Opservatorija Vera C. Rubin u Čileu zvanično je započela desetogodišnji naučni program Legacy Survey of Space and Time (LSST), jedno od najambicioznijih astronomskih istraživanja u istoriji. Tokom naredne decenije biće snimljena najveća i najdetaljnija mapa južnog neba do sada, što će otvoriti novu eru znanja u astronomiji i astrofizici.
Opservatorija Rubin, koju finansiraju Nacionalna naučna fondacija SAD (NSF) i Ministarstvo energetike SAD (DOE), svečano je otvorena na međunarodnoj ceremoniji u junu 2025. godine, u kojoj su učestvovale i dve renomirane ustanove koje se bave astronomijom u Srbiji, a koje su dale doprinos projektu – Katedra za astronomiju Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Astronomska opservatorija u Beogradu. Godinu dana nakon svečanog otvaranja, na opservatoriji zvanično počinje sa radom projekat koji će u narednom periodu promeniti način na koji istražujemo, ali i razumemo svemir – Legacy Survey of Space and Time (LSST).
Opservatorija Rubin će sa svoje lokacije na vrhu planine u Čileu tokom narednih 10 godina neprekidno posmatrati i snimati nebo, koristeći najveću kameru napravljenu do sada u te svrhe.
Zahvaljujući jedinstvenoj kombinaciji velikog ogledala, širokog vidnog polja i kamere sa rezolucijom od 3.200 megapiksela, svakih približno 40 sekundi biće napravljen novi snimak neba. Na ovaj način, doći ćemo do širokougaonog, time-lapse snimka univerzuma u ultra visokoj rezoluciji, kakav nikada do sada nije viđen u astronomiji.
Tokom revolucionarnog LSST programa, svaka tačka neba na južnoj hemisferi biće fotografisana najmanje oko 800 puta. Opservatorija će svake noći prikupiti oko deset terabajta podataka i generisati milione upozorenja o novootkrivenim ili promenljivim objektima na nebu, što će omogućiti astronomima širom sveta da gotovo u realnom vremenu reaguju na zanimljive astronomske događaje.
Cilj projekta LSST jeste stvaranje do sada najobuhvatnije mape svemira. LSST će omogućiti astronomima da prate kako se kosmos menja tokom vremena: od eksplozija supernova i promenljivih zvezda, do kretanja miliona asteroida, evolucije galaksija i kosmičkih pojava koje do sada nisu bile uočene.
Istovremeno, Opservatorija Rubin postaće najmoćniji instrument za otkrivanje novih objekata u Sunčevom sistemu. Već tokom početne faze rada, opservatorija je otkrila više od 11.000 do tada nepoznatih asteroida, među kojima se nalaze i objekti koji prolaze u blizini Zemlje.
Doprinos tima sa Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu ovom istorijskom projektu ogleda se u razvoju softverskih sistema zasnovanih na veštačkoj inteligenciji za obradu ogromnih tokova podataka iz dubokog svemira, radi prepoznavanja retkih, promenljivih i potencijalno do sada neviđenih signala. Tim sa Astronomske opservatorije u Beogradu obezbeđuje prateća posmatranja teleskopom Milutin Milanković na Vidojevici. Sa ogledalom prečnika 1,4 m, ovaj teleskop spada u red najvećih i najsavremenijih teleskopa na Balkanu.
Po završetku desetogodišnjeg programa, naučnoj zajednici biće dostupna baza podataka koja će sadržati milijarde astronomskih objekata i bilione pojedinačnih merenja. Očekuje se da će ova jedinstvena baza podataka postati jedan od najznačajnijih izvora za astronomska istraživanja u narednim decenijama i otvoriti vrata otkrićima koja danas još nije moguće ni predvideti.
Zvaničnim početkom projekta Legacy Survey of Space and Time započinje novo poglavlje u proučavanju svemira, koje će istraživačima pružiti do sada najpotpuniji uvid u dinamičku prirodu Univerzuma.
