U eri u kojoj je tehnologija izbrisala geografske udaljenosti, a veštačka inteligencija pretvorila sirove informacije i znanje u svima dostupan komoditet, svedoci smo paradoksalnog fenomena: nikada nismo imali više proizvedenog sadržaja, a manje suštinske, primenljive vrednosti. Naš digitalni i javni etar temeljno je kontaminiran algoritamskom i svakom drugom prostotom, ispeglanim korporativnim, bezličnim narativom, a najčešće agresivnom, performativnom vidljivošću koja služi isključivo trenutnoj validaciji ega („vanity metrics“). U tom bučnom cirkusu, gde se popularnost pogrešno izjednačava sa stručnošću, pristojan, pismen i poslovno ostvaren svet u Srbiji izabrao je tiho povlačenje u ilegalu. No, ta tišina pametnih odavno je prestala da bude neutralna zona i higijenski otklon; ona je postala tiho saučesništvo u trijumfu osrednjosti. Ostavljeni prostor ne ostaje prazan – on se neumitno puni sasvim drugačijim vrednostima i sadržajem bez pokrića.
Upravo iz tog osećaja revolta i svesnog otpora prema digitalnom diletantizmu, novosadski autor Dejan Pataki ispisao je knjigu koja u svom podnaslovu nosi jednu mirnu, a prelomnu istinu legendarnog Ashoka Murtyja: „Čovek bi trebalo da bude svoja reklama“. Odmah da bude jasno: ne iz potrebe za ispraznim hvalisanjem, već iz uverenja da ako nešto znaš, ako si preživeo poslovne virove i izvukao lekciju iz sopstvenih padova, imaš profesionalnu i društvenu odgovornost da to podeliš sa zajednicom. Rezultat je delo „Brend: TI“ – knjiga napisana, kako sam autor ističe, u čist inat digitalnom blatu.
Portret dvadeset osam ličnosti i presek generacija
Ono što Patakijevu knjigu suštinski izdvaja iz žanra jeftine motivacione literature i korporativnih priručnika jeste njena unikatna, gotovo antropološka arhitektura. Tokom dve godine, autor je kroz formate živih razgovora okupljao ljude sa opipljivim, decenijskim kredibilitetom, različitim perspektivama i životnim iskustvima. Ključna, dodatna vrednost ovog projekta leži u generacijskoj diversifikaciji njegovih dvadeset osam sagovornika. Unutar istih korica uspešno su ukršteni glasovi LinkedIn native generacije digitalnih domorodaca koji uveliko diktiraju nova pravila tržišta, prekaljenih korporativnih veterana, bivših sportista, ekonomista, umetnika, stilista. Ovaj unutrašnji dijalog uzrasta donosi retko viđen transfer institucionalne mudrosti i sirove digitalne agilnosti.
Pred čitaocem se ne nalaze izmaštani američki gurui niti plastični influenseri sa TikToka, već galerija od dvadeset osam regionalnih umova i profila koji su svojim imenom i prezimenom preživeli, i još uvek preživljavaju, balkanske ekonomske lomove, dnevne izazove, promene poslova, okruženja i konteksta, insistirajući na zadržavanju profesionalnog obraza. Na ovim stranicama, njihove proživljene priče i autentični citati funkcionišu kao primarni istorijski izvori o tome kako se na ovim prostorima gradi ime koje traje.
Kada odbojkaški GOAT Ivan Miljković u razgovoru izgovori svoju čuvenu metaforu: „Svakom se u životu pojavi jedna zlatna kočija koja ti stane i otvori vrata. Retko kome se pojavi dva puta. Na tebi je da budeš spreman“, čitalac shvata da ovo nije priča o marketingu. Ovo je duboka filozofija fokusa i odricanja. Knjiga hirurški precizno secira traume i tranzicije savremenog čoveka. Evropska šampionka Sanja Malagurski bez patetike i ulepšavanja svedoči o najtežem trenutku u životu svakog vrhunskog sportiste – gorkom gubitku identiteta u danu kada se svetla reflektora ugase i kada naizgled moraš da se praviš od nule. S druge strane, preduzetnik Radovan Šimun, vicešampion sveta u karateu, objašnjava kako je kroz disciplinu i kalibraciju straha skokovima iz aviona uspeo da pronađe unikatnu, potpuno neistraženu nišu i postane najpoznatiji, a ujedno i najzabavniji geometar u regionu.
Da bi se razbila sportska dominacija i prešlo na teren čiste poslovne filozofije, autor u narativ uvodi Milenka Andrića, direktora Mokrogorske poslovne škole. Andrić donosi dragocenu svest o tome šta zapravo nedostaje u aktuelnom, nerealnom digitalnom narativu o uspehu: nedostaje prikazivanje puta. Kada biznis psihološkinja Ina Poljak podseti da je koncept reputacije i ličnog brendiranja suštinski stariji od samog koncepta novca, ili kada Sonja Kapetanović, izvršna direktorka Šlarafije, hladno i precizno konstatuje da je izostanak ambicije i potiskivanje sopstvene izvrsnosti kontraevolutivno i suprotno biologiji jer „da je čovek bio skroman, nikada ne bi sišao sa drveta“ – pred čitaocem se otvara ozbiljan, dubok prostor za promišljanje.
Ukrštajući ove stavove sa glasovima medijskih autoriteta poput Vesne Damjanić, koja podseća da se poverenje ne dobija deklaracijama već isključivo delima, i Tanje Tatomirović, koja napominje da lični brend nije skup objava već stabilna struktura identiteta, Pataki uspeva da redefiniše temu koja je na ovim prostorima predugo bila kontaminirana površnošću.
Kreativni koncpet: Kada knjiga progovori i prosvira
Metodologija kojom autor pristupa svojim sagovornicima predstavlja poseban dizajnerski i kognitivni podvig. Svako poglavlje u knjizi završava se vizuelnim artefaktom – unikatnom mentalnom mapom, odnosno skicom koju je autor nacrtao rukom u realnom vremenu, beležeći kretanje misli sagovornika. Taj sirovi, nefiltrirani crtež lišen je bilo kakve veštačke, algoritamske dorade i funkcioniše kao vizuelni potpis u eri opšte estetske uniformisanosti.
No, najekscentričniji i psihološki najdublji segment knjige je njen zvučni identitet. Oslanjajući se na kognitivna istraživanja koja potvrđuju da muzika aktivira iste delove mozga kada i autobiografsko sećanje, Pataki je svakom od dvadeset osam sagovornika dodelio jednu specifičnu pesmu na zvaničnoj Spotify plejlisti knjige.
Kada čitate o vizuelnom integritetu Ashoka Murtyja, u pozadini diskretno pulsira George Michael i njegova mitska numera „Freedom! ’90“ kao zvučni zapis o skidanju lažnih korporativnih maski. Dok ponirete u inženjersku preciznost i finansijsku forenziku Nikole Senešija, esej se stapa sa sirovom recitacijom Čarlsa Bukovskog o prirodi stila. Strategijski menadžment i predavački autoritet Igora Lazarevića komuniciraju kroz vanvremenske slojeve Pink Floyda, dok ekspanzivna, vizionarska preduzetnička borba Dejana Savića dobija svoj katarzični krešendo kroz taktove pesme „Believer“ grupe Imagine Dragons. Mirnoću, blagost i isticanje lepote o kojoj govori legenda domaće fotografije Nebojša Babić nepogrešivo prati Louis Armstrong sa klasikom „What a Wonderful World“.
Knjiga „Brend: TI“ se tako pretvara u jedinstveno sinestezijsko iskustvo – delo koje se ne samo čita i analizira, već se doslovno može čuti i osetiti.
Lični brend je, naime, samo ono što razvijemo u glavama drugih: mreža asocijacija, kontekst i akumulirana iskustva koja se aktiviraju na pominjanje našeg imena. U odnosu na te mentalne mape mi etiketiramo ljude; tako naš mozak, ta moćna a evolutivno vrlo štedljiva mašina, racionalnije troši svoje kognitivne resurse. Autor u ovoj jednačini svesno bira da bude taj drugi i da etiketira, a etiketa koju „lepi“ uvek sa sobom nosi i sopstveni autentični zvuk.
Izlazak iz senke kao građanska dužnost
Konačna, najvrednija supstanca ove reportaže leži u činjenici da se knjiga ne završava autorovim zaključkom. Poslednje stranice ove hronike namerno su ostavljene prazne i naslovljene sa: „Ovo popunjavaš ti“. To je alat i ogledalo postavljeno direktno ispred lica čitaoca. Pataki traži od vas da mapirate sopstvene stvarne kredencijale, prepoznate svoj jezik komunikacije i imenujete vrednosti iza kojih ste spremni da stanete bez obzira na cenu.
Ali igra se tu ne završava. Autor donosi jasan protokol i uputstvo za proveru autentičnosti: zahteva da te iste listove date kolegi, poslovnom partneru ili prijatelju, sa molbom da oni, bez ikakvih konsultacija, upišu ono što zaista vide u vama. Taj jaz, ta provalija koja se često pojavi između onoga što mislimo o sebi i onoga što svet zapravo prima, nije greška u sistemu – to je najpreciznija mapa puta i jedini prostor za stvarni, profesionalni rast.
Lični brend, u viziji Dejana Patakija, konačno biva očišćen od estradnog taloga i vraćen svom etimološkom korenu latinske reči reputatio – akumuliranom, ponavljanom procenjivanju suštine i karaktera. Izlazak iz senke za stručne, pismene i tihe ljude na Balkanu više nije pitanje taštine niti modnog hira, nego čin elementarne pismenosti i odbrane, odnosno potvrde sopstvenog profesionalnog integriteta. Ova knjiga je podsetnik da u vremenu hiper-informisanosti naša tišina nije znak otmenosti, već kapitulacija. Vreme je da progovorite, jer ova beskonačna igra opstanka na tržištu vrednosti ne trpi vakuum – ako prostor ne definišemo sami, definisaće ga osrednjost.
Knjiga je do sada imala promocije u Novom Sadu, Ljubljani i Nišu, a uskoro se očekuje njeno predstavljanje u Beogradu i drugim gradovima regiona.
Tagovi
