Ministar finansija Siniša Mali po prvi put je potvrdio najavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će novac za isplatu finansijske „podrške“ punoletnim građanima doći iz Akcionarskog fonda.
Prema njegovim rečima, pored paketa koji obuhvata pomoć penzionerima, socijalno ugroženim kategorijama, borcima i korisnicima lekova, „država će podržati i punoletne građane, koji će dobiti novac iz Akcionarskog fonda“.
„Taj Fond se puni novcem građana godinama unazad, on pripada svim građanima Srbije, i sada će im biti isplaćen“, rekao je Mali a preneo RTS.
Računica Nedeljnika pokazuje da bi građani koji imaju pravo na novac iz Akcionarskog fonda mogli da dobiju između 19,5 i 62,7 evra, u zavisnosti od scenarija na koji se država odluči.
Pre toga, međutim, moramo da utvrdimo ko bi uopšte mogao da ima pravo na takvu isplatu.
šta kaže zakon o besplatnim akcijama
Rešenje dileme oko broja „punoletnih“ iz izjava Vučića i Malog je važno zato što od toga zavisi sa kolikim brojem građana ćemo deliti sredstva koja se nalaze u Akcionarskom fondu.
Kako je taj fond osnovan prema Zakonu o pravu na besplatne akcije i novčanoj naknadi, njegovi vlasnici su oni koji su zaključno sa 31. decembrom 2007. godine bili punoletni državljani Srbije sa prebivalištem, boravištem ili statusom raseljenog lica našoj zemlji i koji nisu dobili besplatne akcije tokom dotadašnje privatizacije.
Ukratko, to su oni koji su tada dobili pravo na besplatne akcije, a njih je bilo oko 4,8 miliona.
Prema procenama Republičkog zavoda za statistiku, na kraju 2025. godine Srbija je imala oko 5,4 miliona punoletnih, tako da bi vrh vlasti trebalo da pojasni na koje „punoletne“ misli kada govori o isplati iz Akcionarskog fonda.
Nedeljnik za potrebe ove analize koristi podatak od 4,8 miliona punoletnih koji su imali pravo na besplatne akcije 2007. godine.
scenario 1: država isplaćuje po 19,5 evra
Prema finansijskom izveštaju za 2025. godinu, ukupan kapital Akcionarskog fonda iznosio je 35,96 milijardi dinara, od čega su oročena novčana sredstva činila 27,5 milijardi dinara, dok je neraspoređena dobit dostigla iznos od 11,18 milijardi dinara.
Ukoliko bi se država odlučila na isplatu samo neraspoređene dobiti, odnosno čiste zaradu koju je Fond akumulirao godinama, uključujući i profit od 1,5 milijardi dinara ostvaren samo tokom prošle godine, svaki akcionar bi dobio oko 2.290 dinara ili 19,5 evra dok bi Fondu i dalje ostala sva osnovna imovina i akcije u preduzećima.
Fond je, inače, na kraju 2025. bio suvlasnik u ukupno 373 privredna društva, od kojih se 141 vodilo kao neaktivno.
scenario 2: država isplaćuje po 48 evra
Drugi scenario se oslanja na isplatu slobodnih novčanih sredstava koja su trenutno oročena kod banaka.
U finansijskom izveštaju stoji da Fond raspolaže sa 27,5 milijardi dinara koji su trenutno oročena kod banaka, i to je novac dobijen od ranijih prodaja preduzeća.
Ukoliko bi se sprovela isplata ovog iznosa, na račune građana bi leglo oko 5.625 dinara.
Fond bi ostao bez likvidne rezerve ali bi i dalje zadržao vlasništvo nad akcijama u 373 firme.
scenario 3: likvidacija fonda uz isplatu 62,7 evra
Treći model značio bi potpunu likvidaciju Fonda i podelu ukupnog kapitala od skoro 36 milijardi dinara.
To bi zahtevalo da se, pored isplate gotovine sa računa, unovče i preostale akcije čija se vrednost procenjuje na blizu 7,5 milijardi dinara.
Iako je sprovođenje ovakvog scenarija složenije jer se značajan broj firmi iz portfelja, preciznije 141 preduzeće, nalazi u statusu neaktivnih društava, on bi svakom akcionaru potencijalno doneo ma 7.356 dinara ili oko 62,7 evra.
Tagovi
