U sedištu UNESCO-a priznanja će dobiti pet pionirki naučnog istraživanja, a među njima i naučnica srpskog porekla – Gordana Vunjak-Novaković, srpsko-američka bioinženjerka i pionirka regenerativne medicine, profesorka sa univerziteta Kolumbija.
Gordana Vunjak Novaković je ovo priznanje osvojila za geografsku regiju Severne Amerike, gde živi i radi, a nagrađena je za svoj istaknuti rad u oblasti bioinžinjerstva ljudskih tkiva, sa ciljem transformacije medicine i unapređenja ljudskog zdravlja. Uz nju,na svečanoj ceremoniji nagradu će primiti još četiri naučnice koje su laureatkinje za Afriku i arapske države, Aziju i Pacifik, Evropu, i Latinsku Ameriku i Karibe.
Ovogodišnji izbor ističe njihovu ključnu ulogu u rešavanju globalnih zdravstvenih i ekoloških izazova: od revolucionarnog inženjeringa tkiva i genomskih istraživanja, do poljoprivrednih inovacija, i uticaja ishrane na mentalno zdravlje.
Program je u svom ovogodišnjem, 28. izdanju, dostigao do sada neviđene razmere, potvrđujući rastuću naučnu izvrsnost žena širom sveta.
Ovogodišnje laureatkinje izabrane su u konkurenciji od rekordne 504 nominacije iz 89 zemalja. One se pridružuju zajednici od više od 5.000 naučnica koje su prepoznate kroz ovaj program za svoj izvanredan naučno-istraživački doprinos, uključujući tu i 142 dosadašnje dobitnice internacionalnih nagrada, među kojima je njih sedam dobilo i Nobelovu nagradu za nauku.
Rigoroznu selekciju sproveo je nezavisni međunarodni žiri kojim je predsedavala Brižit L. Kifer (Brigitte L. Kieffer), počasna direktorka istraživanja na Nacionalnom institutu za zdravlje i medicinska istraživanja (INSERM) u Francuskoj, članica Francuske akademije nauka i bivša laureatkinja Internacionalnih nagrada L’Oréal-UNESCO „Za žene u nauci“.
Fondacija L’Oréal i UNESCO obnovile partnerstvo na još šest godina s ciljem unapređenja rodne ravnopravnosti u nauci
Prema podacima UNESCO-a, žene i dalje čine samo jednu trećinu istraživača širom sveta. Ovakva neravnoteža ne samo da ograničava potencijal i raznolikost u nauci, već unosi pristrasnost u istraživanja, potencijalno zanemarujući različite perspektive koje su neophodne za rešavanje gorućih svetskih izazova. Upravo u nastojanju da premoste ovaj jaz, Fondacija L’Oréal i UNESCO rade zajedno već 28 godina.
Ovogodišnje izdanje programa stoga predstavlja istorijsku prekretnicu: zvanično šestogodišnje obnavljanje ovog značajnog partnerstva.
Ovo produženje učvršćuje zajedničku ambiciju organizacija da izgrade istinski međugeneracijski pristup podrške ženama u nauci – od programa „Za devojčice u nauci“ koji inspiriše srednjoškolke, preko nacionalnih i regionalnih inicijativa koje podržavaju mlade žene istraživače u 140 zemalja, sve do prestižnih Internacionalnih nagrada koje odaju počast najistaknutijim naučnicama sveta.
– Žene imaju ključnu ulogu u univerzalnom napretku nauke. Ipak, i dalje se suočavaju sa sistemskim preprekama koje ograničavaju njihovu mogućnost da govore, vode i oblikuju glavne tokove naučnih istraživanja. Nakon godina značajnog napretka, naučni svet prolazi kroz period preispitivanja – suočen sa velikim budžetskim rezovima i dovođenjem u pitanje principa ravnopravnosti. To je snažan talas koji preti da žene ponovo gurne u tišinu. Međutim, nauka koja utišava ženske glasove zapravo osiromašuje samu sebe – ističe Žan-Pol Agon (Jean-Paul Agon), predsednik Borda direktora kompanije L’Oréal i predsednik Fondacije L’Oréal. – I zato, već 28 godina zajedno sa UNESCO-om, odbijamo da odustanemo. Ove godine naš program „Za žene u nauci“ dostigao je istorijsku prekretnicu: podržano je 5.000
naučnica u 140 zemalja sveta. To je 5.000 žena čiji su putevi mogli biti prekinuti preprekama, ali su umesto toga dobile priliku da ispišu istoriju pomerajući granice nauke. Nastavićemo s istom odlučnošću sve dok svaka žena ne bude mogla da razvije i iskaže svoj talenat u potpunosti i slobodno – naglašava Žan-Pol Agon (Jean Paul Agon).
Halid el-Enani (Khaled El-Enany), generalni direktor UNESCO-a, ističe da je vizija UNESCO a jasna: nauka može da ispuni svoj puni potencijal samo kada je otvorena za sve talente.
– Ta otvorenost mora da počne rano – u učionicama, porodicama, udžbenicima, laboratorijama i u samopouzdanju koje pružamo svakoj devojčici da postavlja pitanja, zamišlja rešenja i traga za znanjem. Osnaživanje žena u nauci stoga nije samo pitanje ravnopravnosti, već i preduslov za inovacije i održivi razvoj. Iako je ostvaren napredak, žene i dalje čine samo jednu trećinu istraživača u svetu, a njihovo prisustvo je još ograničenije na rukovodećim pozicijama. Ovi izazovi nisu posledica nedostatka sposobnosti. Oni su rezultat nejednakog pristupa oblikovanog upornim stereotipima, nejednakim mogućnostima, nedovoljnom vidljivošću i preprekama koje i dalje sputavaju talente u svakoj fazi naučne karijere. Gotovo tri decenije UNESCO i Fondacija L’Oréal rade zajedno kako bi promenili ovu stvarnost. Laureatkinje za 2026. godinu predstavljaju oličenje transformativne snage nauke kada različitost ima priliku da procveta. Za mlađe generacije, one nisu samo izuzetne naučnice. One su i uzori i pionirke. Svojim dostignućima pokazuju milionima devojčica da u nauci postoji mesto za njih i da mogu aktivno da oblikuju njenu budućnost. UNESCO ostaje posvećen viziji sveta u kojem žene i devojčice nisu samo deo naučnog napretka, već ga i predvode – istakao je el-Enani (El-Enany).
„L’Oréal–UNESCO Za žene u nauci” u brojkama
- Više od 5.000 naučnica podržano je tokom 28 godina
- Program je do sada uključio gotovo 50 partnerskih naučnih institucija • 142 međunarodne laureatkinje od 1998. godine
- 7 Nobelovih nagrada za nauku među laureatkinjama
- 50 nacionalnih i regionalnih programa
- 140 zemalja i teritorija obuhvaćeno programom
- 500 naučnika uključenih u proces selekcije svake godine
Laureatkinja za Severnu Ameriku
Profesorka Gordana Vunjak-Novaković
Bioinženjering: Izgradnja ljudskih tkiva, unapređenje ljudskog zdravlja
Univerzitetska profesorka bioinženjeringa i profesorka biomedicinskog inženjerstva na Katedri fondacije Mikati na Univerzitetu Kolumbija, Sjedinjene Američke Države
Univerzitetska profesorka Gordana Vunjak-Novaković nagrađena je za svoj pionirski rad i doprinos u oblati bioinžinjerstva ljudskih tkiva. Tehnologije koje je razvila za uzgajanje koštanih kalemova (graftova) prilagođenih svakom pacijentu, kao i bioinženjerstvo ljudskih pluća za transplantacije koje spasavaju živote, pomeraju granice regenerativne medicine.
„Organi na čipu“ (The ‘organs-on-chips’ ) koje razvija njen laboratorijski tim verno reprodukuju svu složenost različitih ljudskih bolesti, poput kardiomiopatije i metastaza kancera. Njeno stvaranje bioloških zamena namenjenih popravci, očuvanju ili poboljšanju funkcije tkiva, bilo je ključno za očuvanje zdravlja organa i poboljšanja kvaliteta života pacijenata. Pristup profesorke Vunjak-Novaković oponaša sopstvene mehanizme tela u proizvodnji ćelija i složenu komunikaciju između različitih ćelija i njihovog okruženja, omogućavajući tkivima da se formiraju i povežu u organe.
U Laboratoriji za matične ćelije i inžinjerstvo tkiva na Univerzitetu Kolumbija, profesorka Vunjak-Novaković razvija tehnologije za uzgajanje ljudskih tkiva u laboratorijskim uslovima radi regeneracije tela – od zarastanja preloma kostiju do oporavka oštećenih pluća, jetre i srca. Na primer, mala grupa ćelija može se podstaći da za svega nekoliko nedelja formira srčani mišić koji kuca. Njen rad obuhvata matične ćelije (sposobne da grade tkivo), materijal za „skele“ odnosno nosač za tkivni rast (dizajniran tako da oponaša prirodno okruženje tela i usmerava formiranje tkiva) i sistem za kultivaciju – bioreaktor – koji obezbeđuje hranljive supstance, kiseonik i signale potrebne ćelijama kako bi se organizovale u tkiva.
– Naš rad često opisujem kao radionicu za telo (body shop), za tretiranje povređenih ili obolelih organa, čime pomažemo ljudima da žive duže i zdravije – kaže ona. – Naša vizija je da uzgajamo biološke zamene za ljudska tkiva tako što ćemo ćelijama dati „uputstva“ kako da formiraju funkcionalna tkiva prilagođena svakom pacijentu. U krajnjem ishodu, ovaj rad će omogućiti delotvorne personalizovane terapije.
Jednako važan cilj je razvoj proizvodnih metoda koje bi ove terapije učinile dostupnim i pristupačnim. Njen krajnji cilj je stvaranje univerzalnih matičnih ćelija koje bi mogle da se čuvaju i koriste za regeneraciju vitalnih organa poput jetre. Ove ćelije bi mogle da omoguće razvoj tkiva koja „izbegavaju“ imunološki odgovor i stoga ne zahtevaju imunosupresivne lekove, koje pacijenti nakon transplantacije organa često teško podnose. Ostvarivanje ovog ambicioznog cilja transformisalo bi regenerativnu medicinu.
Njen laboratorijski tim takođe kreira veoma mala ljudska tkiva, veličine svega nekoliko milimetara, na mikro-inženjerskoj platformi povezanoj vaskularnim sistemom (kanalima nalik krvnim sudovima). Ovi sistemi poznati su kao „organi na čipu“ jer reprodukuju ključne funkcije organa. To omogućava profesorki Vunjak-Novaković da proučava povrede poput srčanog udara kao i sistemske bolesti na način koji uzima u obzir specifičnosti biološkog pola, starosti, etničke pripadnosti i opšteg zdravstvenog stanja ispitanika. Kao oblast koja se brzo razvija, „organi na čipu“ doprinose napretku precizne medicine i primeni bioinžinjerski razvijenih ljudskih tkiva u kliničkoj praksi.
Otkrivanje strasti za biomedicinskim istraživanjem
Profesorsku Vunjak – Novaković oduvek je pokretala duboka intelektualna radoznalost prema prirodi. Kao dete, inspirisao ju je Leonardo da Vinči, čiji se genij prostirao kroz umetnost, inžinjerstvo i medicinu. I sletanje na Mesec 1969. godine za nju je bio „nezaboravan trenutak“, koji ju je kasnije inspirisao da dizajnira eksperiment sa inženjerski stvorenom hrskavicom koji je sproveden na svemirskoj stanici Mir.
– Ovo iskustvo naučilo me je da rad s ograničenim resursima – nešto što je u svemiru neizbežno – može da podstakne izuzetnu kreativnost – kaže ona.
Nakon što je diplomirala hemijsko inženjerstvo, postala je član svog matičnog Tehnološko metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu i zasnovala porodicu. Ipak, osećala je da joj nešto nedostaje i počela je da traži način da spoji svoje dve strasti – inžinjerstvo i medicinu.
Put ju je odveo do Masačusets Instituta za tehnologiju (Massachusetts Institute of Technology) kao Fulbrajtovu stipendistkinju. Tamo je upoznala svog mentora Roberta Langera (Robert Langer), koji joj je predstavio koncept inženjerstva tkiva – i time promenio sve. Razvijala je ideju o generisanju tkiva u laboratoriji kultivisanjem konstrukcija ćelija i polimera u bioreaktorima (žive ćelije uzgajane na potpornim materijalima unutar kontrolisanih laboratorijskih sistema). Ta ideja označila je početak trideset godina plodnog i pionirskog istraživanja. Konačno je pronašla svoj poziv, prepoznavši kako biomedicinsko inžinjerstvo može biti put ka dobrobiti pacijenata i društva.
Njen „Eureka“ momenat dogodio se kada je pod mikroskopom počela da kultiviše srčane ćelije na polimernom nosaču.
– Odjednom su se ćelije povezale međusobno i sa nosačem i počele su sinhronizovano da kucaju; bilo je zadivljujuće – kaže profesorka Vunjak-Novaković. – U tom trenutku shvatila sam koliko su ćelije sposobne. Ako im date prave početne signale, one znaju kako da se dalje same organizuju.
U svojoj ulozi univerzitetske profesorke na Kolumbiji (kao prva inženjerka koja je ikada dobila ovo zvanje), sarađuje sa istraživačima širom Sjedinjenih Država i sveta, uključujući Kanadu, Italiju, Izrael i Srbiju. Ove saradnje pružaju prilike talentovanim mladim
naučnicima da učestvuju u njenim istraživanjima i uče i usavršavaju se u njenoj laboratoriji. Mentorstvo ovim „zvezdama u usponu“ postalo je jedan od najznačajnijih aspekata njene karijere.
– Raznolikost njihovih perspektiva neprestano pokreće naš rad napred – kaže ona. Osnaživanje žena za pozitivne životne izbore
Izazov osnaživanja većeg broja naučnica da dostignu liderske pozicije i dalje je prisutan, smatra profesorka Vunjak-Novaković. Ona nastoji da bude primer drugima, pokazujući da žene ne moraju da biraju između karijere i porodice, inspirišući tako naredne generacije žena u nauci. Pored toga, veruje u podršku ženama kroz stvaranje mogućnosti putem umrežavanja, nagrada i rukovodećih uloga, kao i kroz pružanje fleksibilnosti koja im pomaže da zasnuju i podrže svoje porodice.
– Moj profesionalni život učinio me je boljom suprugom i majkom, a sada i bakom – kaže ona. – Istovremeno, moja porodica me čini boljom naučnicom. Slično tome, moji studenti i studentkinje su ogroman izvor inspiracije i ponosa. Ponosna sam što mnogi od mojih bivših saradnika danas zauzimaju liderske pozicije u akademskoj zajednici, industriji i izdavaštvu, vodeći istovremeno ispunjene privatne živote.
Budućim naučnicama daje savet koji je dobila od sopstvenih mentora, čija su velikodušnost i podrška oblikovali njenu karijeru: „Ciljajte visoko, sledite svoje snove i nikada ne odustajte.“
