Temperatura površine svetskih okeana dostigla je rekordnu vrednost za mesec jun, što je dodatno pojačalo strahovanja da bi ovog leta svet mogao da se suoči sa novim talasom ekstremnih vrućina.
Kako je saopštila evropska služba Kopernikus za klimatske promene (Copernicus Climate Change Service), temperatura površine mora izvan polarnih oblasti 21. juna premašila je dosadašnje rekorde zabeležene u isto vreme 2023. i 2024. godine.
Naučnici upozoravaju da bi ovako visoke temperature mogle da imaju ozbiljne posledice po vremenske obrasce, globalnu klimu i morske ekosisteme, naročito zato što se poklapaju sa početnom fazom razvoja klimatskog fenomena El Ninjo, za koji prognoze ukazuju da bi mogao biti među najjačima u poslednjih nekoliko decenija, piše Gardijan.
Kada je prethodni rekord za jun postavljen 2023. godine, stručnjaci su tadašnje vrednosti opisivali kao „zabrinjavajuće“, „zastrašujuće“ i „potpuno neverovatne“, jer su daleko premašivale sve dotadašnje prognoze. Ubrzo nakon toga usledio je snažan El Ninjo, praćen razornim toplotnim talasima, poplavama i olujama širom sveta.
Sada je i taj rekord oboren, dok se u mnogim delovima sveta ponovo beleži nagli rast temperatura. Tokom prošlog meseca brojne evropske zemlje suočile su se sa novim rekordima kada je reč o vrućinama, dok je na Antarktiku zabeležena neuobičajeno blaga zima.
Iako se pažnja javnosti uglavnom usmerava na temperature vazduha, stručnjaci ističu da temperature okeana daju mnogo potpuniju sliku o tome koliko je klimatski sistem planete narušen usled globalnog zagrevanja izazvanog ljudskim aktivnostima.
Na temperaturu površine mora utiču sunčevo zračenje, morske struje, ali i ogromna količina toplote koja se akumulira u dubljim slojevima okeana.
Okeani apsorbuju više od 90 odsto viška toplote koja se zadržava u klimatskom sistemu Zemlje, a glavni uzrok tog energetskog disbalansa jeste sagorevanje fosilnih goriva poput uglja, nafte i prirodnog gasa. Prošle godine taj višak dostigao je rekordnih 23 zetadžula, što je više nego dvostruko u odnosu na prosečne vrednosti zabeležene tokom prethodne dve decenije.
Zbog toga se okeani zagrevaju sve brže. Naučnici procenjuju da je 2020. godine količina toplote koju su okeani apsorbovali odgovarala energiji oslobođenoj eksplozijom oko pet atomskih bombi bačenih na Hirošimu – svake sekunde. Prošle godine ta vrednost porasla je na gotovo 11 takvih eksplozija u sekundi.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš ranije je upozorio da je „Zemlja gurnuta izvan svojih granica“.
Ipak, naučnici naglašavaju da je još prerano zaključiti da li će sadašnje zagrevanje površine okeana biti privremeno ili će se dodatno intenzivirati, budući da se najviše temperature mora uobičajeno beleže tokom jula i avgusta.
Direktor programa Kopernikus pri Evropskom centru za srednjoročne vremenske prognoze Karlo Buontempo upozorava da bi ovo moglo da označi početak nove faze klimatskih promena.
„Sa temperaturama okeana na ovako visokom nivou i približavanjem fenomena El Ninjo, vrlo je verovatno da ćemo u narednim mesecima svedočiti obaranju novih temperaturnih rekorda“, rekao je Buontempo.
Program Kopernikus deo je svemirskog programa Evropske unije i predstavlja jedan od najvažnijih svetskih sistema za praćenje klimatskih promena.
Tagovi
