Andrićev venac je jednom izjavom predsednika Srbije Aleksandra Vučića – i pomalo je to apsurdno, ali na apsurd smo već navikli – gotovo preko noći od najčvršće obezbeđenog utvrđenja naprednjačke vlasti (i to bukvalno utvrđenog takozvanim „Ćacilendom“) postao njihov svojevrsni meki trbuh.
Ostavku je Vučić, po ustaljenom maniru, najavio za nekoliko meseci, a možda i ranije, a ustavna i zakonska matematika kažu da se u slučaju ostavke predsednički izbori održavaju u roku od 90 dana, pa je to prozor u kom bi mogli, eventualno, da se organizuju i parlamentarni izbori, u slučaju da budu spojeni. Što ne znači da ne postoji mogućnost da budu održani samo predsednički, što je jedna od teorija koje se mogu čuti u kuloarima u poslednje vreme, doduše ne sa previše čvrstom argumentacijom.
***
Sociolog Dalibor Petrović kaže za Nedeljnik da će Vučiću biti potreban „debeo razlog“ da podnese ostavku, kao i da bi činjenica da bi to podrazumevalo da se u kratkom roku organizuju predsednički izbori na kojima on ne može da bude kandidat, značila da vladajući režim u tom trenutku ima jasan plan i jasnog alternativnog kandidata. I zato veruje da je eventualna ostavka put do održavanja predsedničkih i parlamentarnih izbora istovremeno.
„U toj situaciji kandidat vlasti bi trebalo da se suprotstavi celom opozicionom bloku koji bi se verovatno ujedinio oko drugog kandidata. Za razliku od parlamentarnih izbora gde imamo različite stranačke interese, vrlo verovatno bi jedan kandidat imao podršku svih antirežimskih snaga. Po mom sudu, do ostavke bi došlo jedino u svrhu objedinjavanja parlamentarnih i predsedničkih izbora. Zapravo bi se utopila u jednu kampanju u kojoj bi akcenat bio stavljen na parlamentarne izbore, gde bi naravno nosilac te kampanje bio Vučić. A predsednički izbori bi se sprovodili paralelno, u senci parlamentarnih“, kaže Petrović.
Naš sagovornik dodaje da bi eventualna ostavka predsednika Srbije kao direktnu posledicu imala i momentalni početak predizborne kampanje (koja, kako kaže, već teče), ali bi i sa opozicione strane verovatno stigao odgovor i krenula bi kampanja od strane građanskih inicijativa, studentske liste i pojedinih opozicionih partija. Tako da bi zapravo predsednička ostavka bila suštinski početak izbora, kad god oni bili raspisani.
Profesor FPN u penziji Zoran Stojiljković kaže da se ovakva Vučićeva najava u političkoj analizi naziva principom samoobavezivanja.
„On je već nekoliko puta rekao da će podneti ostavku i raspisati izbore. I definisao je to ‘u narednih nekoliko meseci’, to znači da sada i predsednik i parlament i vlada ulaze u dogovorenih poslednjih svojih 100 dana. Predsedničke izbore treba da raspiše predsednik Skupštine, a predsednik parlamentarne izbore. Tako da tu negde treba da se susretnu u toj kombinatorici. U ovako zadatim terminima, predsednički izbori mogli bi da se otežu, eventualno, najdalje do kraja februara sledeće godine. Ako je najavio ostavku u nekoliko meseci i da već pakuje knjige iz Predsedništva, onda je to procedura koju vredi očekivati.“
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 18. JUNA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NEDELJNIK.RS/SHOP
Tagovi
