Postoje ljudi kojih se sećamo po velikim stvarima koje su uradili. Ali mnogo češće pamtimo nešto sasvim drugo. Nekoga ko je odvojio nekoliko minuta da nas sasluša kada nam je bilo teško. Nekoga ko je prepoznao naš trud onda kada smo mislili da ga niko ne vidi. Nekoga ko je ponudio pomoć bez velike priče i bez očekivanja da za to dobije bilo šta zauzvrat.
Takvi trenuci retko izgledaju kao nešto veliko. Ponekad su toliko jednostavni da ih gotovo i ne primećujemo. Možda je upravo zato lako potceniti male gestove. U svetu koji nas svakodnevno podseća na velike uspehe, velike promene i velike priče, pažnja, podrška ili iskreno hvala deluju gotovo neprimetno. Međutim, njihov značaj ne meri se veličinom samog čina, već osećajem koji ostavljaju iza sebe.
Upravo na tom uverenju zasniva se i inicijativa „Budućnost koja inspiriše“, koju je kompanija dm pokrenula sa željom da istakne pojedince koji se angažuju u svojoj zajednici i podrži organizacije i udruženja čiji projekti doprinose inkluziji, snazi zajedništva i međusobne podrške, kao i očuvanju životne sredine.
Psihološkinja Mia Popić podseća na to da pozitivne emocije ne nastaju slučajno. One su često posledica konkretnih postupaka koje biramo iz dana u dan. Kada nekome pokažemo da ga vidimo, da cenimo njegov doprinos ili da smo spremni da pomognemo, ne menjamo samo trenutak u kojem se nalazimo, već stvaramo osećaj povezanosti koji ostaje i nakon toga.
Zanimljivo je da se zajedništvo najčešće ne gradi u velikim događajima i spektakularnim akcijama. Ono nastaje mnogo tiše. Nastaje kada ljudi izdvoje vreme jedni za druge. Kada podele znanje. Kada pruže podršku. Kad odluče da se uključe onda kada bi možda bilo lakše da ostanu po strani.
Upravo zato poverenje među ljudima nije nešto što se pojavljuje samo od sebe. Ono se gradi postepeno, kroz mnogo malih iskustava koja nam potvrđuju da možemo da računamo jedni na druge. Svaki put kada neko pokaže pažnju, ispuni obećanje ili pruži pomoć, poverenje dobija još jedan mali temelj. S vremenom, ti mali temelji postaju nešto mnogo veće – osećaj pripadanja zajednici.
Kako ističe Mia Popić, ljudi danas često imaju utisak da su povezani više nego ikada, ali se istovremeno osećaju usamljenije nego ranije. Razlika je, između ostalog, u tome što prava povezanost ne nastaje kada se samo nalazimo jedni pored drugih, već kada aktivno učestvujemo u životima drugih ljudi. Kada doprinosimo, kada delimo, kada se uključujemo.
Zato su male inicijative često mnogo značajnije nego što na prvi pogled deluje. Jedna volonterska akcija, lokalni projekat, humanitarna inicijativa ili ideja koja okuplja komšije oko zajedničkog cilja možda neće promeniti svet preko noći. Ali može promeniti način na koji ljudi doživljavaju jedni druge. Može vratiti osećaj da nismo sami i da postoje stvari koje možemo da uradimo zajedno.
Na kraju, možda pomoć i nije samo čin davanja. Možda je njena najveća vrednost upravo u tome što podseća ljude da pripadaju jedni drugima. Da njihov doprinos ima smisla i da čak i nekad naizgled mali gest može da postane početak niza dobrih stvari koje se dalje prenose od osobe do osobe.
Ukoliko ste pojedinac koji društvenim angažovanjem doprinosi zajednici, svoju priču možete podeliti na platformi https://www.dm-zajedno.rs/buducnost-koja-inspirise/ i na taj način inspirisati druge da pokrenu pozitivne promene u svom okruženju.
Organizacije i udruženja građana mogu da prijave svoje projekte usmerene na povezivanje ljudi, razvoj zajednice ili očuvanje životne sredine. Po završetku konkursa, stručni žiri će odabrati projekte koje će dm podržati donacijom u okviru inicijative „Budućnost koja inspiriše“.
I za kraj, da ne zaboravimo – velike promene često počinju upravo onako kako počinju i ljudski odnosi: jednim malim gestom.
