U eri veštačke inteligencije, podaci su postali „nova nafta“. Kada skoči cena buradi, odnosno skladišnog prostora, poskupi sve što se u njima čuva — od privatnih porodičnih fotografija na telefonu, do svakodnevnih aplikacija bez kojih ne možete da zamislite dan.
Veštačka inteligencija ne samo da procesuira podatke u sekundi, već generiše i zahteva skladištenje nezamislivih količina informacija. Masovna izgradnja data centara već je „usisala“ ogromne količine komponetni i dovela do enormne potrebe za skladištenjem podataka i poluprovodnicima. Razvoj počinje toliko da se ubrzava da fizička infrastruktura i proizvodnja ne mogu da ga isprate, a potražnja iz data centara je već uveliko premašila ponudu. Tako se ove godine svet suočio sa strukturnim deficitom – do sada neviđena nestašica memorijskih čipova dovela je do posledica za proizvođače uređaja, a onda i krajnje korisnike. Pri tome, ova globalna kriza sa memorijom se ne odnosi samo na to da će vaši lični računari ostati bez prostora, već na nemogućnost proizvodnje dovoljno specijalizovane, ultra brze memorije koju AI serveri proždiru.
Standarni hard diskovi (HDD) postaju prespori za AI data centre i nisu dovoljni za treniranje i pokretanje velikih jezičkih modela i rad veštačke inteligencije. Potrebna je HBM (High Bandwidth Memory) – posebna vrsta 3-naslagane memorije koja se nalazi tik uz AI čipove kako bi prenos podataka bio ekstremno brz. Međutim, proizvodnja HBM-a je neverovatno kompleksna i ima nizak stepen iskorišćenja te su zbog toga tri glavna igrača, SK Hynix, Samsung i Micron, već rasprodala svoje kapacitete za HBM mesecima, pa čak i godinama unapred.
Samim tim došlo je do kanibalizacije standardne memorije, one koja ide u pametne telefone, personalne računare i druge uređaje uglavnom široke potrošnje. Da bi proizveli više HBM-a, giganti moraju da preusmere proizvodne linije sa standardne DRAM memorije, što posledično dovodi do nestašice i skoka cena opšteg hardvera.
Iako su se nestašica i poskupljenje data storage-a na prvi pogled činile kao problem koji pogađa samo velike tehnološke kompanije i IT sektor, njihove posledice su brzo počele direktno da se prelivaju i na svakodnevni život građana, pogotovo na njihov novčanik i navike. Memorijske komponente čine značajan deo cene proizvodnje potrošačke elektronike poput telefona, laptopa, tableta ili gejming konzole. Tako da ukoliko planirate kupovinu nekog od ovih uređaja primetićete da su cene već počele da rastu. Isti budžet koji ste pre godinu dana namenili za solidan laptop sada vas može primorati na kompromis sa manjim kapacitetom memorije.
Posledice će osetiti i korisnici različitih platformi za skladištenje podataka i striming servise, poput Google Drive, iCloud, OneDrive, Dropbox ili Spotify i Netflix, koje svoj sadržaj i podatke korisnika čuvaju upravo na skupim storage sistemima u data centrima. Paketi usluga koji su do sada bili besplati bi mogli početi da se smanjuju i postaju sve restriktivniji, dok će, sa druge strane, mesečne pretplate poskupljivati.
Isti slučaj je i sa set-top box uređajima za gledanje televizijskih kanala preko kablovskih ili IPTV operatera. Sa sve boljom rezolucijom ovi uređaji danas zahtevaju znatno više memorije i veći protok podataka, pa se tako za gledanje dvočasovnog filma u 4K rezoluciji preko njih prenese i do 16 GB podataka. Međutim, usled preusmeravanja proizvodnje na naprednije memorije, direktno se podiže cena samog set-box uređaja, odnosno njegove mesečne pretplate.
Trend rasta cena zahvatio je i tržište bele tehnike i kućnih aparata, pogotovo “pamentih” (Smart Home) aparata koji preko aplikacija na telefonu komuniciraju sa serverom proizvođača gde se čuvaju podaci i podešavanja. Pametne rerne, robot usisivači ili klima uređaji, koriste manje memorijske čipove i u sebi imaju mikrokontrolere i module za povezivanje na internet. Međutim, sada kada skoro sve komponente odlaze u AI i data centre, proizvođači bele tehnike teže i skuplje dolaze do njih što direktno podiže cenu aparata.
Čak i ako kupujete najjednostavniji toster, mikser ili običnu veš mašinu bez ikakvih pametnih funkcija, primetićete promene. Kako nestašica i poskupljenje data storage-a pogađa ceo lanac snabdevanja i logistiku, novi troškovi će se sasvim sigurno „ugraditi“ u krajnju cenu svakog artikla na polici — bio to pametni frižider ili obična metla.
Ako pogledamo širu sliku, cloud servise za svoje poslovanje danas koriste i banke, supermarketi, apoteke, avio-prevoznici i skoro sve druge moderne kompanije. Pretpostavlja se onda da će se tako posredni uticaj krize sa data storage-om u skorijoj budućnosti odraziti i na cene svega ostalog – od bankarske naknade do online kupovine ili dostave hrane. Sasvim je izvesno da će potrošači širom sveta do kraja ove godine osetiti da je celokupno tržište pod pritiskom trenda viših cena jer savremena savremena proizvodnja, transport i softverska podrška više ne mogu da funkcionišu bez skupog skladištenja podataka.
