Bivši predsednik Evropske komisije, sada na čelu Fondacije za saradnju među narodima Romano Prodi ocenio je da su nacionalizam i populizam u Evropi prolazna faza i da Evropa i dalje poseduje intelektualnu snagu i zajedničku poruku velikog značaja.
„Verujem da Evropa i dalje poseduje intelektualnu snagu i zajedničku poruku velikog značaja. Problem je da se ne dozvoli da to nestane u ludilu neuspele integracije, neuspele Unije, koja nam je neophodna“, rekao je Prodi u intervjuu za Fokus Evropa – Italija na marginama „Konferencije o Evropi budućnosti“, nedavno održane u Sijeni.
Prodi je ocenio da je „EU, iako polako, postala nužnost“.
„Zato ne verujem da je ova faza nacionalizma i populizma konačna. Dokle god postoji Evropa, populizam je prolazna faza. Naša sudbina, ako želimo da opstanemo, jeste evropsko jedinstvo“, dodao je.
Prema njegovim rečima za izgradnju makar određenog evropskog identiteta je „potrebno vreme, jer je to prva politička tvorevina u istoriji koja nije nastala oružjem, već demokratskim pristankom“.
„Naravno da sam razočaran sporošću. Ali sam uveren da nismo na kraju evropske misije“, dodao je Prodi u interrvjuu koji je dana preneo portal EUalajv (EUalive).
„PROBLEM EVROPSKE UNIJE JE ‘LUDILO JEDNOGLASNOSTI'“
Prodi je rekao da je problem EU „ludilo jednoglasnosti“ i da se zalaže za „prelazak sa jednoglasnosti na demokratsku Evropu, odnosno sa paralize jednoglasnosti na Evropu više krugova, na različite nivoe integracije“ .
„Evropa funkcioniše i napreduje kroz demokratiju i verujem da će se to, pre ili kasnije, dogoditi. Naravno, ova faza populizma otežava stvari. Ali to je proces koji se ne zaustavlja, osim ako ne dođe do samoubistva. Ranije ste podsetili da civilizacije nestaju. Pa, ako dozvolimo da nestane i Evropa, nestaće i civilizacija“, zaključio je Prodi.
Bivši italijanski premijer je rekao i da je na izborima na koje 2027. izlaze građani Francuske, Italije, Španije, Poljske, Grčke, Finske, Estonije i Slovačke, što je približno dve trećine Evropljana, pitanje koje je svima zajedničko – nastavak ili prekid procesa evropskih integracija.
„Da budemo jasni, nijedna država neće napustiti Evropsku uniju… Jedini slučaj bila je Velika Britanija, ali je ona u tom pogledu delovala kao vakcina, jer neuspeh Bregzita garantuje da više niko neće napustiti Uniju. Međutim, eventualna pobeda antievropskih partija značila bi Evropu koja bi bila tek nešto više od zone slobodne trgovine. To bi bila tragedija, jer bi osakaćena Evropa onemogućila da igramo bilo kakvu ulogu u svetu.“, dodao je.
Prodi je ocenio da će zbir rezultata izbora naredne godine svakako odrediti brzinu i pravac razvoja Evrope.
„Ako, u nekim zemljama ishod bude negativan, Evropska unija se neće raspasti, ali bi mogla biti paralizovana – a ne znamo koliko dugo“, rekao je.
Govoreći o odnosu sa SAD, Prodi je rekao da je „do sada postalo opšteprihvaćeno da je Evropa sama“ i da „SAD više nisu evropski brat po definiciji“.
„To je promena kojoj sam svedočio tokom čitavog života. Počeo sam sa predsednicima Buš, koji nisu pripadali mojoj političkoj opciji, ali su bili Evropljani po definiciji, čak i u šalama. Zatim je došao Klinton, koji je zahvaljujući političkoj inteligenciji postao Evropljanin, nije takav počeo, ali je to postao. Za Obamu su Kopenhagen i Singapur bili ista stvar. Potom je došao Tramp, otvoreno neprijateljski nastrojen prema Evropi. Ali nema povratka na shvatanje da su SAD i Evropa braća po definiciji“, rekao je.
Tagovi
