Dobra vest je da je Ormuski moreuz ponovo otvoren, nakon što su Iran i Sjedinjene Američke Države ove nedelje potpisali memorandum o razumevanju.
Neki misle da je loša vest to što bi to moglo da bude prekasno.
Nafta iz regiona Bliskog istoka nije stizala na svetsko tržište gotovo četiri meseca. Prema podacima analitičke kompanije Kpler, tokom rata svet je ostao bez ukupno 1,15 milijardi barela nafte, piše CNN.
Ali, šta je zaista istina i šta to znači za tržište?
Zbog toga se tržište nafte našlo u veoma nestabilnom položaju i ubrzano se približava tački pucanja. Strateške rezerve nafte Međunarodne agencije za energetiku nalaze se na najnižem nivou od 1990. godine. Američke državne rezerve za vanredne situacije pale su na najniži nivo u poslednje 43 godine, dok su komercijalne zalihe dostigle granicu na kojoj njihovo dalje korišćenje postaje operativni problem.
„Hoćete da vidite potpuni haos?“, rekao je predsednik Donald Tramp u sredu na samitu G7 u Versaju. „Ostajemo bez rezervi za otprilike četiri nedelje.“
Tramp je u pravu, zaključuje ova mreža. Ali ponovno otvaranje moreuza ove nedelje možda neće omogućiti da nafta iz Persijskog zaliva stigne dovoljno brzo kako bi se sprečilo da svetske zalihe sirove nafte praktično budu iscrpljene.
Zbog toga bi cene nafte ponovo mogle da porastu.
Tačka preokreta
Čini se da tržište nafte veruje da je Trampov tajming bio besprekoran. Kao što je i predvideo, cene su poslednjih dana naglo pale nakon što je memorandum o razumevanju sa Iranom počeo da dobija konačan oblik i stupio na snagu.
Cena severnomorske nafte Brent počela je da pada nakon objave primirja sredinom aprila, spustivši se sa ratnog maksimuma od 126,41 dolar po barelu na manje od 80 dolara koliko iznosi danas.
Glavni razlog za taj pad bio je istorijski visok višak sirove nafte koji je postojao pre izbijanja rata i koji je u velikoj meri ublažio najveći poremećaj u snabdevanju naftom koji je svet ikada doživeo. Međutim, taj višak je u međuvremenu nestao i veoma brzo se pretvorio u zabrinjavajući manjak.
Tokom poslednjih nekoliko meseci svetske zalihe nafte smanjile su se – i to naglo – za 190 miliona barela.
Jedno od najvažnijih američkih naftnih čvorišta, Kušing u Oklahomi, iz kojeg se gorivo distribuira širom Sjedinjenih Država, upravo je dostiglo nivo takozvanog operativnog stresa. To se može uporediti sa trenutkom kada u aparatu za kafu nivo tečnosti padne ispod slavine, pa morate da nagnete posudu kako biste iscedili i poslednje kapi. Na dnu naftnih rezervoara nalazi se talog koji nije upotrebljiv, zbog čega postaje teško održavati dovoljan pritisak u cevovodima kako bi nafta mogla da stigne do kupaca.
I nije reč samo o Kušingu – skladišta nafte širom sveta približavaju se istoj kritičnoj tački.
„Došao bi trenutak kada jednostavno više ne biste mogli da nabavite naftu“, rekao je Tramp u sredu, upozoravajući da bi, da moreuz nije ponovo otvoren, svetu zapretila „ekonomska katastrofa“. Dodao je da bi ga tada upoređivali sa Herbertom Huverom, američkim predsednikom za čijeg je mandata započela Velika depresija.
Više cene
Ponovno otvaranje Ormuskog moreuza neće odmah rešiti problem sa zalihama. Ono samo predstavlja početak procesa vraćanja normalnog toka snabdevanja.
Najpre će moreuz morati da bude očišćen od mina, prazni tankeri moraće ponovo da uplove u taj region, proizvodnja će morati da se obnovi, a zatim će nafta krenuti na svoj dug put do krajnjih odredišta.
Ništa od toga neće se dogoditi preko noći. Naftna industrija procenjuje da bi moglo proći više meseci pre nego što se protok nafte vrati na približno normalan nivo.
Do tada će svet i dalje morati da se oslanja na postojeće zalihe.
Zbog toga mnogi analitičari smatraju da su cene nafte trenutno pale više nego što bi trebalo i da tržište potcenjuje rizik da će zalihe praktično biti iscrpljene pre nego što rezervoari ponovo budu popunjeni.
„Tržište je odjurilo sedam koraka ispred stvarnosti“, kaže Helima Kroft, direktorka za globalnu strategiju tržišta sirovina u RBC Capital Markets.
„Svi govore: ‘Gotovo je!’ Ali pred nama je ogroman logistički izazov da se vratimo tamo gde smo bili.“
Kada početno oduševljenje zbog ponovnog otvaranja moreuza splasne, osnovni tržišni faktori ponovo će doći do izražaja, što bi moglo da pogura cene nafte naviše.
„Bez obzira na to šta će se narednih nedelja dešavati u Ormuškom moreuzu, američke potrošače ovog leta gotovo sigurno očekuju više cene goriva“, kaže Met Smit iz kompanije Kpler.
„To se za sada još nije dogodilo zbog optimizma koji vlada povodom postignutog sporazuma. Ali tržišni zakoni će pre ili kasnije morati da prevagnu.“
Računica to potvrđuje. Čak i kada bi svetsko tržište počelo da proizvodi gotovo pet miliona barela dnevno više nego što potrošači zahtevaju – kako predviđa Međunarodna agencija za energetiku – bilo bi potrebno približno godinu dana da se nadoknadi izgubljenih 1,15 milijardi barela, zaključuje analitičar CNN.
„U jednom trenutku stvarni fizički bareli ipak postanu važni“, kaže Den Pikering. „Ako ih izgubite, to ima ozbiljne posledice.“
Niže cene ipak?
Međutim, tržišta se ne ponašaju uvek logično.
Trgovci vide ogromne količine nafte koje bi uskoro mogle ponovo da se pojave na tržištu, posebno iz zemalja članica OPEK-a kojima je hitno potreban novac i koje jedva čekaju da povećaju proizvodnju.
To će, smatra Džej Hetfild, izvršni direktor investicione kompanije Infrastructure Capital Advisors, veoma otežati promenu sadašnjeg trenda na tržištu nafte.
Važno je sagledati i širu sliku.
Svet je u rat ušao sa toliko velikim viškom nafte da nas taj „zaštitni jastuk“ i dalje donekle štiti od posledica ogromnog pražnjenja zaliha.
„Imali smo veliku rezervu i sada smo je dobrim delom potrošili“, kaže Vikas Dviveđi, glavni strateg za tržište nafte i gasa u kompaniji Macquarie Group. „Jesmo ispod nivoa na kojem smo bili prošle godine, ali ne dramatično.“
Na primer, američke zalihe dizela jesu na najnižem nivou od 2003. godine, ali su svega 12,4 odsto ispod svog petogodišnjeg proseka. Zalihe benzina u SAD trenutno su samo pet odsto manje nego pre godinu dana.
Dakle, rizik od nedovoljnih zaliha jeste stvaran, ali, smatra Dviveđi, oni koji očekuju veliki rast cena nafte tom problemu pridaju preveliki značaj.
„Ako ste trgovac naftom u rafineriji i vaš posao je da obezbedite isporuke, tokom krize morali ste da obavite deset telefonskih poziva da biste pronašli naftu. Sada vam je dovoljno pet ili šest poziva“, objašnjava on.
„A za nekoliko nedelja prodavci će početi sami da vas zovu i govore: ‘Imam naftu. Da li želite da je kupite?’“
Tagovi
