***
Koji god scenario održavanja izbora da se ostvari, opet pred Vučića i naprednjake stavlja veliku dilemu koga isturiti na predsedničke izbore. Jer koliko god Vučić bude preuzeo kampanju i makar na plakatima taj kandidat većim delom bude bio zaklonjen Vučićevim likom, nečija silueta će tu morati da se nazire.
Nekoliko se imena provlači kroz abrove koji se mogu čuti – a zanimljivo je da je u tim teorijama opšte mesto da će kandidat opozicije biti rektor Vladan Đokić, što svakako nije definitivno – ali deluje kao da se naprednjaci za takvog protivnika spremaju. Makar u ovoj fazi opipavanja terena.
„To će biti neko odgovorniji, usuđujem se da kažem i obrazovaniji, energičniji i čovek koji zna šta je država. Svakako će biti obrazovaniji od njihovih dvoje kandidata Đokića i Bodiroge“, rekao je Vučić nedavno, gostujući na Radio Beogradu.
Ovaj Vučićev foto-robot je poslužio kao okvir u koji su mediji stavljali različite potencijalne kandidate, pa se isticalo ime predsednika Ustavnog suda Vladana Petrova, što je on nekim svojim izjavama i podgrejavao, da bi kasnije mediji pisali i o mogućnosti da kandidat bude istoričar Čedomir Antić.
Razmatra se i „politička opcija“, pa se spekulisalo sa eventualnim kandidaturama gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića ili lidera SPS-a Ivice Dačića. Ili liderke Zavetnika Milice Đurđević Stamenkovski. A nekako „iz ofa“ moglo se čuti i jedno pomalo zaboravljeno ime – Tomislav Nikolić.
Takođe, jedna od opcija koje se plasiraju je i mogućnost da naprednjaci izbace nekog od lokalnih lidera koji nisu okaljani u javnosti. Za svaku opciju je, i to je problem naprednjaka, više argumenata „protiv“ nego čvrstih argumenata „za“.
„To će zavisiti pomalo i od toga ko će biti kandidat opozicije“, kaže Stojiljković. „Tražiće se kontraprofil. Kada je počelo da se priča o Vladanu Đokiću, sa druge strane je počeo da se pominje Vladan Petrov. Druga opcija, da se ide, mada u to ne verujem, sa nekim od koalicionih partnera poput Dačića. Posle svega što se dešavalo u policiji, ne verujem da bi to bilo produktivno.“
On kaže da će i opozicija imati problem sa izborom „jednog kandidata“, ali da u sadašnjoj postavci jedan kandidat iz redova vlasti nije u stanju da pobedi u prvom krugu.
„Ako u prvom krugu bude i više od jednog kandidata opozicije, onda bi u drugom krugu došlo do objedinjavanja, što će biti prihvatljivo i za birače koji neće biti tim kandidatom naročito zadovoljni. Očekujem posle dugo vremena predsedničke izbore u dva kruga“, kaže Stojiljković.
I dok on veruje da će obe opcije da naginju nestranačkoj ličnosti u užem smislu, Dalibor Petrović nam kaže da odabir kandidata zavisi od toga da li će parlamentarni i predsednički izbori biti spojeni ili odvojeni, što je manje verovatna opcija.
„Ako slučajno budu odvojeni, onda bi se mnogo jasnije i jače radilo na kampanji za neko konkretno ime. Pominju se Petrov, pa i Tomislav Nikolić, Ivica Dačić… Deluje da je procena režima da nijedno od tih imena nema dovoljnu snagu da se suprotstavi kandidatu ujedinjenih antirežimskih snaga. S druge strane, mislim da je to posledica onoga kako je Vučić vladao ovih poslednjih 14 godina. On zapravo nije želeo, hteo ili mogao – kako god da to tumačimo – da proizvede naslednika ili nekog ko bi mu bio neka vrsta pandana. U tom smislu, direktna posledica je da sada nema jasnog kandidata koji bi mogao u ovakvim okolnostima da odnese pobedu za režim, zbog čega i očekujem da će gotovo izvesno biti minimiziran značaj predsedničkih izbora, da će ih svesti i potčiniti parlamentarnim izborima, a da će nosilac cele priče biti Aleksandar Vučić“, kaže Petrović.
Jedna od teorija koje se provlače kroz predizborni inženjering srpskih političkih kuloara navodi da bi Vučić mogao, eventualno u dogovoru sa zapadnim činiocima (ima ih koji i tako misle), da „pusti“ predsedničke izbore, kako bi se relaksirali odnosi u zemlji (i u sklopu geopolitičkih kombinacija). Kao i opcija da posle ostavke, Ana Brnabić kao v. d. predsednika njega postavi za premijera bez izbora.
Kako kaže Dalibor Petrović, mnogo je nelogičnih tumačenja i tvrdnji, koje se ne uklapaju u ono što znamo o političkim odnosima u Srbiji.
„Čuo sam za takve scenarije. Ostavljam, naravno, prostor za nekakvu iracionalnost, ali ja mislim da je zapravo realno da on podnese ostavku, isključivo u funkciji vođenja objedinjene kampanje. Nakon te kampanje, u njihovom scenariju, vlasti pobeđuju na parlamentarnim izborima. Nije čak ni bitno da li pobeđuju na predsedničkim, Vučić postaje premijer i osigurava sebi premijersku poziciju za naredne četiri godine. Mada u SNS-u sebi ne smeju da dozvole poraz na lokalnim izborima, u Mionici, Sevojnu ili Kosjeriću, a tek neće dozvoliti poraz na predsedničkim izborima“, kaže Petrović.
Zoran Stojiljković ostavlja prostor za neko iznenađenje na glasačkom listiću, ali da je ipak teško naći u krugu vlasti nekog ko bi ušao i u neutralno biračko telo.
„Samo je važno da ova druga strana društvene opozicije ne uđe u međusobne obračune i da se uvede neka vrsta pravila da nema saradnje ni sa kim ko se ne obaveže da će se naći u tom opozicionom krugu i u drugoj. Najopasniji su ovi poput Nestorovića i tog društvanca koji se ne izjašnjavaju, koji su negde između. Svaki glas za tu varijantu je pucanje u nogu“, kaže on.
Mnogo je svakako teorija, manje ili više zasnovanih na saznanjima, dobrim delom na kreativnim tumačenjima tračeva. To je uostalom okvir u kom se vode procesi poslednjih godina, kada se sve odluke donose na jednom mestu. Definitivno je jedino da to mesto zasigurno neće više biti na Andrićevom vencu.
Pitanje je samo – da li će ispred Predsedništva ostati Ćacilend?
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 18. JUNA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NEDELJNIK.RS/SHOP
Tagovi
