***
ULOGA PANAMSKOG KANALA U RAĐANJU AMERIČKE IMPERIJE
Teodor Ruzvelt nije odigrao samo ključnu ulogu u stvaranju američke mornarice, već je sa odvajanjem Paname od Kolumbije i izgradnjom Panamskog kanala omogućio SAD da krenu u osvajanje okeana. Štaviše, smatra se da je američka globalizacija rođena sa izgradnjom kanala i da joj najveća opasnost preti upravo na toj neuralgičnoj tački od Kine. Peking nije instalirao raketne sisteme u Panami kao SSSR na Kubi tokom Hladnog rata, ali nije ništa manje opasan po interese i status Vašingtona na planetarnoj skali.
Pobeda u ratu sa Španijom krajem XIX veka i posledični ulazak Kube, Filipina i Gvama, kao dela ratnog plena, u sastav SAD ne samo što su unapredili Ameriku u pomorsku silu već su i otvorili veliku potrebu za povezivanjem Atlantskog okeana i Karipskog mora sa Pacifikom. Secesija Paname od Kolumbije i izgradnja kanala bile su logična posledica ambicija pomorske sile u usponu.
Panamski kanal, građen između 1904. i 1914. godine, bio je pod američkom kontrolom sve do 1999. godine, kada je vraćen Panami na osnovu dogovora koji je postigao američki predsednik Džimi Karter sa panamskim liderom Omarom Torihosom krajem sedamdesetih godina prošlog veka.
U međuvremenu je Panamski kanal postao meki trbuh Vašingtona. Na prelazu između 20. i 21. veka Kina je iskoristila američku „geopolitičku“ nemarnost i površnost i stavila pod kontrolu luke na ulazu i izlazu iz Panamskog kanala preko kompanije iz Hongkonga CK Hutchison Holdings, a duž celog kanala pozicionirala kompanije pod kontrolom Džongnanhaja.
Osim što je od momenta preuzimanja kontrole nad Panamskim kanalom trgovinska razmena između Kine i Latinske Amerike skočila sa desetak milijardi dolara na preko 500 milijardi, znak za uzbunu u Vašingtonu bio je prekid diplomatskih odnosa Paname sa Tajvanom 2017. godine i ulazak u kineski geopolitički projekat „Jedan pojas, jedan put“.
AMERIČKO-KINESKI OBRAČUN U PANAMI
Donald Tramp je po svom običaju, eufemistički rečeno, na nediplomatski način stavio do znanja da Panamski kanal, na ovaj ili onaj način, mora da se vrati pod američku kontrolu. Panama neće biti pripojena SAD, ali će Panamski kanal ponovo biti „američki“. Naravno, Tramp nije propustio priliku da optuži bivšeg demokratskog predsednika Kartera za „bad deal“ i saučesništvo u prevari Amerike: „Prevara na štetu naše zemlje mora da bude zaustavljena odmah.“
Ipak, umesto oružja, Vašington je u obračunu sa Pekingom u Panami upotrebio iste instrumente kao Kinezi: investicije i kapital. Najmoćniji američki fond BlackRock, uz pomoć par zapadnih kompanija, već je preuzeo kontrolu nad kanalom, a predsednik Hose Raul Mulino izveo je Panamu iz kineske inicijative „Jedan pojas, jedan put“.
Kineski režim se nije predao i ne odustaje od namere da u finalni dogovor sa Vašingtonom oko Panamskog kanala uvrsti svog pomorsko-trgovinskog giganta „Cosco“. U tu svrhu koristi kao sredstvo pritiska kažnjavanje Paname za „neverstvo“, blokirajući panamske brodove u kineskim lukama.
Amerikanci su već pripremili odgovor kreiranjem tzv. „Shield of the Americas“. Na papiru cilj organizacije američkih država, uključujući i Panamu, jeste da spreči krijumčarenje droge, dok je u suštini namera da se Kina udalji sa američkog kontinenta i da se drži što dalje.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 2. JULA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NEDELJNIK.RS/SHOP
Tagovi
