudbal zaista trebalo da se menja. Voleo bih da budem partner u tome da Srbija ostvari svoj potencijal, kao i ogroman sportski talenat koji imamo. Fudbal u Srbiji znatno zaostaje za drugim sportovima. Košarka, tenis, odbojka – svi ti sportovi postižu velike uspehe, dok fudbal stoji u mestu. Politika, kriminalci, kao što smo videli. Fudbal mora da bude čist.
Moramo da pružimo priliku mladim generacijama ne samo da postanu dobri fudbaleri i sportisti, već i dobri ljudi, a fudbal u tome može mnogo da pomogne. On vas uči da sarađujete sa još tridesetak ljudi, da naučite pravila i da ih poštujete, slično kao u vojsci. Mislim da je u svetu u kojem živimo veoma važno razvijati timski duh i učiti kako da radite sa različitim ljudima. Nisam voleo sve saigrače tokom karijere, ali smo imali isti cilj – da pobedimo utakmicu. Prihvatali smo jedni druge sa svim vrlinama i manama.
U fudbalu znate da znoj i naporan rad mogu da donesu rezultate. Fudbal može da vam razbistri misli, da stvara lidere i novu generaciju zdravih ljudi. Tako ja gledam na fudbal – ne samo na profesionalni, već i na amaterski. Nema svako talenat niti želju da postane profesionalni fudbaler.
Ako se u budućnosti nešto promeni, ako država bude spremna da menja stvari, rado ću pomoći. Ne znam u kojoj ulozi i ne moram da budem predsednik, ali bih voleo da doprinesem.
Čini se da se ovde ne radi samo o sportu i fudbalu, već i o politici i organizovanom kriminalu u Srbiji…
Ja mogu da govorim samo o fudbalu. Nisam deo oblasti koje ste pomenuli. Igrao sam u različitim zemljama na najvišem nivou. Naučio sam različite jezike. Stekao sam poznanstva širom sveta. Ovde vidim ljude na važnim funkcijama koji nikada nisu putovali i ne govore strane jezike. Kako onda možete da razumete svet ako ne govorite druge jezike?
Fudbal se svuda razvija, ali ne i u Srbiji. Ovde stvaramo mnogo talenata, ali najbolji igrači odlaze prerano. To nije dobro ni za njih, ni za njihove klubove, ni za državu. Odlaze sa 18 ili 19 godina u velike klubove, a nisu spremni za takav izazov. Pojedini srpski klubovi, među kojima ima i velikih imena, prodaju ih zato što žele da zarade novac. Trebalo bi da sačekaju duže. Da igrači ostanu ovde još neko vreme.
Kako danas ocenjujete stanje srpskog fudbala?
Nismo se plasirali na ovo Svetsko prvenstvo. Jasno je da fudbal nije u dobroj situaciji. Zapravo, upravo se dešava ono na šta sam upozoravao pre šest godina.
Nismo razvili ni trenere ni igrače. Tačno je da ima i pozitivnih stvari, poput nekoliko novih stadiona, ali mnogo toga moglo je da bude urađeno bolje. Nismo u dobroj situaciji i mislim da moramo da napravimo jedinstven plan razvoja za narednih deset do petnaest godina. Ovako, naša budućnost nije svetla.
Video sam zemlje u kojima sam igrao i koje su daleko ispred Srbije, ne samo kada je reč o fudbalu, već i po tome kako savetuju igrače i pomažu im da upravljaju svojim finansijama. Naši susedi – Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija – imaju manje stanovnika, a svi su se plasirali na velika međunarodna takmičenja. Mi mnogo zaostajemo, a ljudi u Srbiji toga nisu ni svesni.
Dan nakon razgovora Atletika (The Athletic) sa Vidićem, KRIK je objavio novu priču u kojoj se navodi da će srpsko tužilaštvo istražiti navode iz njihovog izveštavanja i da je krivična prijava prosleđena Tužilaštvu za organizovani kriminal.
Portparol TOK-a: Tužilaštvo saznalo za pretnje Vidiću na osnovu medijskih tekstova
Portparol Javnog tužilaštva za organizovani kriminal rekao je za Atletik da je TOK za pretnje Vidiću saznao na osnovu medijskih tekstova.
„Javno tužilaštvo za organizovani kriminal saznalo je za pretnje koje je bivši predsednik Fudbalskog saveza Srbije Slaviša Kokeza navodno upućivao bivšem fudbaleru Nemanji Vidiću na osnovu javno dostupnih izvora, odnosno medijskih tekstova portala KRIK, nakon čega je u ovom tužilaštvu formiran predmet. U međuvremenu su i advokati gospodina Vidića ovom tužilaštvu podneli krivičnu prijavu.
Postupajući u ovom predmetu, Javno tužilaštvo za organizovani kriminal pozvalo je Nemanju Vidića da da iskaz u tužilaštvu, dok je istovremeno Ministarstvu unutrašnjih poslova upućen zahtev za prikupljanje potrebnih informacija, uključujući dostavljanje kompletne dostupne komunikacije sa platforme Skaj ECC (SKY ECC) koja se odnosi na bivšeg predsednika Fudbalskog saveza Srbije Slavišu Kokezu i druge osobe sa kojima je bio u kontaktu“.
Dodaje se i da će „Javno tužilaštvo za organizovani kriminal nastaviti da preduzima sve radnje iz svoje nadležnosti u okviru predistražnog postupka“.
Atletik je pokušao da stupi u kontakt sa Kokezom, koji je u martu 2021. godine podneo ostavku na mesto predsednika Fudbalskog saveza Srbije, kako bi dobio njegov komentar, ali odgovor nije stigao. OCCRP je takođe naveo da Kokeza nije odgovorio na pitanja koja mu je uputio njihov istraživački tim.
Tagovi
