Cena sirove nafte na svetskom tržištu beleži značajan pad i trenutno se kreće oko 70 dolara po barelu. U poslednja tri meseca vrednost nafte potonula je za više od 24 procenta, dok je samo tokom juna pad iznosio oko 19 odsto, a najvažniji razlog je primirje koje su postigli SAD i Iran.
Ipak, taj trend se još ne vidi na benzinskim stanicama u Srbiji i regionu, gde cene benzina rastu ili u najboljem slučaju – stagniraju.
Poskupljenja benzina širom regiona
U Srbiji je u petak litar benzina poskupeo na 193 dinara, dok je dizel zadržao cenu od 217 dinara.
Slična situacija je i u Crnoj Gori, Sloveniji i Severnoj Makedoniji, gde su benzini poskupeli, dok su cene dizela ostale slične ili su minimalno pale.
Hrvatska je u ovom krugu jedini izuzetak jer je tamošnja vlada sinoć odredila niže cene, pa će benzin i dizel koštati po 1,54 evra, odnosno oko 181 dinar.
Zašto cene na pumpama ne padaju?
Razlog za poskupljenje, po svemu sudeći, leži u vremenu koje je potrebno da se gorivo proizvede i dopremi.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić objašnjava za Nedeljnik da postoji određeno „kašnjenje“ između kretanja cena nafte na svetskom tržištu i cena na tržištu goriva, uključujući i domaće.
„Taj proces traje bar jedno mesec dana, jer je to vreme koje je potrebno da prođe od kad se nafta kupi negde na Mediteranu do trenutka kad se ona preradi u rafineriji i ponudi na tržištu“, rekao je.
Podseća da se ista logika primenjuje i kada cene na berzi rastu.
„Taj efekat postojao je i kada su naglo povećane cene nafte, jer one tada nisu skočile istog trenutka, već tek kada su stigle nove, skuplje zalihe“, ukazao je Arsić.
Uticaj akciza na krajnju cenu goriva
Naglašava da važnu ulogu igra i politika država, koje kroz poreze i akcize regulišu tržište.
„U periodu velikih poskupljenja, mnoge vlade su smanjivale namete kako bi zaštitile potrošače, ali se taj trend sada menja“, skreće pažnju Arsić i ističe da su vlasti u Srbiji i drugim državama regiona ranije usporili rast cena nafte i derivata, ali da sada situacija ide u drugom smeru.
„Sad mi, recimo, povećavamo udeo akciza. Ovakvi potezi država direktno utiču na to da pad cena bude manji nego što ljudi očekuju i da se on na pumpama oseti sa znatnim zakašnjenjem, jer novi nameti neutrališu pojeftinjenje sirovine na berzi“, objasnio je Arsić.
Tagovi
